Administracija predsednika Džoa Bajdena (Joe Biden) u nastojanju da popravi narušene odnose s Nemačkom nije uvela sankcije ključnoj kompaniji koja stoji iza projekta ruskog gasovoda Severni tok 2, dok bi taj potez mogao da pomogne stabilizaciji odnosa Vašingtona i Moskve koji su pali na nivoe iz vremena Hladnog rata, pišu svetski mediji.
Sankcije i izuzeća
Odluka da se iz sankcija izuzmu kompanija koja stoji iza ruskog gasovoda Severni tok 2 i njen izvršni direktor Matijas Varnig (Matthias Warnig) doneta je dok Bajdenova administracija nastoji da obnovi odnose s Nemačkom, koji su se pogoršali za vreme prethodnog predsednika Donalda Trampa (Trump), ukazuje Rojters (Reuters).
Izveštaj Stejt departmenta upućen Kongresu zaključio je da su se kompanija Severni tok 2 AG sa sedištem u Švajcarskoj i njen izvršni direktor Varnig, blizak ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, bavili aktivnostima koje se mogu sankcionisati, ali je državni sekretar Antoni Blinken (Antony) odmah rekao da će biti izuzeti iz sankcija, uz obrazloženje da je to u američkom nacionalnom interesu.
Stejt department je uveo sankcije protiv četiri ruska broda, uključujući brod koji je u aprilu počeo polaganje cevi u danskim vodama, a takođe je nametnuo mere za još pet ruskih entiteta. Rojters ukazuje da izuzeća iz sankcija nemaju rok i da državni sekretar može da ih opozove.
Bajden se protivio projektu vrednom 11 milijardi dolara kojim bi se ruski gas s Arktika dopremao u Nemačku, rekavši da je to loš posao za Evropu, dok, kako navodi Rojters, SAD strahuju da bi Rusija mogla da koristi Severni tok 2 kao polugu za slabljenje članica Evropske unije povećavanjem njihove zavisnosti od Moskve.
Ruska državna energetska kompanija Gazprom i njeni zapadni partneri užurbano rade na završetku cevovoda za transport prirodnog gasa ispod Baltičkog mora. Projekat, koji je sada završen oko 95 odsto, zaobišao bi Ukrajinu, lišavajući je unosnih tranzitnih taksi i potencijalno podrivajući njenu borbu protiv ruske agresije, ističe Rojters.
Zvaničnik Stejt departmenta je priznao da je zaustavljanje projekta teško, ali da će Vašington i dalje pokušavati. "Nasledili smo gasovod koji je bio završen preko 90 odsto, pa je njegovo zaustavljanje uvek bilo malo verovatno", rekao je on.
Analitičari procenjuju da će trenutnom brzinom izgradnje, Severni tok 2 biti završen pre kraja godine, ako ne i ranije. Ipak, ukazuje Rojters, američki zvaničnici se nadaju da će izuzimanje iz sankcija dati vremena za razgovore s Nemačkom o potencijalnim negativnim efektima gasovoda i pružiti podsticaj za produbljivanje saradnje u širim pitanjima, kao što su pandemija, klimatske promene, ekonomski oporavak i odnosi s Kinom i Rusijom.
Pozdrav iz Nemačke i kritike iz Kongresa
Odluka o neuvođenju sankcija pokazuje da Vašington nije spreman da rizikuje štetan spor s Nemačkom, jednim od najbližih američkih saveznika koji tvrdi da je Severni tok 2 presudan za njegovu energetsku bezbednost, ocenjuje Fajnenšl tajms (The Financial Times).
Dok je Nemačka pozdravila odluku kao "konstruktivan korak", ta vest je, kako navodi britanski list, sa zaprepašćenjem dočekana u Kongresu gde je protivljenje Severnom toku 2 jedno od retkih pitanja oko kojih se slažu demokrate i republikanci.
Nemački ministar spoljnih poslova Hajko Mas (Heiko Maas), s kojim je Blinken razgovarao u utorak, 18. maja, rekao je da odluka pokazala da su SAD napravile "korak" ka Berlinu i da je ona "izraz činjenice da je Nemačka važan partner SAD, na kojeg mogu računati u budućnosti".
Mas je rekao da je Severni tok 2 bio je jedino pitanje oko kojeg Nemačka i SAD imaju suštinske razlike, dodajući da je u obe zemlje postojala nada da taj projekat više neće opterećivati "zaista odličnu saradnju".
I demokrate i republikanci u Kongresu su kritikovali odluku administracije. Demokrata Bob Menendez, koji predsedava senatskim odborom za spoljne odnose saopštio je da se protivi izuzimanju iz sankcije, navodeći da ne vidi kako će to unaprediti napore SAD u borbi protiv ruske agresije u Evropi. Republikanski senator Ben Sas (Sasse) ukazao je da je Bajden pre dva meseca nazvao Putina ubicom, a sada mu daje "strateški uticaj u Evropi".
