Ne bi me iznenadilo da je Rusija umešana u proteste u Crnoj Gori jer je uvek nastojala da iskoristi slabosti zapadne politike, kaže za Radio Slobodna Evropa Dimitar Bećev (Bechev), istraživač Evropskog centra za politiku (EPC), povodom optužbi crnogorskog premijera Mila Đukanovića da iza poslednjih zbivanja u Podgorici stoji Moskva.
„Međutim, ne treba da zanemarimo unutrašnju političku situaciju u Crnoj Gori, neku vrstu ćorsokaka s obzirom da je jedna partija monopolizovala svu političku moć.
Stoga su opravdane pritužbe o vladavini prava i korupciji, mada ne treba isključiti mogućnost da Rusija iskoristi to kao priliku da ostvari svoje interese.
No, odluka o članstvu Crne Gore u NATO je suštinski već doneta i veoma ju je teško sada opovrgnuti. Istovremeno, to nije od presudne važnosti za Rusiju i neće za nju predstavljati veliki udarac. Na kraju krajeva, Moskva uviđa da će zemlje Zapadnog Balkana pre ili kasnije biti integrisane u evroatlantske institucije.
Zato je njen cilj da zadrži što više uticaja u zemljama regije, a ne da dovede u pitanje njihovo članstvo u EU i NATO, kao u slučaju država na prostoru bivšeg Sovjetskog Saveza, pre svega Ukrajine, Gruzije i Moldavije", ističe Bećev, koji se nalazi i na čelu kancelarije Evropskog instituta za politiku (EPI) u Sofiji. Trenutno je gostujući istraživač na Univerzitetu Harvard.
RSE: Mislite da zadrži uticaj kao u slučaju Bugarske u energetskom sektoru, a pre svega Kipra koji služe, figurativno rečeno, kao neka vrsta „Trojanskog konja“ Rusije unutar EU?
Bećev: Upravo tako. Što ima više slučajeva poput „Kipra“ unutar EU to je bolje za Rusiju. Stoga smatram da će ulazak Srbije i Crne Gore u EU biti dobra vest za Moskvu.
Što ima više slučajeva poput „Kipra“ unutar EU to je bolje za Rusiju. Stoga će ulazak Srbije i Crne Gore u EU biti dobra vest za Moskvu.
Više puta se pokazalo da su kreatori ruske politike veoma racionalni. Oni nastoje da iskoriste priliku u kriznim situacijama kao što je sada u Crnoj Gori ili prethodno u Makedoniji, ali dugoročno gledano nije im cilj da zaustave proces, tačnije evroatlantske integracije Balkana, već da ojačaju svoj uticaj u tim zemljama, kao što to već čine u Bugarskoj, Grčkoj, Kipru.
RSE: U slučaju Bugarske, Rusija ostvaruje uticaj pre svega preko energetskog sektora. Međutim, čak i gro trgovine Srbije odlazi u EU – oko 70 odsto – a prema Rusiji samo 8-9 odsto uprkos tradicionalnim bliskim vezama. Stoga se postavlja pitanje kojim instrumentima Moskva raspolaže da očuva uticaj u balkanskim zemljama?
Bećev: U pravu ste, mnogo su razvijeniji trgovinski odnosi Balkana sa EU. Za Rusiju je ključni energetski sektor da bi zadržala uticaj.
Istovremeno, ona je finansirala na netransparentan način pojedine organizacije civilnog društva, medije, uticajne kreatore javnog mnjenja kako bi usmeravala političku debatu u dotičnoj zemlji.
Ona nastoji da utiče na unutrašnju političku scenu, kao na primer u Makedoniji tokom tenzija u odnosima vlasti i opozicije, ili sada u Crnoj Gori bez obzira na opravdane kritike opozicije kada je reč o vladavini prava i transparentnosti upravljanja.
Dakle, ovde je više reč o „mekoj moći“ (soft power) nego klasičnim ekonomskim instrumentima pritiska. Takođe, treba imati u vidu i da je sektor gasa mnogo manje razvijen i bitan, čak i u Srbiji, nego u bivšem Sovjetskom Savezu.
Zanimljivo je da iako Rusija nije najveći investitor u Srbiji, već zaostaje za više zapadnih zemalja, građani Srbije je doživljavaju kao zemlju koja im ekonomski najviše pomaže i ulaže. To znači da su PR kampanja Moskve i propaganda veoma uspešni i da njeni kreatori itekako umeju da iskoriste probleme svake od balkanskih zemalja kako bi poremetili njihove proevropske politike.
