Dobro jutro poštovani čitaoci,
Piše vam Andrej Zarević, novinar Radija Slobodna Evropa.
Ovog jutra za vas smo izabrali:
Važno za danas
- Klub Bošnjaka u Narodnoj skupštini Republike Srpske pokrenuće pitanje zaštite vitalnog nacionalnog interesa zbog zakona koji je usvojilo to zakonodavno telo o neprimenjivanju odluka Ustavnog suda BiH.
- Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel podržao je ideju albanskog premijera Edija Rame o održavanju međunarodne konferencije za Kosovo i Srbiju.
- General Sergej Surovikin, zamenik komandanta ruskih oružanih snaga koje se bore u Ukrajini, za kojeg se smatra da je blizak vođi Vagnera Jevgeniju Prigožinu, završio je u pritvoru nekoliko dana pošto su plaćenici pokrenuli pobunu, rekli su izvori za AP pozivajući se na američke i ukrajinske obaveštajne procene.
Balkan na RSE
Usvajanje zakona u Narodnoj skupštini Republike Srpske o neprimenjivanju odluka Ustavnog suda BiH na teritoriji tog entiteta, predstavnici iz Federacije BiH i međunarodne zajednice su nazvali "udarom na Dajtonski mirovni sporazum i Ustav BiH", s izuzetkom Rusije koja je podržala taj zakon. Predlog zakona o neprimenjivanju odluka Ustavnog suda BiH, međutim, mogu da zaustave Ustavni sud tog entiteta, Ustavni sud BiH ili Kancelarija visokog predstavnika međunarodne zajednice u BiH.
Zakon kojim se zabranjuje primena odluka Ustavnog suda BiH u Republici Srpskoj ostaje na snazi dok se ne donese Zakon o Ustavnom sudu BiH, rekao je predsednik RS Milorad Dodik u odgovoru na kritike domaćih zvaničnika i međunarodne zajednice da je usvajanje tog Zakona u Skupštini RS nelegalno i da predstavlja udar na Dejtonski sporazum. Dodik je najavio da će na sastanku s koalicionim partnerima na državnom nivou razgovarati i o novom zakonskom rešenju za Ustavni sud BiH.
Vlada Kosova proglasila je terorističkim organizacijama "Civilnu zaštitu" i "Brigadu sever", uz obrazloženje da njihovi pripadnici stoje iza nemira na severu Kosova. Premijer Kosova Aljbin Kurti rekao je da su te dve organizacije sprovodile akcije "s terorističkim elementima" poput oružanih napada na pripadnike kosovske policije, pripadnike Misije Evropske unije za vladavinu prava i vojnike Kfora.
Američki Stejt department saopštio je da Vlada Kosova odluku o proglašavanju "Civilne zaštite" i "Severne brigade" terorističkim organizacijama nije donela u koordinaciji sa SAD i drugim međunarodnim partnerima. "Ova odluka je trebalo da bude koordinisana s najbližim međunarodnim partnerima Kosova, uključujući one koji imaju primarnu odgovornost da obezbede stabilnost Kosova. Ponovo pozivamo Kosovo da se uzdrži od jednostranih koraka dok sa stranama radimo na rešavanju trenutne krize", naveo je Stejt department u odgovoru na upit RSE-a.
Rigorozni vizni režim godinama opterećuje stanovnike BiH i Kosova, ali je postojala nada da će pitanje viza biti rešeno dogovorom iz novembru 2022. o mobilnosti na Zapadnom Balkanu u okviru Berlinskog procesa. Međutim, skupština Republike Srpske zaustavila je usvajanje sporazuma o slobodi kretanja, čime je praktično blokirano uvođenje bezviznog režima između BiH i Kosova. Senada Imamović rođena u Bihaću koja sada živi u Prizrenu na Kosovu kaže razočarano: "I dalje ću moći samo da sanjam moju rodbinu i Bosnu".
Na nameru švajcarske kompanije Tara resorsis (Tara Resources) da otvori rudnik Brskovo kod Mojkovca, na sto kilometara severno od Podgorice, negativno su reagovali ekolozi i građani tog kraja. Dok investitor govori o milionima koje bi moglo doneti iskopavanje rude, meštani se plaše novog zagađenja okoline.
Od redova za krofne koji su se protezali destinama metara u centru Novog Sada, do ponovnih rasprava ko se i kako može lečiti u inostranstvu o trošku države Srbije. Sve zahvaljujući slučaju jedanaestogodišnje devojčice iz glavnog grada Vojvodine koja je prodajom krofni uspela da sakupi deo novca za lečenje oca, pri čemu se ovih dana i našla u središtu kampanje koja je zaokupila pažnju medija i javnosti na društvenim mrežama.
