Američki predsednik Džo Bajden (Joe Biden) rekao je da je odluka Međunarodnog krivičnog suda (MKS) da izda nalog za hapšenje ruskog predsednika Vladimira Putina zbog ratnih zločina "opravdana".
"Očigledno je počinio ratne zločine", rekao je Bajden novinarima 17. marta, misleći na Putina.
Njegovi komentari u Vašingtonu usledili su nakon što je MKS saopštio da je izdao nalog protiv Putina, optužujući ruskog lidera da je odgovoran za otmice dece iz Ukrajine. Moskva je kritikovala ovaj potez, dok je Kijev pozdravio.
Sud je takođe izdao nalog za hapšenje Marije Lvove-Belove, ruske komesarke za prava deteta koja navodno usmerava odvođenje ukrajinske dece u Rusiju.
Njih dvoje se sumnjiče da su "počinili dela direktno, zajedno sa drugima i/ili preko drugih", navodi se u saopštenju MKS, dodajući da Putin nije "propisno izvršio kontrolu nad podređenima u civilnim i vojnim strukturama koji su počinili dela, ili dozvolio njihovo izvršenje, i koji su bili pod njegovom efektivnom vlašću i kontrolom, shodno odgovornosti nadređenog."
Neposredan uticaj akcije MKS je nejasan. Moskva ne priznaje sud i ne izručuje svoje državljane. Međutim, Putin će možda oprezniji u pogledu putovanja u države koje bi mogle da ga uhapse.
Iako ni Vašington ne priznaje Međunarodnki krivični sud, Bajden je rekao da je ova institucija poslala "jasan signal" ukazujući na Putinovu odgovornost kada je naredio invaziju na Ukrajinu.
Ranije je visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj rekao da je odluka MKS-a početak "pozivanja Rusije na odgovornost za njene zločine i zverstva u Ukrajini".
"Ovo je važna odluka međunarodne pravde i za narod Ukrajine", kazao je šef evropske diplomatije.
Predsednik MKS-a Pjotr Hofmanski naveo je u video izjavi da će, iako su sudije izdale naloge za hapšenje, na međunarodnoj zajednici je da ih sprovede. Međunarodni krivični sud, koji ima 123 države članice, nema sopstvenu policiju.
Putin je treći šef države za kojim je izdat nalog za hapšenje Međunarodnog krivičnog suda, stalnog svetskog tribunala za ratne zločine, zajedno sa sudanskim liderom Omarom al-Baširom i libijskim Moamerom Gadafijem.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da Rusija smatra da su pitanja koja je pokrenuo MKS "nečuvena i neprihvatljiva“ i napomenuo da Rusija, kao i mnoge druge zemlje, ne priznaje jurisdikciju ovog suda.
"I shodno tome, bilo kakve odluke ove vrste su pravno ništavne za Rusku Federaciju", rekao je Peskov.
On je odbio da komentariše pitanje da li bi Putin izbegavao putovanja u zemlje u kojima bi mogao da bude uhapšen po nalogu MKS.
Ni Rusija ni Ukrajina nisu članice MKS. Kijev je, međutim, dao sudu sa sedištem u Hagu nadležnost za krivično gonjenje zločina počinjenih na njegovoj teritoriji otkako je Moskva započela svoju invaziju prošle godine.
Sjedinjene Države i Kina takođe nisu članice MKS.
Lvova-Belova je sarkastično reagovala na saopštenje MKS. "Sjajno je što je međunarodna zajednica cenila rad na pomoći deci u našoj zemlji, što ih ne ostavljamo u ratnim zonama, što ih izvodimo, stvaramo dobre uslove za njih, što ih okružujemo ljubavlju, brižni ljudi", rekla je ona.
Američko ministarstvo finansija je ukazalo na njenu ulogu stavljajući je 15. septembra na listu sankcionisanih lica.
"Napori Lvove-Belove posebno uključuju prisilno usvajanje ukrajinske dece u ruskim porodicama, takozvano ’patriotsko vaspitanje‘ ukrajinske dece, zakonodavne promene za ubrzavanje davanja državljanstva Ruske Federacije ukrajinskoj deci i namerno uklanjanje ukrajinske dece. od strane ruskih snaga", navodi se u saopštenju Međunarodnog krivičnog suda.
Dmitro Lubinec, komesar za ljudska prava ukrajinskog parlamenta, rekao je da je na osnovu podataka Nacionalnog biroa za informisanje zemlje deportovano 16.226 dece. Ukrajina je uspela da vrati 308 dece.
Hjumen Rajts Voč (Human Rights Watch), koji je dokumentovao transfere ukrajinskih civila i nazvao ih "ozbiljnim kršenjem zakona ratovanja koji predstavljaju ratne zločine i potencijalne zločine protiv čovečnosti", kaže da je nalog protiv Putina "prvi korak da se okonča nekažnjivost koja predugo je ohrabrivao počinioce u ratu Rusije protiv Ukrajine".
Predsednik Ukrajine Volodomir Zelenski nazvao je to "istorijskom odlukom, sa kojom će početi utvrđivanje istorijske odgovornosti".
Deportacija ukrajinske dece "znači nezakonito prebacivanje hiljada naše dece na teritoriju terorističke države", rekao je Zelenski i dodao da to ne bi moglo da se desi bez Putinovog naloga.
"Odvajanje dece od njihovih porodica, uskraćivanje svake mogućnosti da kontaktiraju svoje rođake, skrivanje dece na teritoriji Rusije, rasejanje po udaljenim krajevima – sve je to očigledna državna politika Rusije i državno zlo, koje počinje upravo sa prvim zvaničnikom ove države", rekao je Zelenski u svom noćnom obraćanju naciji.
Ukrajinski ambasador pri UN Sergej Kislica podsetio je da je u noći kada je Rusija započela invaziju rekao na sednici Saveta bezbednosti "da nema čistilišta za ratne zločince, oni idu pravo u pakao. Danas bih želeo da kažem da oni koji će ostati živi posle vojnog poraza Rusije moraće da se zaustave u Hagu na putu u pakao".
