Dobro jutro poštovani čitaoci,
Piše vam Andrej Zarević, novinar Radija Slobodna Evropa.
Ovog jutra za vas smo izabrali:
Važno za danas
- Najmanje 72 osobe poginule su u poplavama u španskoj pokrajini Valensija. Pogledajte foto galeriju o razornim poplavama na istoku Španije.
- Gruzijska predsednica Salome Zurabišvili odbila je da se povinuje pozivu državnog tužioca sa zahtevom da pruži dokaze koji potkrepljuju njene izjave o krađi na parlamentarnim izborima prošlog vikenda. Zurabišvili je upozorila državne tužioce da se usredsrede na svoje dužnosti, a ne da se politički svete.
- Ispred parlamenta Crne Gore održan je protest sa zahtevom da se crnogorska zastava vrati u hol Skupštine, odakle ju je uklonio Andrija Mandić, predsednik parlamenta i jedan od lidera rasformiranog proruskog Demokratskog fronta. Pogledajte u video prilogu kako je Mandić umesto zastave postavio umetničku sliku.
Izveštaji Evropske komisije o napretku zemalja kandidata
Evropska komisija je predstavila godišnji izveštaj o proširenju s drugačijim tonom od prošlogodišnjeg, kada je izvršna vlast EU dala istorijske preporuke: predložila je otvaranje pristupnih pregovora s Moldavijom, Ukrajinom i uslovno za BiH i predložila da se Gruziji dodeli status kandidata. Ove godine u izveštaju je bilo manje velikih vesti i preporuka. Sama činjenica da je objavljen u sedmici školskih praznika u Briselu kada su mnogi zvaničnici EU daleko od kancelarija i da je Evropska komisija dala prioritet izveštaju o poboljšanju civilne i odbrambene spremnosti, govori dosta o tome koliki značaj EU daje daljem proširenju u ovom trenutku.
Evropska komisija je u izveštaju ocenila da Srbija nije postigla nikakav napredak u spoljnoj i bezbednosnoj politici jer je stepen usklađivanja ostao neizmenjen. Odnosi sa Rusijom i Kinom predstavljaju posebnu zabrinutost. Dijalog sa Kosovom, koji je ključan za napredak Srbije prema EU, nije pokazao željene rezultate, a u zemlji se nastavlja veličanje ratnih zločinaca. I u slobodi izražavanja je Srbija dobila lošu ocenu. Evropski zvaničnici su posle predstavljanja izveštaja istakli da Srbija mora da uvede sankcije Rusiji ako želi da uđe u Evropsku uniju. Šef evropske diplomatije Žozep Borelj je rekao da će Srbija "pre ili kasnije morati da se uskladi sa spoljnom politikom EU" jer će u suprotnom njeno članstvo u EU "biti ugroženo". Šef Delegacije EU u Srbiji Emanuel Žiofre, koji je premijeru Srbije uručio izveštaj Evropske komisije, rekao je da Srbija mora da se uskladi sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU ako želi da postane članica te zajednice. On, međutim, nije direktno odgovorio na pitanje RSE da li je Brisel Srbiji dao rok za usklađivanje spoljne i bezbednosne politike, već je rekao da je progresivno usklađivanje deo pregovaračkog procesa i da je EU glavni ekonomski partner Beograda.
U izveštaju za Crnu Goru, Evropska komisija navodi da je ta zemlja postigla dobar napredak u pogledu reforme pravosuđa, borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala. I pored pohvala, Komisija je preporučila Crnoj Gori da poboljša rezultate u oblasti korupcije, naročito na visokom nivou. Takođe očekuje da "poveća efikasnost procesuiranja i presuđivanja u teškim i slučajevima organizovanog kriminala, posebno pranja novca". Evropski komesar za proširenje Oliver Varhelyi je rekao da za izradu sporazuma o pridruživanju za Crnu Goru, treba čekati dok se ne okončaju neophodne proceduralne odluke. Premijer Crne Gore Milojko Spajić je u utorak najavio da će Evropska komisija predložiti Savetu EU sastavljanje ugovora o pristupanju Crne Gore Evropskoj uniji.
Evropska komisija je u izveštaju ocenila da je Bosna i Hercegovina postigla opipljive rezultate, ali da secesionističko delovanje u zemlji podriva njen napredak u pristupanju EU.
Kad je reč o Kosovu u izveštaju se kritikuju vlasti u Prištini zbog "nekoordinisanih akcija" na severu zemlje koje su "narušile odnose između vlade i zajednice kosovskih Srba".
RSE intervju
Ruska spoljnopolitička strategija je svuda ista – žele da izazovu nevolje, izjavio je Frančesko Ronki, gostujući profesor na Univerzitetu Kolumbija u SAD.
"Videli ste to u Ukrajini, vidite to i u Moldaviji, u Gruziji. Dakle, oni žele nered. Do sada nisu uspeli da podmetnu nevolje na Zapadnom Balkanu, ali treba da budemo oprezni - i zato nam je potreban veoma snažan angažman EU", rekao je on.
Balkan na RSE
Brisel i Priština kritikovali su nameru Beograda da "uspostavi" pravosudnu nadležnost na Kosovu. Vlada Srbije navodi da se to radi jer, kako tvrdi, nema pravne sigurnosti za Srbe. Međutim, ne odgovara na upit RSE kako može da uspostavi nadležnost na teritoriji na kojoj nema vlast. Zakon koji je Vlada Srbije 28. oktobra predložila parlamentu na usvajanje predviđa suđenja za sva dela propisana Krivičnim zakonikom koja su izvršena posle proglašenja nezavisnosti Kosova u februaru 2008. Evropska unija je ocenila da je Vlada Srbije prekršila Briselski sporazum usvajanjem Predloga.