RSE: Tom osećanju bliskosti Srba prema Rusiji svakako doprinose i tradicionalne veze kao i podrška Moskve Beogradu oko Kosova i drugih pitanja.
Bećev: Da, tu su i posledice zbivanja 1990-ih, kada se Rusija osećala marginalizovanom zbog, kako je doživljavala, američkog „uniporalizma“. Istovremeno, ostatak Jugoslavije, odnosno Srbija je bila na protivničkoj strani u ratu u koji se umešao i Zapad.
Međutim, ljudi su skloni selektivnom pamćenju istorije. Na primer, tokom Hladnog rata tadašnja Jugoslavija nije bila deo sovjetske sfere uticaja. To ilustruje podatak da veoma mali broj srpskih političara i danas govori ruski jezik. Srpska politička elita je mnogo više upućena na Brisel.
Zanimljivo je da u sedištu EU ima više zvaničnika koji govore ruski nego u Beogradu, na primer Miroslav Lajčak ili Štefan File, koji se školovao u Moskvi. Dakle, Sovjetski Savez nije imao prevelikog uticaja na društveni i kulturni život u tadašnjoj Jugoslaviji i Srbiji, što komentatori često prenebregavaju.
Pragmatizam Rusije
RSE: Rekli ste da članstvo Crne Gore u NATO nije od presudne važnosti za Rusiju. Međutim, ulazak Srbije u Alijansu bi svakako bio mnogo veći problem za Kremlj. U međuvremenu, zvanični Beograd i dalje nastoji da balansira između Rusije i EU. Premijer Aleksandar Vučić je u poseti Moskvi na čelu velike privredne delegacije. Koliko dugo Srbija može da „sedi na dve stolice“?
Bećev: Takvo stanje može da potraje još neko vreme, jer EU ne želi da pritisne snažnije Srbiju oko odnosa sa Rusijom sve dok Vučić ispunjava obećanja i obaveze prema evropskim prestonicama o drugim pitanjima, pre svega oko Kosova. Nedavno je posetio i Vašington.
Istovremeno, Rusija je pragmatična i ne gaji iluzije da može da vrati Srbiju pod svoje okrilje. Stoga je zadovoljna sa status kvoom. Takva situacija može da traje neko vreme ali ne predugo, jer Rusija se predstavlja ne samo kao politička podrška Srbiji već i investitor. Međutim, imajući u vidu recesiju u koju je upala pitanje je koliko je to realno.
Videćemo sa čim će se Vučić vratiti iz Moskve, da li sa konkretnim komercijalnim aranžmanima ili samo obećanjima pomešanim sa emocijama o istorijskim vezama.
Sumnjam da će, na primer, ulagati u petrohemiju u Srbiji. Takođe, bez obzira na političke razloge, ruski biznis sledi pre svega logiku profita. To se pokazalo kada je grčki premijer Cipras otišao u Moskvu sa podužom listom zahteva za pomoć. Ali, Kremlj je reagovao pragmatično jer ima svoju „šoping“ listu.
Videćemo sa čim će se Vučić vratiti iz Moskve, da li sa konkretnim komercijalnim aranžmanima ili samo obećanjima pomešanim sa emocijama o istorijskim vezama.
RSE: Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik često posećuje Rusiju. U kojoj meri Moskva koristi srpski entitet u BiH da ostvari svoje interese kako u ovoj zemlji tako i na Balkanu?
Bećev: BiH je veoma dobra platforma za rusku politiku. Naime, Moskva je zastupljena u Savetu za sprovođenje mira u ovoj zemlji. To znači da se stanjem u BiH ne bavi samo EU već i UN, za razliku od Kosova koje je pre svega u nadležnosti Evrope.
Dodik je važan saveznik Rusije i ide u prilog njenoj agendi najavama o referendumau. To ne znači da Rusija ima jasnu politiku u BiH već nastoji da otežavva ostvarivanje interesa EU i NATO.
Dakle, Rusija ima više poluga u BiH da kontrira zapadnoj politici. Dodik je njen važan saveznik i ide u prilog ruskoj agendi najavama o održavanju referenduma. To ne znači da Rusija ima jasno definisanu politiku u BiH već nastoji da otežava EU a pre svega NATO-u u ostvarivanju njihovih ciljeva.
