Hrana iz humanitarne pomoći umjesto plata u Avganistanu

Pišu: Ron Synovitz i Radio Azadi RSE-a

Kao i milioni drugih siromašnih Avganistanaca, nadničar Omarudin i njegova porodica suočeni su s glađu, kako se ekonomska kriza u zemlji produbljuje pod vlašću talibana, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.

Omarudin, stanovnik Kabula, više od 20 puta se prijavio talibanskom režimu u nadi da će dobiti nešto pšenice koje su strane zemlje donirale kao humanitarnu pomoć.

Talibani su, međutim, u oktobru pokrenuli program "hrana za rad" koji nalaže da se za dobijanje humanitarne pomoći moraju obavljati fizički poslovi na javnim radovima.

Omarudin kaže da su posao po tom programu dobili samo oni koji imaju veze kod talibana.

Međutim, sada je u, kako kažu talibani, proširenju programa "hrana za rad", režim bez novca počeo da koristi stranu pomoć u pšenici da bi isplaćivao plate radnicima u javnom sektoru.

To se nadovezalo na već rasprostranjene navode da talibani zloupotrebljavaju pomoć stranih donatora.

Kontroverzni program Talibana pojačao je apele međunarodnih humanitarnih organizacija da pomoć direktno distribuiraju onima kojima je potrebna, a ne da je prosleđuju preko militantne grupe.

"Niko nas ne zapošljava", rekao je Omarudin za Radio Azadi, avganistanski servis Radija Slobodna Evropa (RSE). "Talibani uzimaju samo ljude koje poznaju. Ne možeš naći posao ako ne poznaješ nekoga. Neće ti dati ništa, čak iako naporno radiš. Nema šanse da će oni bilo šta dati besplatno".

"Bio sam kod njih 20 puta u pokušaju da radim za hranu, ali sve što sam uradio jeste da sam ostavio svoj identifikacioni broj", dodao je on. "Samo oni koji imaju vezu bivaju zaposleni po tom programu. Niko ne daje ništa siromašnima".

Ghazni Gul, još jedan nadničar, kaže da otkako su talibani preuzeli vlast u avgustu, ne uspeva da zaradi ni 50 avganija dnevno, što je oko pola dolara.

"Uopšte nema posla", rekao je Gul za RSE. "Humanitarna pomoć daje se samo onima koji su imaju veze kod talibana ili su s njim povezani. Ne ide siromašnima".

Posebno su pogođene siromašne avganistanske udovice. Uprkos njihovoj očajnoj situaciji, one ne mogu da dobiju stranu pomoć koju distribuiraju talibani, zato što militantna grupa ne dozvoljava ženama da rade.

"Pomoć koja dolazi iz drugih država širom sveta namenjena je siromašnima", kaže Fatima, udovica iz Kabula. "Mi koji nemamo muškarca u porodici, očajni smo. Talibani pšenicu daju makar nekim muškarcima, u zamenu za rad".

Dok Ujedinjene nacije (UN) procenjuju da se oko 23 miliona žitelja Avganistana sada suočava s glađu, oni kojima su talibani dozvolili da rade u zamenu za deo humanitarne pomoći smatraju se srećnicima.

Abdul Rahman, obućar po zanimanju, kaže da bez pomoći ne uspeva da nahrani svoju osmočlanu porodicu.

"Pomoć poslata u Avganistan ne stiže do nas", kaže Rahman za RSE. "Siromašan sam i nema nikoga ko bi nam pomogao. Pomoć mora biti davana direktno siromašnima".

"(Talibani) kažu da ćemo dobiti pšenicu ako dođemo da radimo", nastavlja Rahman. "Bio sam kod njih nekoliko puta. Uzeli su moj identifikacioni broj, moj broj telefona i fotokopiju lične karte. Ali su odbili da nam daju išta i rekli da nema pšenice".

UN su ovog meseca uputile apel za međunarodnu pomoć Avganistanu od ukupno 4,4 milijarde dolara. Međutim, postoje vrlo stroga međunarodna pravila protiv slanja novca u Avganistan pod vlašću talibana.

Sjedinjene Američke Države i drugi strani donatori prekinuli su finansijsku pomoć Avganistanu pošto su talibani zauzeli Kabul 15. avgusta.

Vašington je zamrzao i oko devet milijardi dolara u rezervama centralne banke Avganistana koje se drže u SAD.

Kritičari tvrde da bi talibani taj novac mogli da iskoriste za finansiranje terorizma. Oni takođe tvrde da bi omogućavanje talibanima da pristupe tim sredstvima značilo nagradu i legitimaciju režima koji je na vlast došao silom i grubim kršenjem ljudskih prava.

U decembru su SAD i Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija odobrili izuzetke za dostavu hrane i lekova u Avganistan, kako bi se ublažila humanitarna kriza.

Prema tim izuzecima, većina hrane treba da direktno distribuiraju UN i nevladine organizacije siromašnima u Avganistanu.

Program talibana "hrana za rad" oslanja se na rezerve žitarica koje je prethodnoj vladi donirala Indija.

Po preuzimanju vlasti u Kabulu, još pšenice stiglo je iz susednog Pakistana i Kine, kao i manje pošiljke iz Uzbekistana i Kazahstana.

Talibansko ministarstvo poljoprivrede saopštilo je da je Islamabad poslao 18 tona pšenice, kao i da je obećao još 37 tona.

Fazel Bari Fazli, zamenik šefa administracije i finansija u tom ministarstvu, rekao je da su talibani takođe u pregovorima s Indijom o pošiljci dodatnih 55 tona pšenice.

On je rekao da oko 40.000 radnika prima paket od 10 kilograma pšenice u zamenu za jedan dan rada.

U izjavi za Radio Azadi, portparol talibana Zabihulah Mudžahid odbacio je optužbe da režim deli hranu isključivo svojim pristalicama.

Međutim, korišćenje humanitarne pomoći za potrebe talibanske vlade, kao što su isplata zarada zaposlenima u javnom sektoru, pokrenula je mnogo pitanja među stranim donatorima.

Kritičari u međunarodnoj zajednici kažu da su rasprostranjeni navodi da talibani zloupotrebljavaju donacije hrane najbolji argument za zadržavanje strogih međunarodnih zabrana u finansijskim tokovima ka Avganistanu.

Mnogi Avganistanci sumnjaju da li se može verovati talibanima da će humanitarnu pomoć pošteno raspodeliti, pogotovo među etničkim i verskim zajednicama koje su godinama ratovale protiv talibana.