U Prihvatni centar u Preševu je, prema prema poslednjim podacima, tokom noći pristiglo 190 izbeglica. Zvaničnici uveravaju da je stanje u Srbiji stabilno, a situacija pod kontrolom.
Srbija kontroliše stanje na svojoj teritoriji, a službe bezbednosti vode računa, kako o bezbednosti države, tako i izbeglica i migranata. Presek je stanja koji je javnosti saopštio Aleksandar Vulin, koordinator Radne grupe Vlade Srbije za rešavanje pitanja migracija
"Mi ćemo reagovati u skladu i sa humanitarnim pravom, ali i u skladu sa našim zakonima. Nekontrolisano kretanje nije dozvoljeno i nigde neće biti dozvoljeno, ali će se voditi računa da se svakom ko ima pravo da nastavi kretanje van naše teritorije to i omogući. Hajde prvo da vidimo na koji način će se ponašati druge zemlje, pa ćemo videti kako će se Srbija ponašati", rekao je Vulin.
Međutim, aktuelno stanje na grčko-makedonskoj granici, gde se broj izbeglica i migranata povećava iz dana u dan zbog pooštrenih tranzitnih procedura koje su uvele države članice EU, pobuđuje zebnju da bi Balkan mogao postati svojevrsna tampon zona.
Grčka policija je saopštila da je do 10.000 izbeglica, uglavnom Sirijaca i Iračana, blokirano na graničnom prelazu sa Makedonijom Idomeni u pogoršanim uslovima zbog strožih mera kontrole i prijema izbeglica u zemljama duž balkanske rute.
Stotine malih šatora u utorak ujutro je postavljeno na polja oko zvaničnog kampa za migrante sa grčke strane granice, javlja AP.
"Ljudi u hiljadama stižu na grčka ostrva, tu se ništa ne smiruje. Turska ne zaustavlja ljude da kreću na put. Svi oni dolaze ka Idomeniju i grčko-makedonskoj granici. Ja se bojim da možemo da očekujemo jedan teži period, čak mogu da kažem i pogoršanje, i za našu zemlju. Izbeglice će pre ili kasnije doći i do nas", upozorava Radoš Đurović iz Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila.
(Suzavac i dimne bombe za migrante, 29. februar 2016.)
U Prihvatnom centru u Preševu u blizini granice sa Makedonijom, osim novopridošlih, nalazi se i 600 ljudi koji čekaju povratak u svoje matične zemlje.
Reč je o Sirijcima, Iračanima i Avganistancima koji su sa hrvatsko-austrijske granice vraćeni zbog procene da spadaju u kategoriju takozvanih ekonomskih migranata.
U skladu sa Sporazumom o readmisiji trebalo bi da budu upućeni u Makedoniju, kaže za RSE Ivan Mišković iz Komesarijata za izbeglice.
"Drugi državni organi će se pobrinuti da ti migranti budu vraćeni i krenu ka zemljama porekla. Ne očekujemo duža zadržavanja. Ako dođe do toga imamo gde da ih smestimo…. Da se niko ne smrzne da svi budu nahranjeni, pružena medicinska pomoć i data odeća i obuća", ističe Mišković, te dodaje:
"Srbija u ovom momentu raspolaže sa oko 6.000 mesta koja se nalaze mahom duž izbegličke rute. Ono što je činjenica je da ti ljudi nisu krenuli u Srbiju. Naše je da budemo spremni da im pružimo neki kratkotrajni boravak ako do toga dođe."
Podaci sa terena kojima raspolažu humanitarci ukazuju da u kampovima u Makedoniji u koje bi izbeglice iz Preševa trebalo da budu transportovane trenutno nema mesta - što otežava proceduru readmisije.
Iako u prihvatnom centru u Preševu ljudi koji su vraćeni ne dele sudbinu hiljada onih koji u Idomeniju dane i noći provode po kiši i hladnom čekajući u redovima za hranu i vodu, Marija Čanković iz humanitarne organizacije Adra Srbija, koja se trenutno nalazi u Preševu, upozorava da je kapacitet kampa od 650 mesta skoro popunjen – što bi, ocenjuje, uskoro moglo izazvati probleme.
"Ovde je kamp renoviran imaju smeštaj, hranu, redovne obroke i ostale vidove humanitarne pomoći, čak priliku da uzmu nešto više nego samo kada su prolazili kroz kamp. Međutim, odjednom smo dobili ljude koji se vraćaju. Ljuti zbog svega što im se desilo i prilično zbunjeni jer im nije jasno zbog čega su vraćeni. Vrlo često čujemo rečenice: 'Mi smo samo ljudi, bežimo od rata! Gde oni misle i planiraju da nas vrate?' ", prenosi strahovanja vraćenih izbeglica humanitarka Marija Čanković.
Ali, po svemu sudeći, za sada na to pitanje niko nema odgovor. Niti nadležni, niti humanitarci, a ponajmanje oni kojima je najpotrebniji – izbegli koji su bili u potrazi za životom bez rata i nemaštine, kaže nam Marija Čanković.
"Situacija trenutno ne deluje panično, ali s obzirom da niko ništa ne zna to samo stvara neku vrstu anksioznosti u smislu gde će i šta će dalje. To je pitanje koje sam postavila više puta nekim nadležnim organizacijama. Sve što ljudi imaju da mi kažu je da ne znaju. Generalno, znamo malo unapred šta se dešava pa, prosto, možemo da predvidimo kako će izgledati dan koji sledi. Ovo je prvi put da na toj našoj grupi gde mi dobijamo te informacije prosto nemamo ništa. Stalno ljudi postavljaju pitanja ima li nekih informacija, a odgovor je konstantan – još uvek se ništa ne zna, još uvek se ništa ne zna", zaključuje humanitarka Čanković.
Visoki komesarijat za izbeglice upozorio je da se Evropa nalazi na ivici, kako je ocenjeno, samonametnute humanitarne krize nakon što je broj migranata i izbeglica u Grčkoj dostigao 24.000.
