Dobro jutro poštovani čitaoci,
Piše vam Andrej Zarević, novinar Radija Slobodna Evropa.
Ovog jutra za vas smo izabrali:
Važno za danas
- Laburisti su na putu da ubedljivo pobede na britanskim parlamentarnim izborima, dok bi konzervativci premijera Rišija Sunaka mogli da pretrpe najgori izborni rezultat u dugoj istoriji stranke pošto su ih birači kaznili zbog krize troškova života, propadanja javnih službi i niz skandala. Lider laburista Kir Starmer obećao je da će doneti promene u Veliku Britaniju kao njen sledeći premijer pošto je njegova Laburistička partija okončala 14 godina često burne konzervativne vlade.
- Vlada Crne Gore postupila je po presudi Upravnog suda i Zorana Brđanina vratila na mesto direktora Uprave policije. Upravni sud je treći put usvojio žalbu Brđanina i utvrdio da ga je Vlada početkom marta nezakonito razrešila dužnosti direktora Uprave policije. Prethodno je vršilac dužnosti direktora policije Aleksandar Radović podneo ostavku na tu funkciju.
- Čitanjem optužnice pred Sudom Bosne i Hercegovine počelo je suđenje šestorici bivših pripadnika Vojske Republike Srpske koji se terete za genocid počinjen nad Bošnjacima zarobljenim nakon pada Srebrenice u julu 1995.
RSE intervju
Ne postoji Memorandum o saradnji između kosovskog centra Multimedia i Narodnog pozorišta u Beogradu, niti će grad Beograd "disati albanski". Isto tako ne postoji predstava "Banjska – naš bol i ponos" zasnovana na odlomcima iz navodne knjige čiji je autor Milan Radoičić, bivši potpredsednik Srpske liste koji je preuzeo odgovornost za oružani napad u Banjskoj na severu Kosova. Ne postoji ni predstava posvećena albanskoj porodici koja se bavila odžačarskim zanatom. Saopštenje s tim navodima koje je medijima poslao centar Multimedia iz Prištine, organizacija s fokusom na provokativnom pozorištu i književnost, preneli su mnogi mediji u Srbiji, ali i na Kosovu. Sve je to deo istraživačko-umetničkog projekta, kaže Jeton Neziraj, direktor tog centra i poznati kosovski dramaturg. "Metodologija rada uključuje i takve oblike intervencije, da kažemo 'subverzivne', gde se kroz osmišljavanje naizgled realnih situacija testiraju i analiziraju reakcije javnosti ali i medija", kaže Neziraj.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i predsednik Republike Srpske Milorad Dodik već dugo se nadigravaju na temu "ko je veći Srbin", ali nakon takozvanog "Svesrpskog sabora", imaju osećaj da su potrebni jedan drugom, izjavio je Kurt Basener iz Saveta za politiku demokratizacije sa sedištem u Berlinu. "… kao što je običaj, i sa Dodikom i sa Vučićem, gledaju koliko daleko mogu da idu. Takođe, s obzirom na to šta se događa u SAD, ne mislim da su ni Dodik ni Vučić neutralni kad su u pitanju američki izbori. Obojica se nadaju da će bivši predsednik Tramp ponovo postati predsednik u januaru, te su u tom slučaju samouvereni da mogu nastaviti sa takvim delovanjem. U suštini ovime "bacaju rukavicu" u lice međunarodnoj zajednici, i postavljaju joj pitanje – šta ćete učiniti da nas zaustavite", kaže Basner.