U Srbiji su u toku prijemni ispiti za upis na fakultete. Od 26. do 30. juna mladi zainteresovani za dalje akademsko obrazovanje, pokušavaju sebi da nađu mesto na fakultetima koje su izabrali. A kako ih biraju – po profitabilnosti ili interesovanju? Odgovor je i jedno i drugo, bar kada je reč o budućim brucošima koji su govorili za RSE.
Hrvatska je među 27 država sveta koje su priznale Gladomor kao genocid, odnosno da je na prostoru bivšeg Sovjetskog Saveza, tokom 1932. i 1933 kampanjom izglađivanja izvršen genocid nad ukrajinskim narodom. Siniša Kuko, politikolog i ekspert za Ukrajinu, kaže da je u Evropi stav prema Sovjetskom Savezu i Rusiji "uvek bio rusocentričan". "Danas je očigledno da konačno popušta ta usmjerenost samo na Moskvu i na njene interpretacije, pa i na interpretacije povijesti. Pitanje Gladomora nije jedino, ali je svakako jedno od važnijih", ocenio je Kuko.
Vernici i pristalice Makedonske pravoslavne crkve protestovali u Skoplju zbog predloga zakona o rodnoj ravnopravnosti i civilnoj registraciji.
Rat u Ukrajini
Vođa plaćeničke grupe Vagner Jevgenij Prigožin odbio je da potpiše bilo kakve ugovore s Kremljom, rekao je, prema navodima ruskih državnih medija, predsednik Odbora za obranu ruskog parlamenta, a prenose ruski državni mediji. General-pukovnik Andrej Kartapolov, uticajni poslanik koji predsedava parlamentarnim Odborom za odbranu, rekao je da je Prigožinu naknadno rečeno da se njegovi plaćenici više neće boriti u Ukrajini. Prema navodima ruskih medija, i pre pobune Vagnera 24. juna protiv ruskih vojnih vlasti Prigožinu je rečeno da Vagner više neće učestvovati u napadima u Ukrajini.
Pročitajte šta se zna o mogućem kampu za plaćenike Vagnera u Belorusiji.
Bivši američki potpredsednik Majk Pens iznenada je posetio Ukrajinu i pružio predsedniku Volodimiru Zelenskom snažnu podršku u "hrabroj" borbi Kijeva protiv ruske invazije. "Sloboda pobjeđuje u Ukrajini", rekao je Pens novinarima posle sastanka sa Zelenskim.
Svet
Kina je usvojila novi zakon o spoljnim odnosima kojeg državni mediji opisuju kao pravnu osnovu za kontramere na sankcije i "zapadnu hegemoniju". Zakon usvojen u vreme kada su američko-kineski odnosi na najnižem nivou mogao bi da potkopa napore Pekinga da privuče strane investitore, pišu svetski mediji.
Ruski 71-godišnji naučnik Valerij Golubkin s više od 130 objavljenih radova i brojnim državnim nagradama, osuđen je na 12 godina zatvora po presudi za izdaju pošto je optužen da je kolegama iz EU prosledio tajne materijale. On odlučno odbacuje takvu optužbu, tvrdeći da nije ni imao pristup poverljivim dokumentima. Jedan njegov kolega s instituta na kojem je radio kaže da je presuda možda rezultat konkurencije te ustanove i ruske svemirske agencije Roskosmos.
Šta ima?
Poslušajte šta se još dešava u BiH poslednjeg dana juna pored sastanka u Konjicu predstavnika partija koje čine vlast na državnom nivou BiH.
Šta ima još…
- Američka administracija deli zabrinutost Kongresa zbog pojačanih tenzija na severu Kosova
- Kurti objavio svoj plan u osam tačaka za deeskalaciju na severu Kosova
- Bačena eksplozivna naprava na punkt policije u Severnoj Mitrovici, nema povređenih
- Gubljenjem fokusa na reforme, Crna Gora obeležava 11 godina puta ka EU
- Opozicija u Srbiji traži da se EU i SAD angažuju u poboljšanju izbornih uslova
- Vlast u Srbiji negirala da je maloletni napadač iz beogradske osnovne škole koristio streljanu BIA
- Vojnici Srbije ispraćeni u istu misiju sa Amerikancima na Sinaj
- Uhapšenom na Kosovu Dušanu Obrenoviću produžen pritvor za još dva meseca
- Policajac koji je ubio maloletnika kod Pariza pod istragom za namerno ubistvo
- Vrhovni sud SAD ukinuo pozitivnu diskriminaciju pri upisu na fakultet
- Osude iz sveta zbog spaljivanja Kurana u Švedskoj
- Deportacija azilanata u Ruandu protivzakonita, odlučio sud u Londonu
Toliko za danas, pišite nam i podelite vaše priče sa nama na slobodnaevropa@rferl.org
Srdačan pozdrav do ponedeljka ujutro,
Andrej Zarević
Dnevno@RSE dolazi besplatno u vaš inbox. Prijavite se, uštedite vreme, informišite se!