Dostupni linkovi

Dnevno@RSE: Tragovi blokiranog ruskog 'Glasa Evrope' u BiH i Srbiji; Istraga u Brazilu protiv Maska zbog širenja lažnih vesti


Predsednici Francuske i Srbije, Emanuel Makron i Aleksandar Vučić, tokom obraćanja u Jelisejskoj palati, 8. april 2024.
Predsednici Francuske i Srbije, Emanuel Makron i Aleksandar Vučić, tokom obraćanja u Jelisejskoj palati, 8. april 2024.

Dnevno@RSE na početku svakog radnog dana donosi vam pregled najvažnijih vesti sa Zapadnog Balkana i sveta. Za vas biramo najave za ključne događaje kao i jedinstvene sadržaje RSE. Prijavite se, uštedite vreme, informišite se!

Dobro jutro poštovani čitaoci,

Piše vam Andrej Zarević, novinar Radija Slobodna Evropa.

Ovog jutra za vas smo izabrali:

Važno za danas

  • Predsednik Francuske Emanuel Makron rekao je tokom zajedničkog obraćanja s predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem da će se Francuska postarati da svaki korak Ohridskog sporazuma između Kosova i Srbije bude ispunjen. Makron je rekao da "pitanje Kosova jeste obećanje i zalog za budućnost regiona" i da je to sve sadržano u sporazumu koji je zaključen pre godinu dana. Uoči odlaska u Pariz, Vučić je najavio da će s francuskim predsednikom razgovarati o 14 tema – od namenske industrije, preko poljoprivede i veštačke inteligencije do nuklearne energije.
  • Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg izrazio je zabrinutost Alijanse zbog secesionističkih delovanja u BiH. On je posle razgovora u Briselu s predsedavajućim Predsedništva BiH Denisom Bećirovićom upozorio da takvo delovanje podriva teško postignut napredak i koči reforme koje bi koristile građanima BiH. S druge strane, ministar odbrane BiH Zukan Helez je u Sarajevu rekao da je BiH na stepenicu od poziva za članstvo u Alijansi.
  • Na pozive srpskim članovima Centralne izborne komisije (CIK) BiH da podnesu ostavke nakon odluka visokog predstavnika o izbornom zakonu, iz te komisije poručili su vlastima Republike Srpske da je jedino CIK nadležan za sprovođenje izbora u BiH. Istovremeno, članica ove komisije iz Republike Srpske izjavila je da neće dati ostavku.

Balkan na RSE

Opozicioni poslanik u Skupštini Srbije sa liste desnog i populističkog pokreta "Mi, glas iz naroda" Dragan Stanojević u januaru se oglasio u intervjuu na sajtu "Glas Evrope". Njegova partija, koja je u međuvremenu iz članstva isključila svog lidera Branimira Nestorovića, ostvarila je neočekivani uspeh na izborima na narativu obeleženom širenjem teorija zavere, poput osporavanja korona virusa, te pravdanjem ruske agresije na Ukrajinu. Ovo drugo Stanojević je dokazao i kada je sredinom prošle godine osnovao pokret "Druga Ukrajina" za Srbiju koji predvodi proruski političar iz Ukrajine Viktor Medvedčuk. Medvedčuk se povezuje i sa "Glasom Evrope", medijem koji se krajem marta našao na udaru vlade Češke, čije su institucije otkrile da se preko kompanije registrovane u Pragu vodila široka operacija širenja euroskepticizma. Stanojević nije najviše rangirani balkanski političar koji se pojavio na "Glasu Evrope". Tu je i Milorad Dodik, proruski orijentisani predsednik Republike Srpske, čiji je video intervju objavljen na, u međuvremenu blokiranom, YouTube kanalu "Voice of Europe" 12. januara ove godine.

Nakon što je Srpska lista iznenada saopštila da njene pristalice neće učestvovati na glasanju za smenu albanskih gradonačelnika u Severnoj Mitrovici, Zvečanu, Leposaviću i Zubinom Potoku, pojedini pripadnici srpske zajednice na severu Kosova izrazili su zbunjenost tom odlukom. Najveća stranka kosovskih Srba je sredinom januara predvodila kolone građana da potpišu peticiju za smenu ovih gradonačelnika. "Uopšte me ne zanima Srpska lista. Oni u roku od pet dana promene pet mišljenja. Prvo pozivaju na glasanje, pa bojkotuju glasanje", navodi Marina iz Severne Mitrovice. Zlatko, takođe iz Severne Mitrovice kaže: "Ja ne znam šta se radi ovo, nije mi jasno".

Vlada Kosova je pozvala Srpsku listu da ne širi dezinformacije i da ne vrši pritisak na pripadnike srpske zajednice u opštinama na severu Kosova "koji žele da budu deo demokratskog procesa 21. aprila". Evropska unija izrazila je žaljenje što je Srpska lista odlučila da ne učestvuje na glasanju za opoziv gradonačelnika u četiri opštine na severu Kosova i pozvala ovu političku partiju da promeni odluku.

S druge strane, SAD su razočarane javnim pozivima upućenim kosovskim Srbima da bojkotuju popis stanovništva, naveo je Stejt department. Srpska lista je saopštila da pripadnici srpske zajednice neće učestvovati na popisu zbog "represije" režima premijera Kosova Aljbina Kurtija.