Zeleno svetlo
SAD su delimično ukinule sankcije za kontroverzni gasovod u pokušaju da poprave odnose s Nemačkom i Rusijom, ocenjuje EUobzerver (EUobserver).
Odluka doneta u sredu, 19. maja, ostavila je na snazi druge američke sankcije uvedene za Severni tok 2 i pridodale nove sankcije za četiri ruska broda i pet ruskih entiteta uključenih u projekat. Ipak, ističe briselski portal, i prijatelji i neprijatelji projekta, odluku smatraju zelenim svetlom za završetak Severnog toka 2.
Činjenica da je Varnig bio viši špijun u bivšoj istočnonemačkoj bezbednosnoj službi Štazi i da dobro poznaje Putina predstavlja dodatni trn u oku vladama EU podozrivim prema Rusiji, navodi EUobzerver, dodajući i da je Bajdenov gambit usledio u vreme pogoršanja odnosa EU i Rusije, posle razmene novih sankcija i diplomatskih proterivanja u vezi s različitim sporovima.
Moskva je takođe pozdravila odluku Bajdenove administracije. "To je bolje od čitanja objave novih sankcija ", rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov, dok je zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov rekao da je to "šansa za postepeni prelaz ka normalizaciji naših bilateralnih od odnosa".
Odluka o neuvođenju sankcija stigla je na dan kada se Blinken u Rejkjaviku sastao s ruskim ministrom spoljnih poslova Sergejem Lavrovim, kao i dok se prave planovi za samit Bajden-Putin na leto. Amerika želi "predvidljiv, stabilan odnos s Rusijom", rekao je Blinken na Islandu.
Odnosi sa saveznicima iznad zabrinutosti
Bajdenova administracija na gotovo završeni gasovod od Rusije do Nemačke gleda kao na dilemu koja je primorava da bira između obnavljanja oštećenog odnosa sa Berlinom i ispunjavanja obećanja da će se suprotstaviti projektu, ističe Vašington post (The Washington Post).
Odluka o sankcijama je, kako piše list, dosad najjasniji znak da Bajdenova administracija neće svoje brige oko gasovoda staviti iznad odnosa s evropskim saveznicima koji na američke pokušaje protiv projekta gledaju kao na ugrožavanje njihovog suvereniteta.
Potez s izuzimanjem sankcija takođe može pomoći stabilizaciji odnosa SAD s Rusijom koji su pali na hladnoratovske nivoe, ocenjuje Vašington post, ukazujući da su među razlozima nezadovoljstva Bajdenova administracija s Rusijom, optužbe o mešanju Moskve u američke izbore, pokušaj ubistva ruskog opozicionog lidera Alekseja Navaljnog, hakerski napadi, kao i vojne provokacije Moskve u Ukrajini.
Američki državni sekretar je ove nedelje tokom boravka na Islandu i u Danskoj doneo poruku da će se Bajdenova administracija suprotstaviti ruskim naporima da ugrozi saveznike, ali je rekao da će Vašington pokušati da sarađuje s Moskvom tamo gde postoji zajednički interes.
Ruski ministar spoljnih poslova Lavrov je na sastanku s Blinkenom rekao da Moskva i Vašington imaju "ozbiljne razlike", ali i zadatak da iskoriste "najbolje diplomatske mogućnosti" kojim raspolažu.
'Bajdenov poklon Putinu'
Iako je Bajden oštro govorio o Putinu, njegovi odgovori na poteze ruskog predsednika dosad su bili mešoviti, dok odluka o sankcijama za Severni tok 2 pruža dodatni razlog za zabrinutost, piše konzervativni Volstrit džurnal (The Wall Street Journal) u uredničkom komentaru "Bajdenov poklon Putinu za Severni tok 2".
SAD priznaju da kompanija Severni tok 2 i njen šef zaslužuju sankcije, ali ograničenja "Putinovom drugaru" neće biti uvedena u ime "nacionalnih interesa SAD", ukazuje na obrazloženje Volstrit džurnal ističući da bi takav potez prethodnog predsednika Trampa naveo medije da tvrde da mora da je ruski agent.
Odluka sugeriše Bajden ne želi da uništi odnos s nemačkom vladom koja snažno podržava gasovod, ali, ističu urednici Volstrit džurnala, postoji i druga strana. Projektu se protive obe stranke u američkom Kongresu, dok je u aprilu Evropski parlament pozvao na njegovo zaustavljanje.
Odgovornost za izbegavanje narušavanja odnosa s Vašingtonom i ostatkom Evrope je na Nemačkoj, ističe list.
Gasovod će omogućiti jeftiniji energent, ali i produbiti evropsku zavisnost od ruskog gasa, što predstavlja geopolitičku zloupotrebu s obzirom na pretnju koju predstavlja revizionistička spoljna politika Moskve, ocenjuje Volstrit džurnal i ističe da je to takođe ekonomska nagrada Putinu koji nastavlja akcije protiv neistomišljenika, zatvara Alekseja Navaljnog i preti suverenitetu svojih suseda.
Facebook Forum