Dostupni linkovi

Dnevno@RSE: Tramp na sudu negirao krivicu; Kineske vlasti mobilišu naciju za kontrašpijunažu


Bivši predsednik SAD Donald Tramp u automobilu na put ka sudnici u Vašingtonu, 3. avgust 2023.
Bivši predsednik SAD Donald Tramp u automobilu na put ka sudnici u Vašingtonu, 3. avgust 2023.

Dnevno@RSE na početku svakog radnog dana donosi vam pregled najvažnijih vesti sa Zapadnog Balkana i sveta. Za vas biramo najave za ključne događaje kao i jedinstvene sadržaje RSE. Prijavite se, uštedite vreme, informišite se!

Dobro jutro poštovani čitaoci,

Piše vam Andrej Zarević, novinar Radija Slobodna Evropa.

Ovog jutra za vas smo izabrali:

Važno za danas

  • Bivši predsednik SAD Donald Tramp izjasnio se da nije kriv po četiri tačke optužnice da je pokušao da poništi rezultate predsedničkih izbora 2020. Optužnica specijalnog tužioca Džeka Smita tereti Trampa za četiri krivična dela koja se odnose na njegove napore da poništi poraz na izborima, pobunu na Kapitolu, zaveru za prevaru vlade SAD i zaveru radi ometanja zvaničnog postupka.
  • Specijalni izaslanik EU za dijalog Prištine i Beograda Miroslav Lajčak pozdravio je "prvu zajedničku bezbednosnu procenu" policije Kosova, EULEX-a i KFOR-a dogovorenu u Bratislavi. Prethodno je Policija Kosova saopštila da je bezbednosna situacija na severu dobra i da će od petka početi druga faza povlačenja policije iz i oko opštinskih zgrada u Zvečanu, Leposaviću i Zubinom Potoku.
  • Poljska je upozorila da sve veće prisustvo ruske plaćeničke grupe Vagner u Belorusiji ima za cilj destabilizaciju istočnog krila NATO-a usred rata u Ukrajini. Poljski premijer Mateuš Moravijcki je posle sastanka s litvanskim predsednikom Gitanasom Nausedom rekao da saveznici u NATO-u moraju povećati budnost, jer je verovatnoća provokacija i dalje veoma visoka.

RSE intervju

Sankcije su snažne i kada ih SAD same uvode, ali uvek snažnije deluju kada im se pridruže drugi, kao što su Evropska unija ili Velika Britanija, rekao je Džon Smit, bivši direktor Kancelarije za kontrolu strane imovine (OFAC) američkog Ministarstva finansija, komentarišući najnovije sankcije koje je to telo nametnulo zvaničnicima iz Republike Srpske. Povodom tih sankcija Smit je rekao da američka vlada pokušava da pošalje jasnu poruku da je zabrinuta zbog poteza rukovodstva RS.

"Da budemo jasni, ovo ne znači da je sama Republika Srpska odsečena od SAD, ali znači da su njene vođe sankcionisane te da SAD više neće dozvoliti bilo kakve poslove između tih pojedinaca i SAD", rekao je on.

Balkan na RSE

Vlasti Srbije i bosanskohercegovačkog entiteta Republika Srpska, kao i Srpska pravoslavna crkva, obeležiće 4. avgusta Dan sećanja na stradale i prognane Srbe u hrvatskoj akciji "Oluja" u Prijedoru u BiH. Prijedor je grad u RS-u u kome su tokom rata 90-ih godina srpske snage počinile brojne zločine nad Bošnjacima i Hrvatima. S druge strane, odluka o obeležavanju "Oluje" u Prijedoru pravda se time da je to bio prvi grad koji je prihvatio ljude iz izbegličke kolone iz Hrvatske u avgustu 1995. Nataša Kandić, osnivačica nevladinog Fonda za humanitarno pravo u Beogradu, ocenila je da odluka o obeležavanju "Oluje" u Prijedoru izaziva "civilizacijsku nelagodnost". Marko Milosavljević iz nevladine Inicijative mladih za ljudska prava u Beogradu ocenjuje da je u pitanju drska komemorativna farsa.

Srpsko narodno vijeće tradicionalno je uoči godišnjice akcije "Oluja" organizovalo komemoraciju za srpske žrtve u "Oluji" i nakon nje. "Mi u Srpskom narodnom vijeću (SNV) tako prakticiramo sjećanje – da izmirimo žive, a da se sjećamo i poštujemo stradanja mrtvih", rekao je predsednik krovne organizacije srpske manjine u Hrvatskoj Milorad Pupovac. On i nezavisni gradonačelnik Otočca u Lici Goran Bukovac položili su cveće na spomenik žrtvama Domovinskog rata i hrvatskim braniteljima, a potom je u mestu Doljani nedaleko Otočca održana komemoracija za srpske civile stradale za vreme i posle "Oluje" u leto 1995.

Spomen kamen majke Paške Markaj samo je jedan od više spomenika iz ratnog perioda na Kosovu o kojima se ne vodi računa. Pročitajte kako nestaju tragovi rata na Kosovu.

Višedecenijski problem finansiranja institucija kulture u BiH doživljava kulminaciju mogućom tužbom protiv Federalnog ministarstva kulture i sporta. To ministarstvo je polovinom jula objavilo listu korisnika novčanih "transfera za rad institucija nauke i kulture od značaja za BiH". Umjetnička galerija BiH je prošle godine po tom osnovu dobila 100.000 maraka (oko 50.000 eura) a ove godine 40.000 maraka (oko 20.000 eura), iako kriterijumi za dodelu sredstava nisu menjani. Direktor galerije Strajo Krsmanović najavio je tužbu protiv ministarstva. On objašnjava da je ministarstvo odbilo da mu dostavi imena članova komisije i zapisnike, kako bi mogao videti na osnovu kojih kriterijum je novac, deljen verskim, lokalnim i privatnim organizacijama.