Kremlj sledi logiku da ako se Zapad meša u zbivanja u njegovom okruženju ' pre svega u Ukrajini i Gruziji - onda i on može da uzvrati istom merom na Balkanu i drugde.
RSE: Možda je Balkan nisko na listi ruskih prioriteta naročito sada sa njenom intervencijom u Siriji.
Bećev: Da, mislim da je to bio slučaj i kada je Ukrajina bila u fokusu. Sirija je mnogo važnija i za Zapad nego Balkan.
Kada je reč o Rusiji, ona ima više instrumenata na raspolaganju za ostvarivanje svojih interesa u Siriji gde je vazdušnim udarima u kombinaciji sa ofanzivom Asadovih trupa uspela da ojača uticaj a što može da joj posluži kao pregovarački adut u nekom velikom dilu sa Zapadom čemu se Putin nada.
Đukanović će raspisati izbore kada mu bude najviše odgovaralo
RSE: Nezavisno od uticaja Rusije, kako komentarišete zbivanja u Crnoj Gori. Da li će Đukanović na kraju pristati na delimičan ustupak opoziciji ili će, kao što je najavio, raspisati izbore čim Crna Gora uđe u NATO, a što bi njemu itekako išlo u prilog kao adut?
Bećev: Moguć je makedonski model gde vlast pristane na neke ustupke, ali kada organizuje vanredne izbore onda pobedi. To čini i turski predsednik Erdoan. Kad god izbije kriza on raspiše vanredne izbore.
Đukanović je veoma iskusan političar i na sceni je duže od svih u regionu. Imam utisak da će raspisati vanredne izbore, naročito ako uvidi da stvari izmiču kontroli, jer je to način da iznova legitimiše svoju vlast.
RSE: Dakle, raspisaće izbore kada mu bude najviše odgovaralo a to je u trenutku kada Crna Gora uđe u NATO.
Bećev: Upravo tako. I to je problem generalno na Balkanu. Demokratija funkcioniše na minimalnom nivou, odnosno svodi se na izbore, a zapostavlja se sloboda medija, kvalitet funkcionisanja institucija, politička odgovornost i vladavina prava.
Demokratija na Balkanu se svodi na izbore, a zapostavlja se sloboda medija i funkcionisanja institucija, Vlast itekako zna kako da pobedi na izborima.
Dakle, ta suštinska definicija demokratije uglavnom se ne primenjuje na Balkanu. U međuvremenu, vladajuće političke elite itekako znaju kako da organizuju izbore, odnosno da pobede na njima.
RSE: Da li to znači da će Đukanović i ovoga puta izaći kao pobednik ili opozicija ima neku šansu da ga u tome spreči?
Bećev: Ne mislim da će otići sa vlasti, već da će politički opstati uz neke kompromise. On je vešt političar i po ugledu na Grujevskog može da se povuče korak da bi se vratio još jači.
Ne verujem da će se ponoviti scenariji poput zbacivanja Janukoviča ili Miloševića. Dakle, najverovatnija je opcija formiranja neke vrste koalicije i prevremenih izbora.
Dvosmisleni Sporazum o asocijaciji srpskih opština
RSE: Kada je reč o odnosima Srbije i Kosova, iako su pre više od dve godine potpisale Briselski sporazum slabo šta je od njegovih odredbi primenjeno. Stiče se utisak da nijedna strana nije previše voljna za saradnju i da su spremne da normalizuju odnose samo u meru u kojoj im od toga zavisi put ka EU.
Bećev: To je tačno. Obe vlade nisu spremne da previše popuste. Kada je reč o Kosovu, ono je u blokadi zbog unutrašnje nestabilnosti. U većem delu godine nije bilo vlade.
RSE: Sada opozicioni pokret „Samoopredeljenje“ protestuje protiv usvajanja zakona o asocijaciji srpskih opština.
Bećev: Kurtijeva partija koristi ovo pitanje kao priliku da napada Vladu. Međutim, to je cena za delimičan napredak. Kosovo dobija Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i to je za njega veliki korak. Međutim, nemoguće je pridobiti podršku Brisela maksimalističkim ciljevima bez spremnosti na kompromis.
Protivljenje Beograda ulasku Kosova u UNESKO je ritualnog karaktera jer ono postepeno postaje član različitih međunarodnih organizacija, a što je deo sporazuma o normalizaciji odnosa sa Srbijom.
