Dobro jutro poštovani čitaoci,
Piše vam Andrej Zarević, novinar Radija Slobodna Evropa.
Ovog jutra za vas smo izabrali:
Važno za danas
- Mandatar za sastav crnogorske vlade i lider Pokreta Evropa sad Milojko Spajić počeo je u utorak zvanične razgovore s predstavnicima partija o formiranju izvršne vlasti. On je prvo razgovarao s liderima Demokrata, prosrpske Socijalističke narodne i manjinskih naroda Bošnjaka, Albanaca i Hrvata, partijama koje su ga ranije podržale za mandatara. Te partije, uz Spajićev Pokret Evropa sad, koji je na izborima osvojio 24 mandata, zajedno imaju 44 poslanika od ukupno 81, koliko ih ima Skupštini Crne Gore.
- Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik podneo je krivičnu prijavu Republičkom javnom tužilaštvu u Banjaluci protiv tužioca Tužilaštva BiH Nedima Ćosića, zbog kako je naveo, nezakonite odluke o podizanju optužnice protiv njega i v.d direktora Službenog glasnika RS-a Miloša Lukića.
- Ujedinjene nacije potvrdile su smrt 9.444 civila u Ukrajini kao rezultat ruske invazije. UN Kancelarija visokog poverenika za ljudska prava saopštila je da je među poginulima 545 dece. Navodi se i da je 16.940 ljudi povređeno, uključujući 1.126 djece, otkako je Rusija pokrenula invazija u februaru 2022.
RSE intervju
Džim Valdo, američki informatičar i glavni tehnološki direktor Univerziteta Harvard, kaže da je internet doveo do neke vrste paradoksa, jer omogućava slobodan protok informacija, ali i prenosi štetan sadržaj – "live streaming nasilnih radnji, vrstu sadržaja koji se koristi za regrutovanje za džihadističke grupe i druge stvari".
"Sve su to nepoželjni sadržaji, ali tehnologija ne može da razlikuje nepoželjan od dobrog. I to je moralna procena koju mogu doneti ljudska bića, ali ne i mašine. I ne bi trebalo da očekujemo da mašine rade naš posao umjesto nas. Moramo to učiniti sami", kaže profesor kompjuterskih nauka koji je za RSE govorio nakon što je Nermin Sulejmanović ubio bivšu partnerku Nizamu Hećimović u prenosu uživo na Instagramu.
Balkan na RSE
Avgust je za mnoge mesec godišnjih odmora. Za Mirzetu Tomljanović iz Bijeljine, to je mesec dežuranja na SOS liniji 1264 za prijavu nasilja u porodici u Republici Srpskoj. "Vi kad dežurate znate da nečiji život možda ovisi o vama i postoji taj opravdani pozitivan grč da taj posao obavite najbolje što znate i umijete", rekla je ona, dodajući da se broj prijava povećao ove godine u odnosu na prethodnu. Pozive su imali i u petak kada je u Gradačcu Sulejmanović ubio bivšu partnerku.
Milica Živković iz Kolašina, grada na severu Crne Gore, kažnjena je zato što se branila od, kako kaže, napada jednog turskog državljanina. Nakon što ju je uhvatio za bradu, a potom i za intimni deo tela, u samoodbrani ga je više puta udarila. Prekršajni sudija Alija Beganović joj je izrekao kaznu od 85 evra za kršenje Zakon o javnom redu i miru i "prekoračenje nužnost odbrane", a u obavezi je i da plati troškove sudskog tumača za turski jezik. Napadač je kažnjen sa 300 evra i pušten na slobodu. Kazna za devojku jer se branila izazvala je opšti revolt javnosti i u znak podrške građani su ponudili da joj plate kaznu, dok nevladine organizacije pozivaju na izmene zakona.
