Dobro jutro poštovani čitaoci,
Piše vam Andrej Zarević, novinar Radija Slobodna Evropa.
Ovog jutra za vas smo izabrali:
Važno za danas
- Vlada Srbije saopštila je da je vratila na snagu Uredbu o utvrđivanju prostornog plana za realizaciju projekta Jadar koja podrazumeva eksploataciju i preradu minerala jadarit na zapadu Srbije. Kompanija Rio Tinto, koja treba da realizuje taj projekat, pozdravila je tu odluku, dok su ekološki aktivisti i opozicija kritikovali Vladu Srbije.
- Specijalni kosovski sud u Hagu osudio je Pjetra Šalju, bivšeg pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova (OVK), na 18 godina zatvora zbog ratnih zločina. On je proglašen krivim za proizvoljno zatvaranje i mučenje protiv najmanje 18 ljudi i za protivpravno ubistvo jedne osobe u fabrici metala u Kukešu, u Albaniji. Sutkinja Mapi Veldt-Foglia rekla je da su žrtve uglavnom bili kosovski Albanci.
- Ambasadori zemalja članica Upravnog odbora Saveta za sprovođenje mira saopštili su da međunarodna zajednica neće dozvoliti podrivanje nadležnosti države BiH kroz uspostavljanje paralelnog izbornog sistema u entitetu Republika Srpska. Izborni zakon i Zakona o referendumu i građanskoj inicijativi u RS krše Izborni zakon BiH i predstavljaju rizik za sprovođenje predstojećih izbora, navodi se u saopštenju i dodaje da "međunarodna zajednica zadržava neophodne instrumente da odgovori na ove aktivnosti i potpuno je ujedinjena u potrebi zaštite suvereniteta, teritorijalnog integriteta i multietničkog karaktera ove zemlje".
Balkan na RSE
Za poznavaoce prilika na Balkanu, garancije koje je od međunarodnih partnera tražila predsednica Kosova Vjosa Osmani u zamenu za formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom su pravične i neophodne. Međutim, prema njima, isto važi i za zahteve međunarodne zajednice da Kosovo uspostavi tu Zajednicu. "Najbolji način da Kosovo dobije garancije koje zaslužuje jeste da ponudi kosovskim Srbima garancije koje zaslužuju kao građani Kosova", kaže za RSE Edvard Džozef, predavač na Univerzitetu Džons Hopkins u SAD. Osmani je tražila garancije za bezbednost i članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama, u zamenu za osnivanje Zajednice.
Predstavnici civilnog sektora na Kosovu, koji prate vladavinu prava, različito gledaju na saslušanje četrnaest radnika Privremenog opštinskog organa Štrpce koji je do pre dve godine radio u sistemu Srbije. Boban Petković, advokat jednog od saslušanih, potvrdio je da se sada radnicima te opštine na teret stavlja "rušenje ustavnog poretka Kosova". Aleksandar Rapajić iz nevladinog Centra za zastupanje demokratske kulture smatra da pravosudne institucije Kosova "veoma široko tumače pravo kada je reč o srpskoj zajednici", uključujući kvalifikaciju krivičnog dela "kršenje ustavnog poretka Kosova". S druge strane, Ehat Miftaraj iz Kosovskog instituta za pravdu objašnjava da je kao rezultat sporazuma Prištine i Beograda u okviru dijaloga o normalizaciji odnosa, u Skupštini Kosova 2015. godine usvojen zakon o amnestiji sa ciljem da se krivično ne gone ljudi zaposleni u institucijama Srbije, već da se integrišu u kosovske institucije.
Trojica bivših pripadnika nekadašnje Državne bezbednosti koji su prvobitno okrivljeni, a onda pravosnažno oslobođeni za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije u Beogradu, traže od fondacije Ćuruvijine porodice ukupnu odštetu u vrednosti oko 12.800 evra za "povredu časti i ugleda". Veran Matić, predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara koju je Vlada Srbije osnovala 2013, ocenjuje da se tužbe protiv Fondacije mogu tumačiti kao SLAPP tužbe, koje za cilj imaju da je spreče da se bavi ubistvom Slavka Ćuruvije.
Crna Gora sa 300 kilometara dugom obalom i 2.440 kvadratnih kilometara mora nema propise koji štite njeno podmorje. "Zato je Crna Gora postala El Dorado za grupe i pojedince koji bez ikakve kontrole mogu da rone u njenom dijelu Jadrana, vade arheološke eksponate, iznose iz zemlje i prodaju na crnom tržištu", kaže dugogodišnji ronilac Vesko Mijajlović. On kaže da za razliku od zemalja u kojima podvodno bogatstvo štite razna specijalizovana odeljenja, Crna Gora nema ni zakon o ronjenju ili uredbu o podvodnim aktivnostima. "Zato su ljudi često u nevjerici kad nas pitaju koja odobrenja im trebaju da bi ronili u Crnoj Gori, a mi im kažemo - ne treba ništa", dodaje Mijajlović.
