Teretane, muzički centri ili zapušteni prostori. To su neke od slika skloništa u državama Zapadnog Balkana, koja bi se koristila u slučaju ratne opasnosti.

Više od godinu dana u Evropi traje rat koji je započeo ruskom invazijom na Ukrajinu. Najveći oružani sukob na starom kontinentu još od 1945. godine.

Od početka svet strahuje da li će se rat preliti i na druge zemlje, a priča se i o velikom riziku od nuklearne eskalacije. Najvećem od kubanske raketne krize 1962.

Većina javnih skloništa koja se koriste u slučaju ratne opasnosti, u zemljama Zapadnog Balkana, građena su u jednoj državi – Jugoslaviji. I to u prošlom veku.

U kakvom su ona danas stanju i mogu li građani da računaju na njih?

Mnoga skloništa u Bosni i Hercegovini poplavljena

Atomska skloništa u Bosni i Hercegovini su, uglavnom, zapuštena. Veći deo je i poplavljen. U nadležnosti su lokalne zajednice.

U bosanskohercegovačkom entitetu Republika Srpska nemaju podatke o broju skloništa. U entitetu Federacija BiH ima oko 2.000 atomskih skloništa, od čega je 250 tehnički ispravno.

Radio Slobodna Evropa (RSE) je posetio jedno u sarajevskom naselju Grbavica.

Većina skloništa u Crnoj Gori u veoma lošem stanju

Većina skloništa u Crnoj Gori su u veoma lošem stanju i neupotrebljiva za svoju osnovnu namenu – sklanjanje stanovništva u slučaju opasnosti.

Oko 170 skloništa je u vlasništvu državnih ili gradskih vlasti.

U informaciji o stanju skloništa iz 2015. godine se navodi da u njima može biti smešteno do gotovo 28.000 građana.

Direktoratu za zaštitu i spašavanje Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) dato je na korišćenje 20 skloništa, od kojih četiri u glavnom gradu Podgorici.

Iz MUP-a su za RSE kazali da većina njih nije privedena osnovnoj nameni, a od perioda izgradnje ništa nije ni ulagano u njihovo održavanje.

"Skloništa su propadala uslijed poplava, prisustva vlage, kvarova na elektro i vodovodnoj mreži kao i otuđenja elektro instalacija i druge opreme od strane NN lica. Neka od skloništa nemaju ulazna vrata kao ni prozore, već su skroz devastirana."

Vladina Uprava za katastar i državnu imovinu gazduje nad 91 skladištem, od kojih je više od polovine u centralnoj regiji.

Na jugu je 20 skloništa, od čega 15 u Baru. Na severu države najviše ih ima u Pljevljima – 11.

Iz Uprave su za RSE rekli da većina nije u funkcionalnom stanju, jer nisu "budžetom obezbijeđena sredstva za njihovo investiciono i tekuće održavanje".

U zgradi Tehničkih fakulteta Univerziteta Crne Gore u Podgorici se, međutim, nalaze dva atomska skloništa, uslovna i u dobrom stanju.

Usled nedostatka prostora, rukovodstvo Univerziteta je 2004. godine donelo odluku da se u jednom od skloništa privremeno smesti fond Centralne univerzitetske biblioteke, dok je drugi deo prilagođen i funkcionalan za korišćenje.

U prištinskom skloništu odjekuju zvuci muzike

Šareni murali prekrivaju betonske stepenice koje vode do podzemnog skloništa u prištinskom naselju Sunčani breg.

Prostor na površini od preko 200 metara kvadratnih, izgrađen decenijama unazad, predviđen je za smeštaj stanovnika u slučaju elementarnih nepogoda ili bilo koje druge opasnosti.

Dok u okruženju naselja vlada tišina, ovaj zatvoreni prostor ispunjava muzika.

"Defy them" je omladinska organizacija koja se bavi razvojem kulture i alternativnom muzikom. Uz dozvolu opštine Priština, ovo sklonište je pre godinu dana pretvoreno u umetnički i muzički centar.​

U ovom prostoru bendovi snimaju pesme rok, pank i metal bendova, dok su se pojedini priključili i muzičkoj školi koju je osnovala ova organizacija.

"Sve dok se ovakvi prostori mogu koristiti za aktivnosti koje su od koristi zajednici, zašto da ne? Zajednica nas je odlično prihvatila, mnogo dece iz komšiluka dolazi u muzičku školu", kaže Ljira Bljakaj, direktorka organizacije "Defy them".

Ova organizacija je morala da adaptira sklonište sopstvenim potrebama. Inače, u skloništu postoji ventilacija i nekoliko izlaza za slučajeve opasnosti.

U slučaju opasnosti, kaže Bljakaj, prostor se lako može koristiti za svoju primarnu namenu – smeštaj stanovništva.

Bljakaj kaže da je u planu i održavanje koncerata različitih bendova, koji muziku snimaju u ovom skloništu.

Predviđena je i realizacija projekata za unapređenje međuetničke saradnje kroz muziku.

Prema podacima Agencije za vanredne situacije, na Kosovu postoji pet podzemnih skloništa – sva se nalaze u Prištini.

