U centru grada u jednoj maloj kućici okruženoj zgradama smešten je jedan od dnevnih boravaka osoba sa autizmom. Danica (57) već godinama dovodi svoju 35 godina staru ćerku na to mesto. Ona za RSE kaže da je njen najveći problem taj što, što po zakonu, njena ćerka neće moći još dugo da dolazi u dnevni boravak:
"Gde će moje dete kasnije? U tome je problem, ovo je jedini stacionar, da tako kažem, i ja ne znam gde ću sutra sa svojim detetom. Jer, ona nije za to da sedi kod kuće, ja sam sve starija, a i ona postaje sve starija, i to je za mene jedan gorući problem."
Ministar za rad i socijalnu politiku Rasim Ljajić kaže da to ministarstvo izdvaja oko 550.000 dinara za rad Republičkog udruženja za pomoć osobama sa autizmom. Ipak, i on sam naglašava da ta pomoć nije dovoljna:
"Siguran sam da je ovim ljudima potrebno daleko više, ne samo finansijske već i svake druge podrške, jer svako dete sa autizmom ima specifične potrebe, što podrazumeva da je neophodan individualan tretman sa tom decom.
Vesna Petrović, predsednica Republičkog udruženja za pomoć osobama sa autizmom, kaže da je roditeljima i deci oboleloj od autizma potrebna stalna i kontinuirana podrška. I pored toga, kaže ona, roditelji se još uvek bore za prava svoje dece:
"Zaista moram da kažem, i kao roditelj i kao predstavnik roditelja, da je život porodica dece sa autizmom vrlo specifičan i težak ako ne postoji podrška. U našoj zemlji se i dalje borimo za prava naše dece, za ispravnu i pravilnu dijagnostiku i za njihov tretman od predškolskog i školskog uzrasta do dnevnog boravka i stanovanja uz podršku, što se odnosi na odrasle osobe sa autizmom. Lično smo zainteresovani da pomognemo našoj deci i u institucijama sistema pokušavamo da se izborimo za njihova prava, sistemsko rešenje i pravo na rad."
U Srbiji postoji 10 lokalnih udruženja osoba sa autizmom. Poražavajuće je, ali u nekim gradovima, kao što je Užice, to predstavlja jedino mesto gde deca obolela od autizma mogu da odu:
"U Užicu četvoro dece izađe iz kuće jedino kada odu u svoju likovnu radionicu."
Roditelji dece obolele od autizma posebno su osetljivi kada se reč "autizam" upotrebljava u svakodnevnom govoru. Grozda (37), čiji sin Vladimir živi u stanovim za podršku, kaže za RSE da je autističan čovek nešto drugo u odnosu na predrasude koje vladaju o tim ljudima:
"Ljudi ne znaju puno o tome, često se za nekoga u skupštini, kada se o njemu priča u negativnom smislu, kaže da je on autističan. Autističan čovek je nešto drugo, moj Vladimir je izuzetno toplo i drago ljudsko biće, puno ljubavi i emocija, ne samo on nego su svi."
"Gde će moje dete kasnije? U tome je problem, ovo je jedini stacionar, da tako kažem, i ja ne znam gde ću sutra sa svojim detetom. Jer, ona nije za to da sedi kod kuće, ja sam sve starija, a i ona postaje sve starija, i to je za mene jedan gorući problem."
Ministar za rad i socijalnu politiku Rasim Ljajić kaže da to ministarstvo izdvaja oko 550.000 dinara za rad Republičkog udruženja za pomoć osobama sa autizmom. Ipak, i on sam naglašava da ta pomoć nije dovoljna:
"Siguran sam da je ovim ljudima potrebno daleko više, ne samo finansijske već i svake druge podrške, jer svako dete sa autizmom ima specifične potrebe, što podrazumeva da je neophodan individualan tretman sa tom decom.
Vesna Petrović, predsednica Republičkog udruženja za pomoć osobama sa autizmom, kaže da je roditeljima i deci oboleloj od autizma potrebna stalna i kontinuirana podrška. I pored toga, kaže ona, roditelji se još uvek bore za prava svoje dece:
"Zaista moram da kažem, i kao roditelj i kao predstavnik roditelja, da je život porodica dece sa autizmom vrlo specifičan i težak ako ne postoji podrška. U našoj zemlji se i dalje borimo za prava naše dece, za ispravnu i pravilnu dijagnostiku i za njihov tretman od predškolskog i školskog uzrasta do dnevnog boravka i stanovanja uz podršku, što se odnosi na odrasle osobe sa autizmom. Lično smo zainteresovani da pomognemo našoj deci i u institucijama sistema pokušavamo da se izborimo za njihova prava, sistemsko rešenje i pravo na rad."
U Srbiji postoji 10 lokalnih udruženja osoba sa autizmom. Poražavajuće je, ali u nekim gradovima, kao što je Užice, to predstavlja jedino mesto gde deca obolela od autizma mogu da odu:
"U Užicu četvoro dece izađe iz kuće jedino kada odu u svoju likovnu radionicu."
Roditelji dece obolele od autizma posebno su osetljivi kada se reč "autizam" upotrebljava u svakodnevnom govoru. Grozda (37), čiji sin Vladimir živi u stanovim za podršku, kaže za RSE da je autističan čovek nešto drugo u odnosu na predrasude koje vladaju o tim ljudima:
"Ljudi ne znaju puno o tome, često se za nekoga u skupštini, kada se o njemu priča u negativnom smislu, kaže da je on autističan. Autističan čovek je nešto drugo, moj Vladimir je izuzetno toplo i drago ljudsko biće, puno ljubavi i emocija, ne samo on nego su svi."
