Piše: Abubakar Sidike
Do njega može da dođe tek nekoliko pripadnika talibana, a još manje Avganistanaca ga je uopšte videlo. Odbija da se sastaje sa strancima, pa čak i s najuglednijim verskim učenjacima iz muslimanskog sveta, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.
- Afganistanski vrhovni vođa naredio punu provedbu šerijata
- 'Avganistan je pakao': Pristalice pokojnog avganistanskog generala o talibanskoj torturi
Uprkos obećanjima talibana da će biti umereni posle preuzimanja vlasti u avgustu 2021, njihov čovek iza kulisa, vrhovni vođa Mula Hibatula Akundžada, dominira u odlučivanju dok ekstremna islamistička grupa nastavlja da vraća mnoge drakonske mere po kojima je bila ozloglašena kada je vladala Avganistanom od 1996. do 2001. godine.
Mada je unutar talibanskih redova bilo protivljenja, Akundžada je zacementirao svoju poziciju da ima zadnju reč u gotovo svim pitanjima kontrolišući svaki deo talibanske vlade i određivanjem politike koja Avganistance lišava osnovnih prava.
Čist islamski sistem
U pokušaju da stvori ono što smatra "čistim" islamskim sistemom, kažu stručnjaci, Akundžada je otuđio Avganistance i spoljni svet, vodeći destruktivnim putem talibane i zemlju kojom vlada.
Bivši savetnik Evropske unije i Ujedinjenih nacija za Avganistan Majkl Sempl (Michael Semple) kaže da bi otpor Akundžadinom beskompromisnom pristupu mogao da izazove još jedan destruktivni građanski rat ili čak da se prelije preko granica Avganistana.
"Hibatulino insistiranje na sprovođenju radikalnog programa povećava verovatnoću nove runde sukoba", rekao je Sempl za RSE.
Po povratku na vlast, talibani su tvrdili da su stavili tačku na više od četiri decenije borbi u Avganistanu koje su počele komunističkim pučem 1978. Lideri grupe su ukazali da je zabeležen relativno nizak nivo nasilja otkad je preuzela vlast, kao dokaz da je rat u zemlji završen.
Međutim, više od 16 meseci talibanske vladavine pod Akundžadinim vođstvom raspršilo je nade Avganistanaca i međunarodne zajednice u mir i stabilnost.
Sempl kaže da je politička kancelarija talibana u glavnom gradu Katara, Dohi, koja je pregovarala o sporazumu sa SAD u februara 2020. s ciljem da se omogući primirje s tadašnjom vladom pre povlačenja stranih snaga, u suštini bila predstava za javnost. Dok su talibanske diplomate u Dohi govorili o mirnoj tranziciji vlasti i inkluzivnoj vladi, oni nikada nisu imali autoritet.
"Sada sa sigurnošću možemo reći da to nikada nije bila politika Islamskog Emirata (formalni naziv talibanskog režima) i da te diplomate nikada nisu imale snagu unutar pokreta da proguraju te ideje... čak i da su lično mislili da je to dobra ideja", rekao je Sempl.
Akundžadino uspešno vrši svoju moć, objašnjava Sempl, delimice usled realnosti da talibanske vođe i borci slušaju njegove komande kao versku obavezu.
Pedesetšestogodišnji Akundžada ima formalnu titulu "komandant vernika". Talibani ga takođe nazivaju "šeikom" po njegovoj tituli šeik al-hadisa, što označava njegov status eminentnog proučavaoca izreka proroka Muhameda.
Sempl kaže da Akundžadini lojalni sledbenici žele da uspostave njihovu ekstremnu viziju islamske vladavine po svaku cenu, bez obzira na posledice.
"Talibani su naoružani islamistički revolucionarni pokret, dugo posvećen uspostavljanju njihove verzije islamske države i društva silom oružja", rekao je on.
Paralelna vlada
Sami Jusafzai, iskusni avganistanski novinar i komentator koji je pratio talibane od njihovog pojavljivanja 90-ih, kaže da se Akundžada, pošto su talibani preuzeli vlasti u avgustu 2021, distancirao od prelazne talibanske vlade u Kabulu, odlučivši da ostane u gradu Kandahar na jugu Avganistana.
Jusafzai kaže da je poslednjih meseci Akundžada učvrstio svoju vlast imenovanjem njemu lojalnih ljudi na ključne pozicije u vladi i da je čak uspostavio sopstveni administrativni sekretarijat u Kandaharu.
"Akundžada vodi paralelni sistem vlasti iz Kandahara i postepeno je koncentrisao svu moć u svojim rukama", rekao je Jusafzai, dodajući da svako ministarstvo ili vladino odeljenje sada ima makar jednog čoveka odanog Akundžadi.
"Svi u tom ministarstvu znaju da ta osoba podnosi izveštaj velikom šefu", rekao je Jusafzai.
Jusafzai kaže da se Akhundzada okružio savetnicima koji misle kao on i koji ponavljaju njegova razmišljanja o verskim i ovozemaljskim pitanjima. Poslednjih meseci vrhovni vođa je takođe formirao provincijske svešteničke savete za nadzor talibanske administracije u većini provincija.
