Dobro jutro poštovani čitaoci,
Piše vam Andrej Zarević, novinar Radija Slobodna Evropa.
Ovog jutra za vas smo izabrali:
Važno za danas
- Ministarstvo spoljnih poslova Ukrajine nazvalo je "neprihvatljivom" izjavu hrvatskog predsednika Zorana Milanovića da se Krim nikada neće vratiti pod kontrolu Ukrajine.
- Predsednik Skupštine Srbije sazvao je za 2. februar posebnu sednicu parlamenta o Kosovu. Na sednici će, prema najavama, biti prisutan i predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji će govoriti o francusko-nemačkom planu, odnosno predlogu sporazuma o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova.
- Ministar spoljnih poslova BiH Elmedin Konaković izjavio je da je siguran da će BiH "potpuno sinhronizovano pratiti stavove EU", pošto su predstavnici Unije rekli da očekuju da BiH, kao kandidat za članstvo, uskladi svoje spoljne, bezbednosne i trgovinske politike s EU.
- SAD su optužile Rusiju da ne poštuje sporazum Novi START – posljednji stub posthladnoratovske kontrole nuklearnog naoružanja između dve zemlje, jer Moskva ne dozvoljava inspekcijski nadzor na svojoj teritoriji.
- Broj poginulih u samoubilačkom napadu na džamiju u gradu Pešavaru na severozapadu Pakistana porastao je na 100, saopštili su zvaničnici 31. januara.
RSE intervju
Jedan od najpoznatijih savremenih ruskih pisaca Vladimir Sorokin, koji je otišao iz Rusije kada je počela invazija na Ukrajinu, rekao je da je rusko društvo duboko traumatizovano iskustvom sovjetskog totalitarizma i da je sada ta trauma poprimila oblik rata. On kaže da je taj sistem oživeo kao zombi. "Sada uništava tuđe gradove i preti svetu nuklearnim batinom. Nije bez razloga što je glavni simbol ovog bezumnog rata latinično slovo Z – zombi."
Specijalni savetnik za borbu protiv terorizma u Evropskom parlamentu Džejson Vajsman izjavio je da je svrha hibridnih pretnji s kojima se suočava Zapadni Balkan u proteklom periodu da Rusija proširi svoj uticaj, a da Evropska unija i NATO odustanu od integracije ovih zemalja.
Balkan na RSE
Američki ambasador na Kosovu Džefri Hovenijer rekao je da su SAD jasno stavile do znanja da "ne podržavaju nijedan sporazum koji krši Ustav Kosova" ili koji "ugrožava suverenitet, nezavisnost i multietnički karakter" Kosova. Posle diskusije u ambasadi SAD u Prištini o formiranju Zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu, Hovenijer je rekao da su se na diskusiji čule razne ideje koje Vlada Kosova može da iskoristi. Prema njegovim rečima, dvosatna diskusija iza zatvorenih vrata fokusirala se na tri stvari – na funkcioniranje Zajednice u okviru pravnog okvira Kosova, te kako može doprineti ekonomskom razvoju i efektivnom pružanju vladinih usluga srpskoj i drugim manjinskim zajednicama. Ministar za zajednice i povratak u Vladi Kosova Nenad Rašić rekao je da se na sastanku razgovaralo o političkom i pravnom okviru Zajednice opština sa srpskom većinom. Srpska lista je saopštenjem za medije potvrdila da su njeni predstavnici prisustvovali sastanku i da su naglasili da se Zajednica mora formirati u skladu s dogovorom iz Brisela.
Zemlje Zapadnog Balkana imaju niže stope pokrivenosti MMR vakcinom od proseka EU, a propuštena vakcinacija tokom pandemije povećala je broj ljudi koji su podložni virusima, ocenjuje Katarina de Kat-Rejnen iz Regionalne kancelarije za Evropu Svetske zdravstvene organizacije (SZO). Prema podacima SZO-a iz 2021, pokrivenost drugom dozom MMR vakcine je na Kosovu bila 92 odsto, u Albaniji 91, Hrvatskoj i Sloveniji po 90, Srbiji 85, Severnoj Makedoniji 80, Crnoj Gori 79 i BiH 63 odsto.
Prvi prijavljeni slučaj malih boginja u Srbiji, u Crnoj Gori, gde je prvu dozu MMR vakcine dobilo samo 18 odsto, bio je alarm zdravstvenim vlastima da pokrenu aktivniju kampanju imunizacije. Pogledajte video prilog Vanrednom vakcinacijom protiv malih boginja u Crnoj Gori.
Iako je Komitet Ujedinjenih nacija pre četiri godine tražio od BiH da zabrani maloletničke brakove, entitet Republika Srpska je uputila u parlamentarnu proceduru predlog zakona kojim se sklapanje takvih brakova dozvoljava. Radi se o potpuno novom Porodičnom zakonu RS koji se donosi s ciljem veće zaštite prava i interesa deteta, ali koji i dalje sadrži odredu koja omogućava sklapanje brakova starijima od 16 godina "iz opravdanih razloga" o čemu odlučuje sud u vanparničkom postupku. Identična odredba postoji i u Porodičnom zakonu Federacije BiH, kao i u zakonu u Distriktu Brčko.
