U Briselu je održan Dan regionalne saradnje u okviru kojeg je predstavljan Balkanski barometar (BB), odnosno opširno istraživanje o stavovima poslovnog svijeta i građana o glavnim privrednim i razvojnim pitanjima.
Balkanski barometar dio je ''alatki'' za praćenje napretka u primjeni strategije ''Jugoistočna Europa 2020'' (JIE 2020).
O osnovnim pokazateljima iz Balkanskog barometra govori Nenad Šebek, glasnogovornik Vijeća za regionalnu saradnju (RCC)
RSE: Prije nekoliko dana u Briselu je održan Dan regionalne saradnje i tom prilikom je predstavljen Balkanski barometar. Možete li nam detaljnije opisati ovaj događaj?
Šebek: Dan regionalne saradnje je događaj koji smo planirali skoro šest meseci, ako ne i malo preko šest meseci. Osnovni cilj je bio da publici u Briselu, koja nije dovoljno upoznata sa zbivanjima u Jugoistočnoj Evropi, malo približimo ovo što se ovde događa, da im približimo ove pozitivne stvari koje se ovde događaju, ali i poneku negativnu stvar, takođe. To je događaj koji su zajednički organizovali Savet za regionalnu saradnju, Evropski fond za Balkan i poslanstvo pokrajine Baden Virtenberg pri Evropskoj komisiji. Cilj nam je bio da udružimo Savet za regionalnu saradnju, sa tim šta sve ta organizacija jeste, sa građanskim društvom, a to je Evropski fond za Balkan, i sa jednom od nemačkih saveznih pokrajina koje imaju svoje prisustvo pri Evropskoj komisiji. Spisak učesnika je izuzetno impozantan, tu su bili ministri spoljnih poslova, predstavnici praktično svih važnih aktera, bilo iz Brisela, bilo iz našeg regiona.
RSE: Tom prilikom je predstavljen Balkanski barometar, odnosno njegovi rezultati.Šta predstavlja taj barometar ?
Šebek: Balkanski barometar je prvi od mernih instrumenata za praćenje Strategije Jugositočne Evrope to je glavni instrument koji Savet za regionalnu saradnju koristi kako bi preokrenuo negativnu ekonomsku situaciju u našem regionu, kako bi prekinuo sa otpuštanjem i kako bi počela da se stvaraju nova radna mesta, kako bi se oživele naše privrede. Naime, na našem putu ka Evropskoj uniji i ka članstvu u Evropskoj uniji, mi moramo ne samo da izvršimo određene zadatke i da završimo sve pregovore koji treba da se obave, nego da bismo bili uspešni u tome, mi moramo da malo više, ne samo političare, nego i građane iz zemalja članica Evropske unije, podsetimo na to da smo, zapravo, veoma slični. Da bismo bili veoma slični, moramo da podignemo životni standard, moramo da imamo bolje puteve, moramo da imamo bolje železnice, znači, nije samo reč o političkim uslovima i uslovima koji se tiču demokratizacije regiona, nego mora doći i do određenog ekonomskog oporavka, kako oni ne bi imali utisak da primaju siromašnu rodbinu iz provincije, nego kako bi imali utisak da primaju nekog ko se izuzetno trudi i pokušava da postane i ekonomski ravnopravan.
RSE: Ko je obuhvaćen istraživanjem, odnosno Balkanskim barometrom?
Šebek: Balkanski barometar je jedno sveukupno široko istraživanje koje je obuhvatilo ukupno šest ekonomija Zapadnog Balkana plus Hrvatsku, to su Bosna i Hercegovina, Srbija, Crna Gora, BJR Makedonija, Kosovo i Albanija. Balkanski barometar ima dva dela i ako na našoj internet stranici potražite, videćete, piše Public Opinion Survey – Istraživanje javnog mnenja i videćete Businnes Opinion Survey, to je istraživanje poslovnih ljudi i firmi u regionu. Uzorak je bio izuzetno reprezentativan, iz svake od ovih ekonomija učestvovalo je u odgovoru po dve stotine firmi, znači ukupno 1.400 firmi iz regiona, a kada je reč o građanima, uzorak je bio 1.000 ljudi za svaku od ovih ekonomija. Prema tome, izuzetno precizno rađeno, uradila ga je čuvena nemačka firma za istraživanje javnog mnenja, GFK. On pokazuje kako se ljudi osećaju, imaju li para da sastave prvi sa prvim, koji im je najveći strah - uzgred budi rečeno, to je nezaposlenost, po tome smo apsolutno jedinstveni, strah od nezaposlenosti je sveprisutan u regionu – kako vide izlazak iz krize itd. Na stranici http://rcc.int/ možete pogledati i videti kako se u vašoj sredini gleda na današnjicu i kako se gleda na sutrašnjicu. Do kraja meseca tu će biti lansirani još neki merni instrumenti, moći će da se prati implementacija strategije pa samim time da se pruži građanima mogućnost i prilika da utiču na svoju vladu ukoliko nisu zadovoljni onim što je postignuto, da ih podstaknu da budu bolji.
RSE: Pomenuli ste nezaposlenost. Možete li izdvojiti još neke od rezultata ovog istraživanja?
