Igor Bandović, viši programski menadžer u Evropskom fondu za Balkan, za ‘Zašto?’ objašnjava zbog čega građanska opozicija na Zapadnom Balkanu nikako ne uspijeva da se konsoliduje.
- Populizam i strah
Populistički talas koji je poslednjih godina prisutan u Evropskoj uniji itekako ima uticaja na Balkan, i u tom smislu Balkan ne zaostaje za razvijenim delom Evrope.
Evropska Unija i njene članice koje su mogle biti uzor za uređenje zemalja Balkana se suočavaju sa ozbiljnim problemima i globalnim izazovima koji ranije nisu viđeni.
Migrantska kriza, teroristički napadi i kriza demokratije globalno utiču na jačanje desnog populizma koji se hrani i jača zahvaljujući strahu.
- Dominantna pozicija
On na Balkanu ima neke svoje specificnosti koji su prvenstveno vezane za nasleđe ratova, raspad zajedničke zemlje i nerešene bilateralne sporove i odnose među zemljama.
U svakom od njih (a skoro sve zemlje imaju makar jedan ovakav “okidač”) postoji nukleus potencijalne nacionalne mobilizacije i on stalno može biti aktiviran.
Na žalost, politika simbola (nacionalnog identiteta, granica itd) nije prevaziđena.
- Manipulacija brojevima
Ona je u određenim momentima stišavana u poslednjih 20 godina, ali nikada nije potpuno izgubila dominantu poziciju na političkoj agendi vladajućih stranaka.
Ovakve nacionalističke politike mogu biti eksploatisane do iznemoglosti.
Iza njih ne postoji politička odgovornost već samo manipulicija biračkog tela sa ciljem što dužeg opstanka na vlasti, a nacionalističke elite nemaju nameru da ih reše jer će u tom slučaju izgubiti svrhu postojanja.
- Alternativno mišjenje
Na primer, sve vlasti na Balkanu nemaju nameru da izbroje broj mrtvih u ratovima kako bi stalno moglo da se manipuliše tim brojevima.
Ono što je novo, međutim, je jedan novi tip autoritarnog vođstva i političke stranke na Balkanu, koja pokušava da ponudi sve političke opcije i da bude i desno i levo, i da, na taj način, ne dozvoli prostor opoziciji da ima bilo kakvu agendu.
U situaciji u kojoj postoji potpuna ili delimična kontrola medija, ne dozvoljava se bilo kakvo alternativno mišljenje koje bi građani mogli da uoče i eventualno podrže.
- Bajka ili pakao
Dodatno, stvari komplikuje i manjak kritičkog civilnog društva i nezavisnog instraživačkog novinarstva koji ne uspevaju kao što su to bili ranije da budu neka vrsta savesti društva ili kreatori javnog mišljenja (opinion makers) čiji bi stavovi bili vrednovani.
U situaciji senzacionalnih i tabloidnih vesti, neproverenih informacija i reality programa, ono što je ponuđeno prosečnom građaninu Balkana nije realnost.
To je ili bajka ili pakao.
- Lica
I možda poslednji razlog je što je većina nosioca i aktivista građanskih ideja kod nas je ili kompromitovana, ili je već otišla iz ovih zemalja.
Podrška za ove ideje nije veća od 10 posto do maksimalno 15 posto, a to ima veze sa sistemom vrednosti našeg društva, stanjem obrazovanja itd.
Nema ko da promoviše nove ideje jer se smena generacija u politici nije desila i mi zaista nemamo nova evropska lica političke scene kod nas.