Balkan na RSE
"Ostala sam sama." Tako priču za RSE počinje Nezira Sulejmanović iz Đogaza, sela udaljenog nekoliko kilometara od Srebrenice. Ova sedamdesetogodišnjakinja živi sama u kući koju je gradila zajedno sa suprugom. Imali su četvoro dece, od kojih su dvojica sinova ubijena u julu 1995. godine u srebreničkom genocidu. Muž je, kako kaže Nezira, preminuo 2004. godine. U selo se vratila pre 23 godine nakon što je nekoliko godina živela u okolini Sarajeva. Kaže da joj je nedostajao rodni kraj, ali i da joj najveća želja bila da bude pored Memorijalnog centra Potočari gde su ukopani posmrtni ostaci njena dva sina i oca. "Šemsudin je imao 21 godinu, a Ševal 18. Tu mi je ukupan i otac. On je imao 72 godine kada je ubijen u genocidu. Majka mi je sedmog dana po dolasku u Tuzlu, jula 1995. godine umrla od tuge za unucima. Ostalo mi je samo da grlim bijele i hladne nišane svojih najmilijih", priča Nezira.
N.N. iz okoline Prizrena, pripadnica bošnjačke zajednice, kaže kako je pre nekoliko godina potpisala "papir" kojim se potvrđuje da je neko iz njene porodice bugarskog porekla, kako bi iskoristila bolje uslove studiranja u Bugarskoj, članici Evropske unije. Ona objašnjava da je potpisom papira o promeni porekla obezbedila bolji tretman u Bugarskoj, odnosno prava kao da je državljanka te zemlje, pravo na stipendiju i studentski dom. U međuvremenu je završila studije i vratila se u rodni grad. Predstavnici bošnjačkih političkih stranaka na Kosovu tvrde da Bugarska, preko pojedinih pojedinaca iz bošnjačke zajednice, pokušava da stvori bugarsku zajednicu. Bugarske vlasti su poslednjih godina u nekoliko navrata od kosovskih lidera službeno zatražile prihvatanje bugarske zajednice na Kosovu. Međutim, kosovske institucije ćute o tom zahtevu.
Srbija treću godinu nema važeću Nacionalnu strategiju za borbu protiv terorizma – ključni dokument države za prevenciju i sprečavanje terorističkih akata. Sada je i na teritoriji cele države na snazi crveni nivo bezbednosne pretnje od terorizma posle napada ispred Ambasade Izraela u kojem je povređen žandarm, a napadač ubijen. Ekspertkinja za pitanja radikalizma i ekstremizma Jarmila Bujak Stanko ocenjuje da za donošenje nove strategije nedostaje politička volja. Dodaje da državne institucije, nadležne za resor bezbednosti, nisu dale inpute kako će izgledati novi strateški dokument za borbu protiv terorizma.
Crna Gora, kao prva ekološka država, u prednosti je u odnosu na razvijenije države i trebalo bi da se fokusira na kvalitet u proizvodnji hrane umesto na kvantitet, čime može da konkuriše na svetskom tržištu, kažu sagovornici RSE čija je primarna delatnost proizvodnja organske hrane. Ipak, od ukupnog poljoprivrednog zemljišta u Crnoj Gori, svega jedan i po procenat se koristi za organsku proizvodnju. A tim načinom proizvodnje bavi se 427 proizvođača.
U Srbiji, državi sa oko 6,6 miliona stanovnika, trećina ljudi ima neku vrstu mentalnih tegoba. Psihologa je na svakih 100.000 stanovnika tek dva, to je zaključak nevladine Mreže psihosocijalnih inovacija (PIN) izveden na osnovu različitih istraživanja u oblasti mentalnog zdravlja. Predsednica PIN-a, Maša Vukčević Marković ocenila je da je reč o alarmantnim podacima, ali ističe da te rezultate ne treba interpretirati kao da trećina stanovništva u Srbiji ima mentalni poremećaj. "To ne znači da će kod svih njih da se razvije neki poremećaj, niti da će ta kriza dugo da traje, ali za neke je neophodna kontinuirana psihološka podrška kroz psihoterapijske usluge ili možda psihijatrijsku podršku", pojašnjava ona.
Pogledajte video prilog o Emrahu Beganović koji je s 18 je otišao iz BiH u Italiju da radi, ali se nakon četiri se vratio i posvetio stočarstvu i agroturizmu. Osim dva hektara vlastite zemlje, obrađuje još 15 zakupljene. Njegovom farmom, koju zove Begova, trče brojne domaće životinje, a nakon godina rada i ulaganja sada s radošću očekuje i prve turiste.