Šebek: Istraživanje je izuzetno obimno i zaista preporučujem Vašim slušaocima da nađu vremena da ga pogledaju malo bolje i da se upoznaju s njime. Ono što je zanimljivo, recimo, da je poslovna zajednica i da su poslovni ljudi nešto veći optimisti od običnih građana, kada je reč o tome kako će nam sutra izgledati. Sa današnjicom skoro niko nije zadovoljan, ni poslovna zajednica a ni građani, ali kada se gleda u odnosu na to neko sutra, kako će nam biti dalje, poslovna zajednica je malo veći optimista nego što su građani. Takođe, među ostale važne zaključke spada to što se smatra da su nam tržišta, iako smo potpisali i CEFTA ugovor i sve činimo da bismo bili otvoreno tržište, čak imamo i percepciju o tome kako smo otvoreno tržište jedni prema drugom, zapravo predstavljamo u velikoj meri zatvorena tržišta. Zanimljivo je da se u mnogim ekonomijama obrazovanje ne vidi kao, recimo, glavna šansa za buduće radno mesto, nego se na prvo mesto stavljaju veze i poznanstva, partijska pripadnost itd, itd. I ono što nas kao Savet za regionalnu saradnju izuzetno ohrabruje u našem radu jeste da postoji veoma, veoma pozitivno mišljenje o regionalnoj saradnji. Naime, regionalna saradnja se vidi baš kao onaj prostor za napredak privrede, za poboljšanje uzajamne saradnje i za zajedničke nastupe na razvijenim tržištima, poput recimo tržišta Evropske unije.
RSE: Osim problema i teških tema, da li je Balkan predstavljen i na drugačiji način?
Šebek: Pokušali smo i da malo rasteretimo neke ozbiljne i teške ekonomske i političke razgovore koji su vođeni, time što smo predstavili neke od lepših strana onog što naš region ima da ponudi, pa smo imali tako dva događaja – bila je izložba fotografija spomenika kulture koji su u okviru procesa Ljubljana II restaurirani i renovirani u našem regionu. Bila je izložba postera tih spomenika i muzika, onaj vid umetnosti koja najlakše prevazilazi sve moguće barijere pa i jezičke, a muzika našeg regiona je zaista izuzetno bogata, govorim o etno muzici, onoj pravoj, izvornoj etno muzici, ne o turbo folku.
RSE: Možete li nam reći ko su bili izvođači?
Šebek: Kako da ne, a mogu se i na Youtube naći neki snimci. Naime, pre tri godine Savet za regionalnu saradnju okupio je četrnaest pevačica iz našeg regiona i izdao jedan CD pod nazivom Les femmes des Balkans – Žene Balkana. Mi smo probrali tri zaista reprezentativne dive iz našeg regiona i tako su u Briselu imali jedan mini koncert, koji je na neki način bio na pola puta onoga svega šta se događalo na Danu regionalne saradnje. To su bile Amira Medunjanin iz Sarajeva, Tamara Obrovac iz Istre i Biljana Krstić iz Beograda. Mogu Vam reći da su zaista oduševile publiku, imale su jedan kratak koncert od 40 minuta, tokom kojeg se na nebu izmenilo i kiše, i sunca, i grad je čak padao, publika je zaista bila oduševljena onim što su ove tri pevačice pokazale. Nastupale su i odvojeno, a otpevale su nekoliko pesama zajedno. To je bio zaista poseban trenutak da se pokaže i ono lepo što mi imamo.
RSE: Koliko su mladi bitni za regionalnu saradnju i za budućnost regiona?
Šebek: Mladi su ono što zaista daje najveću nadu kada govorimo o nekoj boljoj perspektivi čitavog regiona. Da bi nam privrede bile uspešne, mi moramo i procese pomirenja da sprovodimo malo uspešnije nego što je do sada, a tu se, naravno, najveći uspeh pokazuje među mladima. Koliki god neke druge ankete i neki drugi pokazatelji – ako se ne varam, i Vaša kuća je imala nedavno izuzetno deprimirajuću reportažu iz Mostara, o podeljenosti tog grada, o podeljenosti među mladima različitih nacija, znači ima i takvih primera – ali s druge strane ima i fenomenalnih primera gde saradnja među mladima, posebno kada im se omogući kontakt, dodir, kada imaju prilike da se upoznaju, može biti jedno od onih sredstava koje će regionalnu saradnju pospešiti, a samim tim i ubrzati naš put ka onom cilju koji svi priželjkujemo, a to je članstvo u Evropskoj uniji.
RSE: I da nam mladi ostaju u našim zemljama, a ne da odlaze.
Šebek: Da nam ostaju u našim zemljama, potpuno ste u pravu. Naime, mi se nalazimo u veoma žalosnoj situaciji da na mnogim fakultetima školujemo kadrove koji jedva čekaju da završe taj fakultet, dobiju diplomu, nostrifikuju je i odu negde, što je moguće dalje. Toga nažalost ima, to je prisutno, to je istina s kojom se moramo suočiti i tim mladim ljudima moramo pružiti veću i bolju perspektivu nego što je u ovom trenutku vide.