Vlada Crne Gore ušla je u još jedan spor s američkim investitorima. Posle zakupca Svetog Stefana Adriatic properties i većinski američke kompanije doMEn.me, u sudskom sporu s Vladom Crne Gore je i američka Stratex grupa. Scenarij je u sva tri slučaja isti – Vlada pokušava da prekine višegodišnje ugovore koje su ti investitori sklopili u vreme vlasti Demokratske partije socijalista Mila Đukanovića.

Tri meseca nakon što je Europa Nostra svrstala Sveti Stefan u sedam najugroženijih lokacija kulturne baštine kontinenta, njeni predstavnici su obišli crnogorski " turistički dragulj". Pogledajte u video prilogu šta kaže predstavnica te organizacije.

Pogledajte i video prilog o poslu protivgradnih strelaca u Srbiji, koji sve važniji zbog superćelijskih oluja na Balkanu.

Hrvatska zajedno sa Slovenijom i Italijom učestvuje u projektu "Dolina vodonika Severni Jadran", posvećenom lancu primene "obnovljivog" vodonika kao energenta. Plan je da 17 kompanija u te tri zemlje u sledećih šest godina u pilot-projektima proizvedu više od 5.000 tona vodonika godišnje iz obnovljivih izvora, da ga skladište, distribuiraju i koriste.

Rat u Ukrajini

Protivvazdušne snage Ukrajine su uzvratile paljbom na napade ruskih bespilotnih letelica tokom tročasovne vazdušne uzbune u Kijevu i okolini u četvrtak rano ujutro, navela je ukrajinska vojska. Prema izjavama ukrajinskih zvaničnika u vezi s poslednjim danima rata, ruske snage nisu napredovale duž prve crte fronta, ali su ukopane u teško miniranim područjima koja kontrolišu, što ukrajinskim trupama otežava kretanje na istok i jug.

Ukrajinci koji žive u delovima Ukrajine pod ruskom okupacijom su prisiljeni da uzmu rusko državljanstvo ili se suočavaju s oštrom odmazdom, uključujući moguću deportaciju u Rusiju, navodi se u istraživanju organizacije Opservatorija za sukobe. Stanovnici regiona Lugansk, Donjeck, Herson i Zaporožja su, kako se navodi u istraživanju, na meti sistematskih pokušaja da im se oduzme ukrajinski identitet.

Bivši borac iz plaćeničke grupe Vagner, koji je regrutovan iz zatvora prošle godine, optužen je da je nasmrt izbo šestoro ljudi nakon povratka kući, posle boravka na ratištu u Ukrajini.

Svet

Kinesko Ministarstvo državne bezbednosti pozvalo je sve građane da počnu da špijuniraju da bi zaštitili bezbednost zemlje, koja je lideru Si Đinpingu glavni prioritet. Stručnjaci smatraju da potez signalizira nesigurnost kineskog vodstva, a mogao bi navesti građane da uhode jedni druge. Poziv je usledio nakon proširenja kineskog zakona o kontrašpijunaži koji je stupio na snagu u julu. Ovaj zakon izaziva zabrinutosti zbog mogućeg uticaja na strane kompanije, novinare i akademsku zajednicu, pišu svetski mediji.

Aktivisti u Bugarskoj su godinama upozoravali da vlasti ignorišu ili olako tretiraju nasilje nad ženama. Zakoni su manjkavi i slabo se primenjuju, kažu oni. Uz to parlament zemlje je dosad odbijao da ratifikuje Istanbulsku konvenciju, ključni međunarodni dokument koji štiti žene koje se suočavaju s porodičnim nasiljem. Međutim, nedavni šokantni napad u Bugarskoj u kojem je jedna devojka zadobila višestruke rane od noža doveo je do dubokih preispitivanja i talasa demonstracija širom zemlje sa zahtevima da se pooštre zakoni i povede snažnija borba protiv nasilja nad ženama

Pogledajte foto galeriju o vođi ruske opozicije Alekseju Navaljnom koji je prošao je put od najvećeg neprijatelja Kremlja do najistaknutijeg ruskog političkog zatvorenika. Navaljni služi kaznu od 11,5 godina zatvora zbog prethodnih osuda i sada čeka sudbinu na novom suđenju iza zatvorenih vrata koje bi ga moglo zadržati iza rešetaka još 20 godina. Presuda se očekuje danas.

Tražimo odgovore

Nakon serije napada dronovima na Moskvu, ruski političar Dmitrij Medvedev je rekao da bi Rusija mogla biti prisiljena da upotrebi nuklearno oružje ako kontraofanziva Ukrajinaca bude uspješna.

U rubrici ZAŠTO, koju možete pronaći i na Facebook stranici, pročitajte koliko je danas stvarna nuklearna pretnja.

Šta ima još…

Toliko za danas, pišite nam i podelite vaše priče sa nama na slobodnaevropa@rferl.org

Srdačan pozdrav do ponedeljka ujutro,

Andrej Zarević

Dnevno@RSE dolazi besplatno u vaš inbox. Prijavite se, uštedite vreme, informišite se!

XS
SM
MD
LG