Štete nakon poplava i klizišta na području Federacije BiH procenjene su na 137,9 miliona evra. Najveća šteta je na putnoj i železničkoj infrastrukturi. Iako poslodavci apeluju da vlasti što prije donesu plan sanacije, ali i određene rokove, o tome se trenutno niko ne usuđuje govoriti. Šta se zna o štetama i rokovima za sanaciju nakon poplava i klizišta u BiH, pogledajte u videu.
Pogledajte i prilog o načelniku Vlasenice, optuženom za ratni zločin nad Bošnjacima, koji je treći put izabran na lokalnim izborima, pri čemu je dobio i glasove nemalog broja Bošnjaka.
U Budvi i još 80 gradova širom sveta, ruski aktivisti su 29.oktobra organizovali "Vraćanje imena" – sećanje na žrtve sovjetske represije, ali i one koji danas stradaju zbog političkog stava. Tog dana, odabranog kao uvod u 30.oktobar koji je u Rusiji, iako samo formalno, Dan političkih zatvorenika, okupljeni naglas čitaju imena ljudi koje je sovjetski režim proterao, uhapsio ili pogubio. Poslednjih godina se njima dodaju i imena sadašnjih političkih zatvorenika u Rusiji, kaže Aleksandar iz Moskve za Radio Slobodna Evropa, jedan od učesnika "Vraćanja imena" u Budvi.
Kriza na Bliskom istoku
Najmanje 19 ljudi ubijeno je u sredu u izraelskim napadima na dve oblasti u regionu Baalbek na istoku Libana, saopštilo je libansko Ministarstvo zdravlja nedugo pošto je premijer te zemlje izrazio nadu da bi sporazum o prekidu vatre s Izraelom mogao biti najavljen za nekoliko dana.
Novi vođa Hezbolaha Naim Kasem obećao je da će nastaviti sprovođenje ratnog plana koji je postavio njegov prethodnik Hasan Nasralah.
Parlament Izraela usvojio je zakon o zabrani rada agencije UN za palestinske izbeglice (UNRWA) u toj zemlji. Usvajanje zakona je izazvalo međunarodnu osudu i postavilo pitanja o legalnosti takve odluke. Humanitarni radnici i stručnjaci tvrde da bi okončanje aktivnosti UNRWA moglo da predstavlja veliki udarac za milione Palestinaca koji zavise od ove pomoći u Pojasu Gaze i drugim područjima.
Rat u Ukrajini
Američki ministar odbrane Lojd Ostin ocenio je u sredu da je nazvao je rusko angažovanje severnokorejskih trupa da pomognu u ratu protiv Ukrajine "opasna i destabilizujuća eskalacija" i rekao da bi to moglo da produži sukob. Ostin je na konferencije za novinare u Pentagonu s južnokorejskim kolegom rekao da je oko 10.000 severnokorejskih vojnika već raspoređeno na istoku Rusije. Deo trupa se kreće u Kursku oblast noseći ruske uniforme i rusku opremu. Druge severnokorejske jedinice su već stigle u oblast Kursk.
Kremlj je demantovao izveštaje zapadnih medija da Moskva i Kijev vode tajne pregovore o smanjenju napada na energetsku infrastrukturu, dok su nastavljeni ruski udari na Ukrajinu. Fajnenšl tajms je, pozivajući se na ukrajinske izvore, rekao da Kijev želi da nastavi pregovore o tom pitanju uz posredovanje Katara koji su prekinuti u avgustu pošto je Ukrajina pokrenula ofanzivu u ruskoj oblasti Kursk. Ukrajina nije komentarisala ovaj izveštaj, ali je portparol Kremlja Dmitrij Peskov odbacio izveštaj kao "lažan" i rekao da kruže glasine "koje se ne poklapaju sa stvarnošću".
Svet
Udaljena dolina Jagnob u Tadžikistanu suočava se s izumiranjem drevnog jezika Jagnobi. U ovom izolovanom planinskom kraju, gde tek oko 500 stanovnika još govori ovaj istočnoiranski jezik, manjak škola i ekonomske prilike teraju mlade na iseljavanje. Kako njihova zajednica postaje sve manja, meštani strahuju da će njihov drevni maternji jezik izumreti ako vlada i sami govornici ne preduzmu nešto kako bi ga sačuvali.
Šta ima još…
- Dva kosovska policajca suspendovana zbog sumnje o maltretiranju meštanina Severne Mitrovice
- Još jedna firma iz Srbije pod sankcijama SAD
- U Skupštini RS rasprava o ukidanju 'rodnog identiteta' iz zakona u tom bh. entitetu
- Savet ministara BiH će tražiti sredstva iz Fonda solidarnosti EU za saniranje posledica poplava
- Još nema detalja o nepoznatim dronovima iznad vojnih objekata u BiH
- Sindikati prosvetnih radnika odbili ponudu Vlade Srbije o povećanju plata od 11 odsto
- Dogovorena zajednička obuka policije Srbije i Belorusije tokom Vulinove posete Belorusiji
- Iran ukinuo zabranu kupovine najnovijih modela iPhonea
Toliko za danas, pišite nam i podelite vaše priče sa nama na slobodnaevropa@rferl.org
Srdačan pozdrav do sutra ujutro,
Andrej Zarević
Dnevno@RSE dolazi besplatno u vaš inbox. Prijavite se, uštedite vreme, informišite se!