Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Jurij Bajec ocenjuje da pad kineske ekonomije neće imati efekte koji bi se mogli porediti sa globalnom krizom iz 2008 godine. Kod pitanja mogućih ozbiljnijih kriznih poremećaja u svetskoj privredi, treba imati u vidu da su Srbija, pa i celo balkansko tržište jako mali, dodaje on.
“Istorija se u oblasti ekonomije ne ponavlja uvek na isti način. Dakle, i ukoliko dovede do ozbiljnijih rekacija, one se neće ispoljiti na isti način kao finansijska kriza iz 2008. godine. Ta kriza je nastala u oblasti finansijskih tržišta, pa se onda prelila na realni sektor i na taj način doprinela i padu ekonomske aktivnosti, nezaposlenosti i drugim karakteristikama koje su uobičajene kada govorimo o ekonomskoj krizi. U ovom slučaju, rekao bih da je glavni problem to što kineska ekonomija usporava, ali to ne znači da stoji ili da zastaje. Ona sa visokog tempa rasta sada ide na nešto usporeniji, ali još uvek dosta visok. S obzirom na značaj kineske ekonomije u svetskoj privredi i na globalnu povezanost svetske trgovine i proizvodnje, to usporavanje apsolutno deluje i na obim svetske trgovine, koji u daljem efektu može da dovede do usporavanja ekonomske aktivnosti i u pojedinim zemljama sveta. Ali bez obzira na to, imam utisak da posledice usporavanja kineske ekonomije ne bi mogle da imaju, ni po vrsti efekta krize, ni po dubini krize, efekat kao što je bila svetska ekonomska kriza 2007. i 2008. godine”, navodi Bajec.
RSE: Koliko je balkansko tržište zavisno od uvoza iz Kine?
Bajec: Balkansko tržište je što se tiče trgovine jako vezano za Kinu, naročito u oblasti informacionih tehnologija i uvoza visokotehnoloških proizvoda. Sa druge strane, izvoz u Kinu nije veliki i tu nastaje vrlo veliki trgovinski deficit. Tipičan takav slučaj je Srbija, što je delimično kompenzirano aktivnijim prisustvom kineskih investitora na području Balkana, uz ambiciju da se Kina još jače pozicionira na Balkanu.
RSE: Koliko bi onda pad ekonomije u toj zemlji mogao uticati na Balkan?
Bajec: Mislim da ne nešto preterano mnogo s obzirom na vrstu uvoza iz Kine. Ono što bi eventualno mogao da bude problem jeste da li bi ta kriza izazvala usporavanje investicione aktivnosti Kine na ovom prodručju. Koliko ja vidim, Kina je i dalje sa ciframa ukupnog investicionog ulaganja u inostranstvu ostala nepromenjena.
Ako se to povezuje sa pitanjem mogućih ozbiljnijih kriznih poremećaja u svetskoj privredi, treba imati u vidu da su Srbija, pa i celo balkansko tržište zapravo mali. Celokupni bruto domaći proizvod balkanskog regiona godišnje je oko 150 milijardi evra. Sve ove zemlje regiona godišnje toliko stvore, a to je samo jedan posto bruto domaćeg proizvoda Evropske unije, koji se kreće oko 15 hiljada milijardi dolara. Znači, kada ste mali, naravno da ste osetljiviji na neke udarce sa strane, ali sa druge strane, ako imate dobru strategiju sopstvenog razvoja i sprovodite strukturne reforme koje su potrebne da biste bili produktivniji na svetskom tržištu, imate šanse da se lakše odbranite od takvih udaraca.
RSE: Kakve su u tom smislu šanse Srbije?
Bajec: Srbija, sa stanovišta svojih rezultata, nije loše orijentisana, s obzirom da u poslednje vreme svoje ekonomske rezultate postiže orijentacijom na izvoz i na investicije. I jedno i drugo je nedovoljno, ali je ipak povoljnije nego što je nekad bilo.
RSE: Šta mislite o poruci premijera Srbije da i u novim okolnostima Srbija ispunjava uslove da bude najjača ekonomija ovog dela Evrope. Koliko je osnovan njegov optimizam?
Bajec: Ne znam na koji deo Evrope Vučić misli. Ako misli na uži region, na Makedoniju, Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu i, statistički posmatrano, Kosovo i Metohiju i Albaniju, onda je Srbija tu nesumnjivo najjači igrač. Ali ako posmatrate region koji uključuje i Hrvatsku i Sloveniju ili još malo šire okruženje, onda je Srbija tamo gde jeste – zemlja koja i dalje ima relativno nizak bruto domaći prozivod po stanovniku i svoje razvojne probleme, koji su vezani za zemlje koje su se do skoro zvale zemlje periferne Evrope.