Federacija Bosne i Hercegovine je u donekle sličnom problemu pošto skoro 15 godina nema zakon o šumama. Novi federalni zakon bi trebalo da reši pitanja bespravne seče, nepoštovanja planiranog i obaveznog ulaganja u pošumljavanje, nadležnosti i kaznenu politiku, ali se postavlja pitanje da li je kasno.
Pogledajte i video prilog o protivljenju planovima za rušenje Starog savskog mosta u Beogradu. Dok vlast tvrdi da će novi most smanjiti saobraćajne gužve i promeniti sliku glavnog grada u naredne tri godine, deo građana i stručnjaka protivi se rušenju tog mosta, smatrajući ga važnim istorijskim simbolom koji je preživeo i nacističku okupaciju.
Rat u Ukrajini
Udar ukrajinskog drona zapalio je fabriku električne opreme u gradu Korenevu u ruskoj Kurskoj oblasti, rekao je privremeni guverner tog regiona. Korenevo se nalazi oko 25 kilometara od ukrajinske granice.
Ukrajinska državna kompanija Ukroboronservice i češki proizvođač municije Sellier & Bellot planiraju u Ukrajini da naprave fabriku za proizvodnju municije, rekao je ukrajinski premijer Denis Šmihal nakon sastanka predstavnika dve vlade u Pragu.
Predsednički kandidat američke Republikanske partije Donald Tramp je spreman da "odmah" deluje kao mirovni posrednik u ratu Rusije i Ukrajine ako bude izabran u novembru, napisao je mađarski premijer Viktor Orban u pismu čelnicima Evropske unije.
RSE intervju
Odluka Trampa da mu kandidat za potpredsednika bude senator ih Ohaja Džej Di Vens šalje signal o politici koju bi kandidat Republikanske partije, ako pobedi na izborima, mogao voditi prema Ukrajini, budući da je Vens bio veoma kritičan prema američkoj pomoći Kijevu, kaže profesor komunikacija na Američkom univerzitetu Džozef Kembel. On navodi da je izbor Vensa i iznenađujući s obzirom na to da je ranije bio kritičar Trampa.
Svet
Evropska komisija odlučila je da bojkotuje šestomesečno predsedavanje Mađarske Savetom Evropske unije kao odgovor na kontroverzna Orbanova putovanja u Moskvu i Peking, koja mnogi smatraju uvredom političkog jedinstva Unije. Otkad je Mađarska 1. jula preuzela šestomesečno predsedavanje EU, Orban je posetio Ukrajinu, Rusiju, Azerbejdžan, Kinu i SAD na svetskoj turneji koju je promovisao kao "mirovnu misiju" s ciljem posredovanja u okončanju ruskog rata u Ukrajini. To je razljutilo mnoge evropske lidere koji naglašavaju da Orban nije delovao u ime EU tokom iznenadnih sastanaka s Vladimirom Putinom i Si Đinpingom, pišu svetski mediji.
Tražimo odgovore
U rubrici ZAŠTO, koju možete pronaći i na Facebook stranici, saznajte raste li ili opada globalno stanovništvo.
Šta ima?
U potcastu poslušajte o poseti šefice japanske diplomatije Joko Kamikava Sarajevu i šta još ima u BiH danas.
Šta ima još…
- Zastupnički dom BiH usvojio budžet institucija za ovu godinu
- Zatvorene benzinske pumpe na severu Kosova
- Načelnik Generalštaba Vojske Srbije razgovarao sa ruskim izaslanikom odbrane
- U Srbiji uhapšen muškarac zbog nasilja u porodici, petogodišnje dete u bolnici s teškim povredama
- Konstituisan novi saziv Evropskog parlamenta, Metsola ponovno na čelu
- U izraelskom bombardovanju Gaze više od 60 Palestinaca ubijeno
- SAD poručile najvišim izraelskim zvaničnicima da je broj civilnih žrtava u Gazi 'neprihvatljivo visok'
- Zbog pretnje iz Irana pojačana zaštita Trampa, napad u subotu izgleda nepovezan, kažu zvaničnici
- Bajden priznao da je pogrešio govoreći o Trampu
- Suđenje novinaru Gerškoviču u Rusiji pomereno za 18. juli
- Grčka zbog visokih temperatura ograničila rad na otvorenom
- UEFA izabrala gol Jamala za najlepši na Euru
Toliko za danas, pišite nam i podelite vaše priče sa nama na slobodnaevropa@rferl.org
Srdačan pozdrav do sutra ujutro,
Andrej Zarević
Dnevno@RSE dolazi besplatno u vaš inbox. Prijavite se, uštedite vreme, informišite se!