Rat u Ukrajini
Vojni zvaničnici u glavnom gradu Ukrajine izjavili su da je u četvrtak u zoru presretnut novi "talas" ruskih dronova usmerenih na Kijev, preneo je Ukrajinski servis Radija Slobodna Evropa. Ukrajinska vojska saopštila je da je oborila 21 od 22 ruska jurišna drona u centralnim i severnim regionima tokom noći između srede i četvrtka. Dve osobe su poginule u ruskom artiljerijskom napadu u ukrajinskom regionu Zaporižja, izjavio je u četvrtak regionalni guverner Ivan Fedorov.
Na samitu sledeće sedmice u Vašingtonu, NATO će proslaviti svoju 75. godišnjicu i izraditi strategiju kako dalje pomoći Ukrajini u borbi protiv ruske invazije. Međutim, primetno će biti odsutan predsednik Bugarske Rumen Radev koji je rekao da nije konsultovan u vezi s dokumentom koji će biti predstavljen na samitu koji iznosi stav Bugarske o ratu Rusije protiv Ukrajine i opredeljenost Alijanse da pomogne Kijevu. Samitu će prisustvovaće samo vršilac dužnosti premijera Dimitar Glavčev, umesto njih zajedno s Radevom kako je planirano. Radev, čija je pozicija uglavnom ceremonijalna, ali nudi platformu za uticaj na javno mnijenje, jasno je stavio do znanja da ne podržava slanje vojne pomoći Ukrajini, tvrdeći da takva pomoć samo produžava sukob. On je one koji podstiču takvu podršku nazvao "ratnim huškačima".
Svet
Italijanska premijerka Giorgia Meloni pozvala je čelnike svoje krajnje desne stranke Braća Italije da odbace antisemitizam, rasizam i nostalgiju za totalitarnim režimima rekavši da bi trebalo da izbace iz svojih redova sve koji glorifikuju fašističku prošlost Italije. Njen poziv je usledio pošto su mediji objavili snimke pojedinih članova omladinskog krila kako veličaju fašizam, koriste fašističke pozdrave i iznose rasističke i antisemitske komentare. Meloni je osudila antijevrejske rasne zakone fašističkog režima i suzbijanje demokratije, ali kritičari dugo govore da nije učinila dovoljno da se distancira od neofašističkih korena svoje stranke, pišu svetski mediji.
Šta ima?
U poslednjem dnevnom potcastu ove nedelje poslušajte šta ima u BiH dok rastu temparture.
Šta ima još…
- Šteta od nevremena u Luci Bar 35 miliona eura, saopštila Vlade Crne Gore
- Crnogorska policija rasvetlila dvostruko ubistvo eksplozivom na Cetinju
- Nacrt zakona o vraćanju u upotrebu himne 'Bože pravde' i grba Nemanjića ide na javnu raspravu
- Vlada RS iz Krivičnog zakonika briše pojam 'rodni identitet'
- Skupština RS usvojila zakone kojima omogućava da Investiciona banka obavlja platni promet
- Veće ministara usvojilo budžet BiH za 2024. godinu
- Srbija se nije uskladila sa sankcijama EU protiv Rusije i Severne Koreje
- Srbija u potpunosti primenila jednu od 24 preporuke za borbu protiv korupcije, kaže GRECO
- Optuženi za ugrožavanje bezbednosti novinarke Ane Lalić Hegediš nije se pojavio na suđenju
- Nakon posete Kijevu, Orban putuje u Moskvu
- Si na samitu u centralnoj Aziji liderima poručio da se 'odupru spoljnom mešanju'
- Hezbolah ispalio preko 200 raketa na Izrael iz osveta zbog pogibije komandanta, Izrael uzvratio
Toliko za danas, pišite nam i podelite vaše priče sa nama na slobodnaevropa@rferl.org
Srdačan pozdrav do ponedeljka ujutro,
Andrej Zarević
Dnevno@RSE dolazi besplatno u vaš inbox. Prijavite se, uštedite vreme, informišite se!