Koliko Bosna i Hercegovina ima viška naoružanja i municije u skladištima Oružanih snaga BiH, ne znaju ni u Oružanim snagama BiH, niti u Ministarstvu odbrane BiH. Osim što se ne znaju tačne količine, nadležni ministar Zukan Helez i načelnik Zajedničkog štaba Oružanih snaga BiH Gojko Knežević, kažu da ih je "teško čak i procijeniti". Velike količine oružja i municije u skladištima Oružanih snaga BiH su proglašene viškom, odnosno neperspektivnom vojnom imovinom preostalom nakon rata 1995. Često je nemoguće utvrditi poreklo, starost ni kvalitet, zbog čega predstavlja veliki bezbednosni rizik, ocenjuje Organizaciji za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS).

Bivši službenik crnogorske Agencije za nacionalnu bezbednost Petar Lazović ponudio je jemstvo od 9,3 miliona evra za izlazak iz pritvora što je najveće jemstvo u istoriji pravosuđa Crne Gore. Lazović je uhapšen u julu 2022. po nalogu Specijalnog državnog tužilaštva (SDT), koje mu na teret stavlja stvaranje kriminalne organizacije, šverc droge i oružja. Ovo je poslednja u nizu milionska ponuda za jemstvo koje je Lazović dostavio Višem sudu u Podgorici kako bi se branio sa slobode. Kao i prethodne, Sud je i ovu od 9,3 miliona evra odbio. Borivoje Borović, jedan od advokata Lazovića, rekao je da je Sud u obrazloženju odbijanja jemstva, između ostalog, naveo da je okrivljeni raspolagao računom od preko 40 miliona evra.

Odluka kompanije Meta da korisnicima njenih mreža Instagram i Threads automatski ograniči pristup političkom sadržaju za mnoge je iznenađenje. Dok pojedini korisnici tih mreža kažu da nisu ni čuli za promenu, istraživači upozoravaju da će time biti sužen pristup informacijama. "Da mi vest ne izađe na Instagramu, verovatno ne bih znala šta se dešava", kaže Jovana, studentkinja Fakulteta organizacionih nauka u Beogradu, koja zasigurno nije jedina među mladima koja informacije iz sfere politike upija putem društvenih mreža.

Rat u Ukrajini

U ruskim napadima na južnu ukrajinsku oblast Zaporižje u ponedeljak su poginule najmanje tri osobe, a ranjene još tri, rekao je regionalni guverner Ivan Fedorov, dok Moskva intenzivira udare na civilnu infrastrukturu.

Ukrajinska vojna obaveštajna služba tvrdi da je izvela specijalnu operaciju kojom je oštećen ruski vojni brod koji je pristao u enklavi Kalinjingrad na Baltičkom moru, što bi ako je tačno, pokazala da Kijev sve više može da pogodi ruske mete daleko izvan svoje granice.

Ruski antiratni aktivist Aleksandar Demidenko, koji je pomogao stotinama ukrajinskih izbeglica u regionu Belgorod da se vrate u Ukrajinu, preminuo je u pritvoru prošle sedmice, saopštio je njegov advokat njegovoj porodici. Demidenko (61), koji je otvoreno protestovao protiv ruske invaziju na Ukrajinu, uhapšen je u oktobru.

Svet

Brazilski državni tužilac tražio je "hitnu regulaciju" društvenih mreža nakon što je Ilon Mask zapretio da će se oglušiti o nalog sudije Vrhovnog suda u Brazilu da se određeni profili na njegovoj platformi X ukinu i nakon što je sudija pokrenuo istragu protiv multimilijardera. Mask je osporio odluku sudije kojom se naređuje blokiranje određenih naloga rekavši da će X ukinuti sva ograničenja jer su neustavna i pozvao sudiju da podnese ostavku. Multimilijarder i samoproglašeni apsolutista slobode govora je ubrzo nakon kupovine platforme X krajem 2022. ublažio politiku moderisanja i vratio nekoliko ranije zabranjenih naloga. Neki desničari su pozdravili ove poteze, ali kritičari, uključujući grupe za građanska prava, tvrde da platforma ne uspeva adekvatno da kontroliše govor mržnje i ekstremistički sadržaj, pišu svetski mediji.

Novo istraživanje je pokazalo da je u Bugarskoj bilo dvostruko više nasilnih smrti tokom četiri decenije komunističke vladavine nego u godinama demokratizacije koje su usledile nakon pada režima. Istoričar i pedagog iz Sofije Stefan Ivanov u svojoj novoj knjizi nastoji da razotkrije pogrešna uverenja, podstaknuta decenijama tajnovitosti i propagande, da je tadašnji sovjetski satelit bio utočište od nasilnog zločina koji je harao zapadnim, kapitalističkim društvima.

Više od 10.000 stambenih zgrada poplavljeno je u ruskim regionima Urala, Volge i zapadnog Sibira, saopštile su u ponedeljak službe za vanredne situacije koje evakuišu stanovnike iz gradova pogođenih poplavama. Pogledajte fotogaleriju o poplavama u Rusiji posle pucanja brane u gradu Orsku na reci Ural.

Šta ima?

U potcastu poslušajte o sednici Veća ministara BiH, forumu o Parizu o važnosti infrastrukture u kontekstu klimatskih promena i šta to znači za BiH.

Šta ima još…

Toliko za danas, pišite nam i podelite vaše priče sa nama na slobodnaevropa@rferl.org

Srdačan pozdrav do sutra ujutro,

Andrej Zarević

Dnevno@RSE dolazi besplatno u vaš inbox. Prijavite se, uštedite vreme, informišite se!

XS
SM
MD
LG