Zamenica ministra za ljudska prava i izbeglice BiH Duška Jurišić izjavila je da je predsednik Republike Srpske Milorad Dodik ugrozio slobodu izražavanja i medija. "Označavajući sarajevske medije, te medije Buka, Capital i BN Televiziju kao izdajničke prema Republici Srpskoj, te N1 kao neprijatelja srpskog naroda i Republike Srpske, ne samo da je oklevetao većinu medija u BiH, već je novinarima ugrozio sigurnost i onemogućio normalan rad", navela je Jurišić u pismu šefu Delegacije i specijalnom predstavniku Evropske unije u BiH Johanu Satleru.
Dve nedelje uoči početka školske godine roditelji u opštinama na severu Kosova sa srpskom većinom ne znaju da li će njihovi mališani sesti u školske klupe ili će nastavu pratiti onlajn. Situaciju opisuju kao "složenu" i kažu da još čekaju uputstva nadležnih. Obrazovne institucije u srpskim sredinama na Kosovu rade u sistemu Srbije. Nastava u četiri opštine – Severnoj Mitrovici, Leposaviću, Zvečanu i Zubinom Potoku – prekinuta je krajem maja, kada su podignute tenzije jer su albanski gradonačelnici uz pomoć policije ušli u opštinske zgrade.
LHV banka, četvrta najveća u Estoniji, saopštila je da prekida transakcije s bankama u Srbiji zbog "teške međunarodne situacije izazvane agresijom Rusije". LHV navodi da je pet zemalja – Jermenija, Kazahstan, Kirgistan, Srbija i Uzbekistan – stavljeno "na listu ograničenja plaćanja zbog najnovijeg paketa sankcija EU koji cilja i na zaobilaženje sankcija". Narodna banka Srbije ne očekuju značajnije efekte ove odluke, a istog stava je i Udruženje banaka Srbije, mada navodi da prati razvoj situacije. S druge strane, ekonomista Milan Kovačević kaže da može očekivati da se takve mere uvećaju, ako Evropska unija snažno kažnjava one koji rade s Rusijom.
Odlukom Višeg suda u Vranju prikazivanje filma "Neverni" albanskog autora Ganija Veseljija zabranjeno je u Srbiji, pošto je sudsko veće ocenilo da je osnovan predlog Javnog tužilaštva da ovo delo "zagovara i podstiče diskriminaciju i mržnju". Istom odlukom je prikazivanje još jednog Veseljijevog filma "Tišina ubija", dozvoljeno pod uslovom da se, između ostalog, s najavne i odjavne špice ukloni obeležje Republike Kosova. Dva kratkometražna filma producentske kuće iz Preševa našla su se pred sudom nakon što je policija dobila anonimnu prijavu, uoči njihovog premijernog prikazivanja u Bujanovcu, da podstiču mržnju i diskriminaciju, što autori negiraju.
Fudbalska utakmica između hrvatskog Dinama i grčkog fudbalskog kluba AEK u utorak u Zagrebu počela je minutom ćutanja za nedavno ubijenog navijača AEK-a u sukobu huligana pre nekoliko nedelja. Uprkos najavi UEFA da će uslediti rigorozne kazne ako se upali samo jedna baklja, u drugom poluvremenu, na delu gde su ostavljene prazne stolice za pohapšene navijače koji su učestvovali u incidentu u Grčkoj, navijači Dinama iz grupe Bad Blue Boysa upalili su baklje. Pogledajte foto galeriju o merama bezbednosti pred utakmicu visokog rizika.
Rat u Ukrajini
Rusija je rano u utorak pokrenula veliki napad krstarećim projektilima na zapad Ukrajine, a zvaničnici su izvestili da su najmanje tri osobe poginule, a mnoge povređene. Vazdušne snage Ukrajine saopštile su da su oborile 16 od 28 krstarećih projektila lansiranih iz vazduha i s mora, ali je izgledalo kao da su neke prošle i pogodile područja u regionima Lviv i Volin koji se nalaze blizu granice s Poljskom.