Akundžada je takođe za ministre obrazovanja i visokog obrazovanja imenovao lojaliste Mavlavija Habibulu Agu i Mavlavija Nidu Mohamada Nadima, koji su imali ključne uloge u nedavnim zabranama na obrazovanje žena. Glavni talibanski sudija Abdul Hakim Hakani i čelnik Ministarstva za promociju vrlina i sprečavanje poroka Mohamed Halid Hakani takođe su njegovi ljudi od poverenja.
Akundžadine verska kvalifikacije postavljaju pitanja i da li bi on mogao da bude ekstremniji.
Sam Akundžada je odobrio da njegov sin izvrši samoubilački napad pošto je izabran za vođu talibana 2016, rekao je u nedavnom intervjuu talibanski ministar za rudarstvo Šahabudin Delavar.
Takođe je zauzeo prkosan stav prema kritikama spolja.
"Dobrodošli ste da čak i atomsku bombu upotrebite protiv nas, jer nas ništa ne može uplašiti da uradimo išta protiv islama ili šerijata", rekao je Akundžada na skupu u Kabulu u julu.
Revolucionarni zanos
Sempl, sada profesor Kraljkičinog univerziteta u Belfastu, kaže da Akundžada poslednjih nekoliko meseci sve više koristi svoj autoritet.
Na dugu listu talibanskih ograničenja Akundžada je dodao zabranu ženama da pohađaju univerzitet i da rade za domaće i međunarodne nevladine organizacije. Takođe je naredio talibanskom pravosuđu da primeni telesne kazne po zakonu koje propisuju bičevanje za pijenje alkohola, amputaciju udova zbog krađe i kamenovanje zbog preljube.
Takva politika, kaže Sempl, otuđuje sve veći deo avganistanskog društva. Talibanske zabrane ženama da pohađaju visoko obrazovanje i rade, zajedno s ozbiljnim ograničenjima kretanja i pojavljivanja u javnosti, oduzele su im osnovna prava.
Mnogi muškarci su, s druge strane, izgubili izgubile izvore zarade u jeku ekonomske krize izazvane povratkom talibana na vlast. Dotle, etničke i verske manjine navode da ih je islamistička vlada marginalizovala.
"Talibanski revolucionarni zanos otuđuje avganistansko društvo skoro podjednako kao avganistanski komunisti 1978. i 1979. godine", rekao je Sempl.
Posle preuzimanja vlasti u krvavom vojnom udaru u aprilu 1978. godine, vladajuća frakcija avganistanskih komunista Halk počela je da sprovodi revolucionarni program za preuređenje avganistanskog društva. Taj potez je brzo izazvao pobunu u konzervativnim ruralnim krajevima koja se dramatično proširila posle sovjetske invazije u decembru 1979. godine, kojom je na vlast postavljena frakcija avganistanskih komunista Parčam.
Teško angažovanje
Sempl kaže da pod Hibatulinim vođstvom talibani takođe podstiču nove sukobe s važnim susedima. On kaže da je Pakistan, dugogodišnji saveznik talibana, ljut zato što je u Avganistanu utočište dobila organizacija Tehrik-e taliban Pakistan (TTP), koja se bori protiv pakistanske vlade. Iran je dotle izrazio zabrinutost zbog aktivnosti sunitskih beludžinskih militanata u jugoistočnoj pokrajini Sistan i Beludžistan.
Sempl kaže da su mnoge muslimanske zemlje uznemirene zato što talibansko tumačenja donosi islamu lošu reputaciju. Zapadni donatori, kaže on, zabrinuti su zbog ograničenja humanitarnih operacija, pitanja žena i terorizma. Ozbiljnost situacije je istaklo i to što su mnoge nevladine organizacije obustavile svoje operacije u Avganistanu prošlog meseca nakon što su im talibani naredili da prestanu da zapošljavaju avganistanske žene.
"Čak i zemlje koje su smatrale da je svrsishodno da se diplomatski sarađuje s talibanima umesto da se rizikuje još jedna runda građanskog rata, smatraju da je održavanje tog angažman nemoguće ili neugodno", rekao je on.
Kina, Rusija i dva centralnoazijska suseda Avganistana, Uzbekistan i Turkmenistan, dosledno su pokušavali da unaprede saradnju s Kabulom. Međutim, drakonska politika talibana ih je odvratila od formalnog priznavanja njihove vlade.
Akundžadin ekstremizam je takođe izazvao dosledne kritike iz redova talibana, uključujući zamenika talibanskog ministra spoljnih poslova Šera Mohamada Abasa Stanikzaija, glavnog pregovarača u Dohi, koji se protivio zabrani obrazovanja žena.
"U obavezi ste samo da sledite naredbe u skladu sa šerijatskim islamskim zakonom", rekao je on na skupu talibana ranije ovog meseca.
Ipak dok Akundžada postojano ispoljava svoju volju, oni koji se protive njegovoj politici pasivni su i nisu dosledni, kaže akademik Obaidula Bahir iz Kabula.
I to "šteti svima nama", rekao je Bahir.
Facebook Forum