Na aerodromima u BiH nadaju se većem broju letova u junu

Međunarodni aerodrom Sarajevo u prva četiri mjeseca ove godine zabilježio je gubitak od četiri miliona maraka (dva miliona eura), kaže za Radio Slobodna Evropa direktor aerodroma, Armin Kajmaković.

„Prihodi u martu, pogotovo u aprilu, bili su zaista simbolični. Ovo u poređenju sa neto dobiti, koju smo imali prošle godine od 16 miliona maraka (8 miliona eura), vrlo ilustrativno govori“, ističe Kajmaković.

Vijeće ministara Bosne i Hercegovine krajem marta je donijelo odluku da svi aerodromi u Bosni i Hercegovini (Sarajevo, Banjaluka, Mostar i Tuzla) ostanu zatvoreni do 1. juna, zbog pandemije COVID-19. Tokom ovog perioda, četiri bosanskohercegovačka aerodroma, otvorena su samo za humanitarne letove i promet kargo robe.

Pročitajte i ovo:

Zatvoren Aerodrom Sarajevo

Gubici i na tuzlanskom i banjalučkom aerodromu

Gubitke bilježi i aerodrom u Tuzli koji je u 2019. godini imao oko 600 hiljada putnika.

Esed Mujačić, direktor tuzlanske zračne luke kaže za RSE da je na ovom aerodromu, od 17. marta kada je obustavljen sav promet, osim za humanitarne letove, bilo nešto više od 90 hiljada putnika. Gubici za prvih šest mjeseci ove godine, navodi Mujačić, su oko 1,36 miliona maraka (700 hiljada eura).

„Ovo nije bio loš rezultat, čak, je bio nešto bolji nego prethodne godina, ali od tog momenta smo veći dio naših radnika morali poslati na korištenje godišnjih odmora. Skratili smo i radno vrijeme od 8 do 16 sati, dok je u normalnim okolnostima to bilo od pola četiri ujutro, do pola devet naveče. Što se tiče prihoda oni su u prva četiri mjeseca ostvareni sa 13 posto, u odnosu na planirane za 2020. I to je ostvareno u prva dva i po mjeseca. Od zatvaranja aerodroma nemamo nikakvih prihoda, jer je naša osnovna djelatnost prevoz putnika“, kaže Mujačić.

• Pratite BLOG UŽIVO o korona virusu

Zatvaranje aeodroma zbog pandemije COVID-19, pogodila je i Međunarodni aerodrom Banja Luka, koji je u 2019., nakon uvođenja novih linija i unaprjeđenja saradnje sa niskotarifnom kompanijom „Ryanaira“, povećao broj putnika više od četiri puta.

U 2019. kroz ovaj aerodrom je prošlo oko 150 hiljada putnika, u odnosu na godinu ranije, kada ih je bilo nešto više od 35 hiljada.

Vršilac dužnosti direktora aerodroma, Milan Račić, izjavio je za RSE da je zahvaljujući prošlogodišnjim rezultatima,aerodrom poslovao sa neto dobitkom nešto manjim od 30 hiljada maraka (15 hiljada eura).

„Do polovine marta svi međunarodni aerodromi u Bosni i Hercegovini su imali rast prometa. Već od sredine marta smanjenjem broja putovanja u Evropskoj uniji, pa i u Bosni i Hercegovini, imamo pad broja putnika. Pad dolazećih putnika na banjalučki aerodrom u drugoj polovici marta bio je 50 posto, dok je u odlazećem saobraćaju popunjenost bila od 70 do 90 posto.

Nakon uvođenja zabrane putovanja od Vijeća ministara BiH, imali smo samo nekoliko humanitarnih letova, tako da će se to odraziti na poslovanje. Još je teško govoriti koliki će to biti gubici. Neke procjene govore da će za povratak na stanje iz 2019. godine trebati dvije godine“, kaže Račić.

Pročitajte i ovo:

Novo lice avionskog saobraćaja

Mostarski aerodrom zatvoren

Mostarski aerodrom bilježi pad prometa još od 2015. godine. U 2019. godini imao je samo oko 35 hiljada putnika.

Od uvođenja mjera na aerodromima u Bosni i Hercegovini, polovinom marta, ovaj aerodrom je zatvoren.

Marko Đuzel, rukovoditelj sektora prometa Zračne luke Mostar, kaže da je nakon nekoliko godina pada prometa putnika, ove godine zbog otvaranja novih tržišta, Italije, Irske i nekih arapskih zemalja, bilo planirano povećanje od 40 posto.

„Od kraja marta i uvođenja mjere zaštite od zaraze virusom korona, Zračna luka Mostar imala je nula putnika, nula prometa i nula zarade. Iako smo se nadali da će se nešto promijeniti, očigledno je da se do 1. juna neće moći raditi, tako da je učinak katastrofalan i sto posto negativan.

Eurowings kompanija je otkazala svoje letove za čitavu sezonu, tako da je teško sada precizirati gubitke, ali oni bi na godišnjem nivou mogli biti oko 1,3 miliona maraka (650 hiljada eura). Bez pomoći države svi aerodromi u Bosni i Hercegovini će se jako teško oporaviti“, istakao je Đuzel.

Bez otpuštanja radnika, ali plate, moguće, manje

Direktori bh. aerodroma se nadaju se da će već od početka juna, kako u Bosni i Hercegovini, tako i u Evropi, početi vazdušni letovi u većem obimu.

Niko od njih se ne usuđuje prognozirati kako će ova godina poslovno završiti.

„Mi ćemo pokušati da prebrodimo ovu krizu, a da ne otpuštamo radnike. Šaljemo ih na godišnje odmore i obuke. Bitno nam je da ih zadržimo, s obzirom da svi naši radnici imaju licence i na tržištu ih je teško naći“, kaže direktor MA Tuzla Esed Mujačić.

U narednom periodu, zbog velikih gubitaka, očekivanja su da će plate radnicima na aerodromima u Bosni i Hercegovini biti smanjene.

„Vrlo izgledna opcija je smanjenje plata. Naredne sedmice imamo sjednicu uprave i kada analiziramo sve, vidjećemo kako dalje“, rekao je direktor MA Sarajevo Armin Kajmaković.

Pročitajte i ovo:

Iata: Aviosaobraćaj se neće vratiti do 2023. na nivo pre krize

Iz sektora evropskih aerodroma ACI Europa (Airports Council International Europe), koje okuplja više od 500 aerodroma u 46 evropskih zemalja, 12. maja je objavljeno da je tokom aprila na aerodromima zabilježen pad od 98,6 posto u odnosu na isto razdoblje prošle godine, što je rezultiralo gubitkom od 202 miliona putnika.

Od početka epidemije COVID-19, evropski aerodromi su izgubili više od 315 milijuna putnika, a ovaj broj će prijeći preko pola milijarde prije kraja maja.

Svi su im izvori prihoda uglavnom presušili, većina osoblja je na čekanju, ulaganja su prestala, ali novčana sredstva i dalje odlaze u tekućim troškovima, jer je većina aerodroma ostala djelomično otvorena, saopšteno je iz ACI Europa.