Dok se ukrajinske snage bore da odbiju rusku invaziju, vlasti u Kijevu nastoje da učvrste kontrolu nad prostranim kompleksom pravoslavne crkve koji se dugo nadvijao nad prestonicom kao simbol uticaja Moskve – Kijevsko-pečersku lavru ili Pečerski manastir. U tom cilju, ukrajinska crkva koja je 2019. stekla nezavisnost od moskovskog patrijarha, poziva se na kozačkog vođu Ivana Mazepu koji je živeo i umro pre više od 300 godina kada se borio protiv tadašnje carske Rusije.
Kancelarija ukrajinskog predsednika u Autonomnoj Republici Krim saopštila je da su vlasti koje je nametnula Rusija pritvorile u tom regionu 180 građana, uključujući 117 krimskih Tatara, iz politički motivisanih razloga. Kancelarija je navela da je 138 njih još u pritvoru, dok su drugi proglašeni krivima i kažnjeni za prekršaje uključujući diskreditovanje ruske vojske, tetoviranje ukrajinskog državnog grba i ples uz ukrajinsku muziku.
Svet
Ruska centralna banka podigla je svoju ključnu kamatnu stopu na vanrednom sastanku 15. avgusta kako bi zaustavila nagli pad rublje i rast inflacije, kao posledicu sve većih finansijskih troškova rata Moskve u Ukrajini. Nedavni pad rublje odražava sve veću neizvesnost dok se Rusija bori s inflacijom, sve većom izolacijom i zapadnim sankcijama, pišu svetski mediji.
Krivična prijava protiv bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa na sudu u saveznoj državi Džordžiji uključuje navode da je prekršio zakon o borbi protiv organiziranog kriminala poznat kao RICO. Pročitajte šta je RICO i kako se koristi.
Kada su talibani preuzeli vlast 15. avgusta 2021, mnogi Avganistanci su se pripremali za povratak represije koja je obeležila vladavinu ekstremističke grupe 90-ih godina. Talibani su u početku pokušali da ublaže zabrinutost Avganistanaca i međunarodne zajednice tako što su se predstavili kao umerenija sila i obećali da će štititi ljudska prava i slobodu medija. Ali dve godine otkako su zbacili avganistansku vladu koju je podržavao Zapad, tvrdokorni islamisti nisu ispunili svoja obećanja. Umesto toga su ozbiljno ograničili slobode žena, sproveli brutalni obračun protiv drugačijih mišljenja i ponovo uveli svoj brutalni oblik pravde.
Američki državni sekretar Entoni Blinken ponovio je, na drugu godišnjicu preuzimanja vlasti u Avganistanu, da svaki bolji odnos s talibanskim vladarima zavisi od poboljšanja tretmana žena.
Talibani su saopštili da njihova vladavina nema vremensko ograničenje pošto crpi legitimitet iz islamskog zakona. Portparol Zabihulah Mudžahid u intervjuu Asošiejted presu je odbio da odgovara na pitanje o ograničenjima za devojke i žene, rekavši da nema ništa novo da kaže po tom pitanju.
Šta ima još…
- Preteći grafit u Beogradu targetira direktorku Inicijative mladih
- Gradonačelnik i uprava Banjaluke protestovali protiv deložacije s parkinga
- Član Samoopredeljenja isključen iz pokreta nakon hapšenja u Tirani zbog distribucije droge
- U Srbiji od septembra kamere na uniformama saobraćajnih policajaca
- Soroseva fondacija povlači se iz EU te fokusira i na Zapadni Balkan
- Najmanje sedam mrtvih, desetine spasenih u brodu kod Zelenortskih Ostrva
- Situacija u Sudanu 'izmiče kontroli'
- Rusija prvi put kaznila Reddit zbog 'zabranjenog sadržaja'
- Najteže borbe u Tripoliju od početka godine
- Stopa rađanja u Kini rekordno opala
Toliko za danas, pišite nam i podelite vaše priče sa nama na slobodnaevropa@rferl.org
Srdačan pozdrav do sutra ujutro,
Andrej Zarević
Dnevno@RSE dolazi besplatno u vaš inbox. Prijavite se, uštedite vreme, informišite se!