Kada je reč o Sporazumu o asocijaciji srpskih opština u njemu ima dosta dvosmislenih odredbi. Naravno da Beograd nastoji da to predstavi kao neku vrstu federalnog ili kvazi federalnog entiteta nalik na Republiku Srpsku.
Istovremeno, kosovske vlasti nastoje da umanji značaj ove asocijacije. Očito je da nijedna strana nije spremna na kompromis a bez toga neće biti moguće da asocijacija zaživi.
RSE: Dodatne tenzije je izazvao i predlog da Kosovo postane član Uneska, što je odobrio Izvršni komitet ove institucije. Beograd se tome žestoko protivi.
Bećev: Potez Srbije je više ritualnog karaktera jer, na ovaj ili onaj način, Kosovo postepeno postaje član različitih međunarodnih organizacija, uključujući i reginalnih na Balkanu, a što je deo sporazuma o normalizaciji odnosa sa Srbijom. Dakle, prirodno je da Kosovo uđe i u ovu organizaciju. Naravno, da nijedna Vlada Srbije ne bi ćutke prešla preko toga.
RSE: Kako komentarišete optužbe Beograda da se Kosovo nije pokazalo pouzdanim partnerom, da niko nije kažnjen za oštećenje srpskih kulturnih spomenika i da postoji opasnost da oni u doglednoj budućnosti nestanu kao srpska baština?
Bećev: Bez obzira na napredak u pregovorima, očito je da nema mnogo međusobnog poverenja između srpske i kosovske vlade. Zbog toga je i nužno posredovanje EU uz angažovanje SAD u održavanju pritiska na obe strane kako bi primenile dogovoreno.
RSE: Stiče se utisak da je EU sklona da toleriše pritiske vlasti u Srbiji na medije i razna druga kršenja demokratskih principa zato što joj je u ovom trenutku važnije da Vučić realizuje sporazume sa Kosovom.
Bećev: To je kratkoročno gledano tačan utisak.Vučić je uspostavio veoma dobre odnose sa ključnim evropskim političarima, pre svega sa Angelom Merkel.
Sve dok Vučić bude kooperativan u pregovorima o normalizaciji odnosa sa Kosovom i protivio se referednumu u Republici Srpskoj, može računati na podršku iz EU.
Njegova pozicija je dobra jer vodi odgovornu spoljnu politiku i sve dok bude kooperativan u pregovorima o normalizaciji odnosa sa Kosovom i protivio se referednumu u Republici Srpskoj, može računati na podršku iz EU.
Međutim, Brisel ne može unedogled da se rukovodi taktičkim razlozima. U trenutku kada počnu pregovori o članstvu, onda će Srbija biti mnogo više izložena nadzoru Evropske komisije u ključnim oblastima, kao što su sloboda medija i vladavina prava.
No, osim spoljašnjeg pritiska u cilju rešavanja ovih pitanja, neophodan je i angažman domaćih aktera – civilnog društva, zatim opozicije. Ali, u ovom trenutku ne postoji jasna opozicija koja bi izvršila pritisak na Vučića da sprovede reforme. Demokratska stranka je u velikoj krizi.
Ćorsokak u BiH
RSE: Približava se 20. godišnjica Dejtonskog sporazuma, a BiH je i dalje nefunkcionalna država. Da li se nazire i kako pronaći izlaz iz ove situacije?
Bećev: Ne vidim kratkoročno bilo kakvo rešenje za ćorsokak u kome se BiH nalazi. Mnoge međunarodne inicijative su propale, uključujući i nedavnu nemačkko-britansku.
Međutim, ništa se neće promeniti ako sami domaći akteri ne učine nešto jer poslednjih godina situacija u BiH nije važno međunarodno pitanje i sve dok nema nasilja i sukoba, ključni donosioci odluka u svetu neće se previše obazirati na stanje u ovoj zemlji.
Začarani krug u BiH se nastavlja u nedogled i stoga, nažalost, ne vidim svetlo na kraju tunela.
Otkako je propao pokušaj usvajanja ustavnih promena 2006. ta negativna ravnoteža koja je uspostavljena postaje sve neodrživija: međusobne optužbe, nastojanje Dodika i Republike Srpske da preuzmu što više nadležnosti od centralnih institucija, blokada političkog sistema, ekonomska kriza. Taj začarani krug se nastavlja u nedogled i stoga, nažalost, ne vidim svetlo na kraju tunela.
