Kada je Tamara Tarnavska provirila kroz rupu na ogradi misterioznog objekta u predgrađu Kijeva, ono što je videla užasnulo ju je, piše Radio Slobodna Evropa.

Psi i mačke, na stotine njih, bile su zbijeni na jednom mestu i ubijani tako brutalno da Tarnavska, kako kaže - ne želi da opisuje te uznemirujuće scene.

To je bila „fabrika za ubijanje“, gde su, prema rečima Tarnavske, „lovci na životinje“ godinama odvodili lutalice na „likvidaciju“.

Nakon što je objavila dokumentarni film o tome, snimljen pomoću skrivene kamere u cilju da razotkrije strašna nedela (Tarnavska je tada radila za Ukrajinski servis Radija Slobodna Evropa, prim.prev.) kijevske vlasti zatvorile su ovu ustanovu i dali ponudu pomenutoj novinarki i aktivistkinji – da dobije u zakup zemlju besplatno na 49 godina, ali da tu napravi utočište za pse i mačke lutalice.

To je bilo 1997. godine.

Više od 21 godine kasnije, Tamara Tarnavska, Norvežanka rođena u Kijevu, koja kako sama kaže voli životinje od malena, i dalje vodi SOS internacionalno društvo za zaštitu životinja, boreći se za njihova prava u ukrajinskoj prestonici.

„Obećala sam da ću zatvoriti ovo mesto i napraviti azil, ostati sa životinjama i zaštititi ih“, kaže Tarnavska o prvom utočištu za životinje u Ukrajini.

Od tada, prema njenoj proceni, sklonila je oko 20.000 pasa i mačaka sa ulice i praktično ih sklonila od kandži njihovih potencijalnih ubica. Sve životinje su sterilisane u želji da se reši problem pasa i mačaka lutalica u Ukrajini.

Ukrajina se godinama unazad bori s problemom pasa i mačaka lutalica. Programi koji su za cilj imali sterilizaciju i pravljenje azila u prošlosti, retko su zaista i realizovani u potpunosti, dok su fondovi za takve programe često nestajali.

Umesto da se problem reši kroz državni program, stvari su u svoje ruke uzimali upravo „lovci na životinje“.

Tokom priprema za Evropsko prvenstvo u fudbalu 2012. godine, u kome je Ukrajina, zajedno sa Poljskom bila zemlja domaćin, hiljade pasa lutalica je navodno ubijeno, otrovanim mesom ili ilegalnim injekcijama, u cilju da se ulice očiste pre velikog turnira koji se održavao u junu te godine.

Neki građani su u to vreme otvoreno priznali da su nekažnjeno ubijali pse.

„Klanica“ je sa radom nastavila i tokom 2013. godine, kada su na meti bile lutalice u Kijevu, a sve u ime „javnog zdravlja“.

Sličnih navoda bilo je i u susret Evroviziji 2017. godine. Iako su neki tvrdili da su ti izveštaji bili lažni, Tarnavska tvrdi da je njena organizacija imala saznanja da je na hiljade životinja ubijeno, u najvećem broju slučajeva dat im je otrov, od kog bi zapenili i tresli se nekontrolisano do smrti.

„Ukrajinske vlasti na lutalice gledaju kao na đubre“, kaže Tarnavska.

U njenom utočištu, jednog snežnog novembarskog dana odomaćilo se 328 mačaka i više od 1.000 pasa koji su spaseni od slične sudbine. Čuje se lavež i mahanje repom, ali nema ujedanja.

Među ovim životinjama, nalazi se više od 200 životinja koje su spasili ukrajinski vojnici iz ratne zone u regionima Donjecka i Luganjska nakon što su ih vlasnici napustili kada su izbegli sa svojih ognjišta.

Jedan od pasa nazvan je Kiborg, po nadimku ukrajinskog vojnika, koji se 242 dana borio protiv proruskih snaga, u pokušaju preuzimanja kontrole nad Donjeckim aerodromom. Kiborg je nepoverljiv i veći deo vremena provodi u boksu, ali kao i stotine drugih životinja lutalica, ovde je siguran i sit.

Donacije Ukrajinaca i ljudi iz Zapadne Evrope, kao i mala grupa volontera pomažu da tako i ostane.

Volonteri sakupljaju ostatke mesa, kombijem koji je doniran utočištu, iz supermarketa širom Kijeva. Na kombiju stoji natpis na engleskom jeziku: „Svako bi trebalo da ima dom“.

Zidove male kancelarije ovog azila krase novinski članci i fotografije Tamare Tarnavske sa ukrajinskim predsednikom i ambasadorima zemalja Zapadne Evrope.

A tu su i reči podrške prve donatorke ovog utočišta – francuske glumice i aktivistkinje za prava životinja – Brižit Bardo, koja i danas podržava azil u Ukrajini kroz svoju fondaciju.

​Iako ne plaća zakup prostora za azil, briga o toliko velikom broju životinja zahteva dodatnu podršku, vreme, hranu i novac. Troškovi rastu, naročito zimi kada su temperature ispod nule i kada su računi za struju visoki.

Novi izazov sa kojim se Tamara Tarnavska suočava jesu lovci na životinje, za koje ona tvrdi da su unajmljeni od strane političara, koji sve češće dolaze u sklonište i uznemiravaju i nju i životinje.

Jednom prilikom, kaže ona, pojavio se muškarac sa pištoljem koji je pucao u pse. Radio Slobodna Evropa nije mogla da dobije potvrdu za ove tvrdnje, ali se one poklapaju sa prethodnim izveštajima u medijima.

Automobil Tamare Tarnavske je spaljen. Tada ju je grupa muškaraca opkolila i pretila joj.

Tarnavska kaže da je tražila od lokalne policije da pokrene istragu, međutim do sada nije dobila nikakav odgovor. Ona smatra da je to zato što je mnogo ljudi ili indiferentno prema životinjama ili žele da ih sklone odatle.

„Ljudi ne razumeju zašto pomažem ovim životinjama, kada od toga nemam nikakvu materijalnu korist“, zaključuje ona.