Globalna ekonomska kriza je dodatno produbila socijalne razlike, tako da je sve više siromašnih. Međunarodni dan borbe protiv siromaštva obeležen je 17. oktobra u trenutku kada u svetu gotovo milijardu ljudi gladuje i sve je više onih koji nemaju ni za osnovne životne potrebe. Kao u pesmi „Sirotinjo, i Bogu si teška”, države samo delimično mogu da pomognu sve većoj armiji očajnih.
Osim u nerazvijenim zemljama, sve je više siromašnih i u bogatim zemljama. Tako je, prema podacima Evropskog parlamenta iz 2008. godine, u EU više od 85 miliona stanovnika živelo ispod praga siromaštva. Istovremeno se upozorava da se, uprkos naporima da se stanje poboljša, socijalne razlike povećavaju, a u najtežem položaju su deca, mladi, stariji ljudi i žene. Najsiromašnija članica EU je Bugarska, gde se čak 51 odsto stanovnika suočava sa materijalnim problemima.
Ujedinjene nacije proglasile su 17. oktobar za Svetski dan borbe protiv siromaštva, u cilju promovisanja svesti o potrebi iskorenjivanja bede u svim zemljama, a naročito u zemljama u razvoju.
Ovaj datum se obeležava od 1987. godine, kada se na otkrivanju spomenika posvećenog borbi protiv siromaštva u Parizu okupilo oko 100.000 ljudi.
I na Balkanu je sve više siromašnih.
Među dvadeset najsiromašnijih zemalja sveta je i BiH. Prema procenama, 700.000 građana živi na granici siromaštva, a svaki šesti je gladan. Na hiljade ljudi u BiH danas živi od samo jednog obroka iz narodnih kuhinja. Bez obzira na porazne statistike, država nema strategiju za pomoć siromašnima.
Istovremeno, političari, čija su mesečna primanja ravna dvogodišnjim primanjima penzionera, ne osećaju na svojoj koži kako izgleda siromaštvo, pa očito nisu previše zainteresovani, a nemaju ni viziju kako pomoći najugroženijima. BiH, u naredne dve godine, preti još veće siromaštvo jer ovoj zemlji sledi otplata kredita MMF-u, a istovremeno sve su očiglednije posledice kriminalne privatizacije, piše Maja Nikolić u tekstu Građanima BiH prijeti još veće siromaštvo.
Koliki je broj siromašnih stanovnika Srbije trenutno nema podataka, ali se pretpostavlja da bar svaki deseti građanin živi u apsolutnom siromaštvu jer ih je još 2010. zvanično bilo 9,2 odsto. Oni koji su u toj kategoriji, mesečno žive, ili bolje reći preživljavaju, sa manje od 83 evra, navode Zoran Glavonjić i Miloš Ivanović u tekstu Tanjir čorbe i parče hleba dnevno.
Svakodnevno rast, već nepodnošljivo visokih cena, neprestano povećanje postojećih i uvođenje novih taksi i poreza, niske plate onih koji rade i veliki broj onih koji su bez posla - sve ovo je doprinelo da siromaštvo u Crnoj Gori postane opšte mesto.
Mali procenat onih koji se nalaze „sa druge strane“, takozvanih pobednika tranzicije, tu činjenicu samo čini još upadljivijom. Najugroženije su stare osobe, piše Esad Krcić u tekstu Polovina crnogorske populacije živi u siromaštvu.
Korisnicima socijalne pomoći u Hrvatskoj, ove se zime neće isključivati grejanje zbog neplaćenih računa. Dug će moći da otplate na rate, do iduće sezone. Ta najnovija vladina mera pomoći najsiromašnijima samo je „kap u moru očaja“ jer je višegodišnja recesija pogodila sve slojeve društva, a najviše one kojima je teško - i bez recesije, piše Ankica Barbir Mladinović u tekstu Život korisnika socijalne pomoći: Intervencija Vlade kap u moru očaja.
Osim u nerazvijenim zemljama, sve je više siromašnih i u bogatim zemljama. Tako je, prema podacima Evropskog parlamenta iz 2008. godine, u EU više od 85 miliona stanovnika živelo ispod praga siromaštva. Istovremeno se upozorava da se, uprkos naporima da se stanje poboljša, socijalne razlike povećavaju, a u najtežem položaju su deca, mladi, stariji ljudi i žene. Najsiromašnija članica EU je Bugarska, gde se čak 51 odsto stanovnika suočava sa materijalnim problemima.
Ujedinjene nacije proglasile su 17. oktobar za Svetski dan borbe protiv siromaštva, u cilju promovisanja svesti o potrebi iskorenjivanja bede u svim zemljama, a naročito u zemljama u razvoju.
Ovaj datum se obeležava od 1987. godine, kada se na otkrivanju spomenika posvećenog borbi protiv siromaštva u Parizu okupilo oko 100.000 ljudi.
I na Balkanu je sve više siromašnih.
Među dvadeset najsiromašnijih zemalja sveta je i BiH. Prema procenama, 700.000 građana živi na granici siromaštva, a svaki šesti je gladan. Na hiljade ljudi u BiH danas živi od samo jednog obroka iz narodnih kuhinja. Bez obzira na porazne statistike, država nema strategiju za pomoć siromašnima.
Istovremeno, političari, čija su mesečna primanja ravna dvogodišnjim primanjima penzionera, ne osećaju na svojoj koži kako izgleda siromaštvo, pa očito nisu previše zainteresovani, a nemaju ni viziju kako pomoći najugroženijima. BiH, u naredne dve godine, preti još veće siromaštvo jer ovoj zemlji sledi otplata kredita MMF-u, a istovremeno sve su očiglednije posledice kriminalne privatizacije, piše Maja Nikolić u tekstu Građanima BiH prijeti još veće siromaštvo.
Koliki je broj siromašnih stanovnika Srbije trenutno nema podataka, ali se pretpostavlja da bar svaki deseti građanin živi u apsolutnom siromaštvu jer ih je još 2010. zvanično bilo 9,2 odsto. Oni koji su u toj kategoriji, mesečno žive, ili bolje reći preživljavaju, sa manje od 83 evra, navode Zoran Glavonjić i Miloš Ivanović u tekstu Tanjir čorbe i parče hleba dnevno.
Svakodnevno rast, već nepodnošljivo visokih cena, neprestano povećanje postojećih i uvođenje novih taksi i poreza, niske plate onih koji rade i veliki broj onih koji su bez posla - sve ovo je doprinelo da siromaštvo u Crnoj Gori postane opšte mesto.
Mali procenat onih koji se nalaze „sa druge strane“, takozvanih pobednika tranzicije, tu činjenicu samo čini još upadljivijom. Najugroženije su stare osobe, piše Esad Krcić u tekstu Polovina crnogorske populacije živi u siromaštvu.
Korisnicima socijalne pomoći u Hrvatskoj, ove se zime neće isključivati grejanje zbog neplaćenih računa. Dug će moći da otplate na rate, do iduće sezone. Ta najnovija vladina mera pomoći najsiromašnijima samo je „kap u moru očaja“ jer je višegodišnja recesija pogodila sve slojeve društva, a najviše one kojima je teško - i bez recesije, piše Ankica Barbir Mladinović u tekstu Život korisnika socijalne pomoći: Intervencija Vlade kap u moru očaja.