Srbija je odlučila da se okrene savremenom energentu, ekološki prosperitetnom vodoniku, pa je sa zemljama Dalekog i Bliskog istoka najavila saradnju u razvoju klimatski neutralne vodonične tehnologije. Branimir Jovanović iz Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije kaže da bi investiranjem u zeleni vodonik Srbija smanjila energetsku zavisnost od Rusije, redukovala proizvodnju iz uglja i povećala proizvodnju energije iz obnovljivih izvora. S druge strane, šef Centra za energetiku Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu profesor Dejan Ivezić kaže da imajući u vidu da skoro 70 odsto proizvodnje električne energije Elektroprivreda Srbije dolazi iz termoelektrana na ugalj, nešto više od četvrtine iz hidrocentrala, a ostalo iz obnovljivih izvora, "proizvodnja energije iz vodonika u Srbiji zvuči kao naučna fantastika".
Meštani sela Crkvine kod Šamca srpske nacionalnosti nerado govore o dešavanjima s početka devedesetih godina u ovom selu, zbog kojih su bivši šefovi Službe državne bezbednosti Srbije Jovica Stanišić i Franko Simatović prvostepeno 2021. osuđeni na po 12 godina zatvora. Krajem januara im je održana žalbena rasprava, a pravosnažna presuda se očekuje u julu ove godine. Meštanin Živan Mitrović kaže da je "rat bio veliko zlo koje je Šamac i Bosnu i Hercegovinu unazadilo sto godina".
Iako Hrvatska prema najnovijem istraživanju Transparensi internešnala beleži napredak kada je reč o percepciji korupcije, u hrvatskom TI-ju i u opoziciji ocenjuju da u Hrvatskoj borbe protiv korupcije zapravo nema. Hrvatska je u indeksu percepcije korupcije prošle godine s rastom od tri boda popravila poziciju za šest mesta i sada je 57. od 180 država. Predsednica TI-ja Hrvatska Davorka Budimir kaže da je za nju važno što prema ovom izveštaju Hrvatska zaostaje za Danskom 40 bodova, a za prosekom EU 14, što je, po njenoj oceni, jako mnogo.
Pročitajte kako izgleda hakerska kampanja Anonimusa #OpSerbia koja je počela u avgustu 2022. godine, a usko je povezana s političkim pitanjima i razvojem događaja na Kosovu.
Rat u Ukrajini
Ukrajinski premijer Denis Šmigal najavio je da će se samit Ukrajine i Evropske unije održati u Kijevu 3. februara, dok se ratom razorena zemlja bori da odbije rusku invaziju. "Činjenica da će se ovaj Samit održati u Kijevu snažan je signal i partnerima i neprijateljima", rekao je Šmigal i dodao samit treba da pokaže Rusiji da su bili uzaludni njeni napori da poseje razdor među zapadnim saveznicima i spreči ulazak Ukrajine u EU.
Ruske trupe pokrenule su novi talas napada na ukrajinske položaje i civilna naselja, saopštila je vojska u Kijevu rano 31. januara. Teške borbe nastavljene su na istoku Ukrajine, gde je, prema rečima predsednika Volodimira Zelenskog, situacija i dalje "veoma teška". Britanski obaveštajci rekli su da je Rusija pokrenula napad na Vuhledar, rudarski grad u Donjeckoj oblasti koji je postao najnovija žarišna tačka u borbama za kontrolu nad istočnom Ukrajinom.
Velika Britanija ne veruje da je praktično da pošalje svoje borbene avione u Ukrajinu, rekao je portparol premijera Rišija Sunaka, nakon što je Kijev nagovestio da će tražiti zapadne avione. "Britanski... borbeni avioni su izuzetno sofisticirani i potrebni su meseci da se nauči kako da lete. S obzirom na to, verujemo da nije praktično slati te avione u Ukrajinu", rekao je portparol. Moguće slanje poljskih borbenih aviona F-16 Ukrajini nije tema "zvaničnih pregovora", rekao je 31. januara zamenik poljskog ministra obrane, dan nakon što su i SAD odbile slanje tih aviona Kijevu. S druge strane, litvanski predsednik Gitanas Nauseda pozvao je Zapad da zadrži sve opcije otvorene za zahteve Ukrajine za oružjem, uključujući borbene avione.
Svet
Učinak nemačke privrede u četvrtom kvartalu prošle godine bio je lošiji od očekivanog, što je znak da najveća evropska ekonomija, usled teško pogođene proizvodnje i smanjene potražnje, verovatno ulazi u recesiju. S druge strane, ekonomija evrozone je ostvarila rast u posljednja tri meseca 2022, pišu svetski mediji.
Toliko za danas, pišite nam i podelite vaše priče sa nama na slobodnaevropa@rferl.org
Srdačan pozdrav do sutra ujutro,
Andrej Zarević
Dnevno@RSE dolazi besplatno u vaš inbox. Prijavite se, uštedite vreme, informišite se!