Tačan datum njihove izgradnje nije poznat. Ipak, zvaničnici opštine Priština navode da su skloništa izgrađena tokom 80-ih godina.

Danas su dva potpuno van funkcije i teško su dostupna, dva koriste nevladine organizacije i jedan radnici nekih opštinskih preduzeća.

"Postoje tri (skloništa) koja mogu da se koriste u slučaju da zatreba, nadamo se da nikada neće biti potrebe", kaže Baškim Fuštica, direktor za bezbednost u opštini Priština.

Skloništa u Prištini, prema rečima lokalnih vlasti, imaju osnovne uslove - ventilaciju, vodu i struju.

"Iako mogu da se koriste, nisu opremljena, nemamo krevete, nemamo one stvari koje su osnovne", kaže Fuštica.

Prema njegovim rečima, opština planira da od ove godine počne sa opremanjem skloništa.

Nekoliko kilometara od naselja Sunčani breg, nalazi se veliki park Ulpijana, ispod kog je sklonište površine od oko 400 metara kvadratnih.

U njemu već deset godine borave radnici komunalnog preduzeća "Hortikultura", koji rade na održavanju gradskog zelenila.

"Koristimo ga za odlaganje garderobe, da ostavimo alat, da jedemo...", kaže Bećir Ljahi koji je radnik ovog komunalnog preduzeća poslednjih 16 godina.

Radnici su u skloništu opremili prostoriju za ručak ili druženje tokom pauze. Ubacili su nameštaj koji su meštani naselja Ulpijana bacili.

U poslednjih nekoliko nedelja, prema rečima radnika, u ovom skloništu postoji problem oko snabdevanja električnom energijom i vodom. Zato pronalaze alternativne načine da sebi stvore ugodan ambijent.

Polovina javnih skloništa u Severnoj Makedoniji nije u funkciji

Iza male pijace u naselju Aerodrom nalazi se jedno od dvadeset javnih skloništa u Skoplju.

Skoro dva metra ispod zemlje, sklonište ima kapacitet da prihvati 200 ljudi u slučaju vanredne situacije.

Opremljen je ventilacionim sistemima i rotorima za proizvodnju električne energije, kao i alatima za izbavljanje iz skloništa i jedno je od funkcionalnih skloništa u zemlji.

Sklonište je 80-ih godina izgradila bivša jugoslovenska vojska, a poslednji put je renovirano pre desetak godina. Sklonište ima nekoliko prostorija sa betonskim pregradama, toalet, ventilacioni sistem i vrata za prinudni izlaz.

"U Skoplju ima dvadesetak skloništa, ali nisu ravnomerno raspoređena. Kako je izgrađeno, zavisi od obima građevinske delatnosti, a sve je to renovirano pre 15 godina", kaže Dimče Mitevski, načelnik Odeljenja za operacije i logistiku iz Uprave za zaštitu i spasavanje.

U celoj zemlji postoji oko sto javnih skloništa, ali je samo pet potpuno renovirano.

Skopska skloništa nalaze se u opštinama Gazi Baba, Karpoš, Kisela Voda, Centar i Čair. Odlukom Vlade, 2005. godine deo skloništa koja su pripadala Ministarstvu odbrane dodeljen je Upravi za zaštitu i spasavanje na trajno korišćenje.

Neka skloništa, poput tih, su funkcionalna, ali neka su prepuštena testu vremena.

"Polovina skloništa je u odličnom funkcionalnom stanju i blagovremeno su održavana i služe za šta su namenjena, ostalo su tunelska skloništa koja su u vreme izgradnje rađena tako da posluže za kraći boravak, ali su bez ikakvih uslova", kaže Mitevski.

Drugi i veći deo skloništa je u nadležnosti građana. Reč je o manjim skloništima koja se nalaze ispod stambenih i drugih objekata, za koje su nadležni kućni saveti.

"Većina skloništa je u vlasništvu građana, odnosno kućnih saveta, a nakon dobijanja znaka o mogućoj opasnosti, predsednik kućnog saveta, koji ima ključ od skloništa, otvara ga za smeštaj građana", kaže Mitevski.

Skloništa su urbanističko-tehničke mere zaštite stanovništva, koje nisu samo deo detaljnih urbanističkih planova, već se za njih plaća i javna taksa. Do pre nekoliko godina svaka zgrada je morala da ima sklonište, ali od 2012. godine ti zakonski propisi su ukinuti i u novim zgradama koje se grade nema skloništa.

Veliki deo ovih skloništa je napušten ili dat privatnim licima u različite svrhe. Zakup nije u suprotnosti sa Zakonom o zaštiti i spasavanju, ali je odgovornost zakupaca da ne obavljaju građevinske radnje koje narušavaju osnovnu funkciju i moraju ih, u kriznim uslovima, vratiti u prvobitno stanje u roku od 48 sati.

Neka od skloništa, na primer, gradsko prihvatilište u Strumici je postalo umetnička galerija, a u Štipu se u sklonište ulazi preko kafića.

"Sada kada smo članica NATO-a, mislimo da ne treba ni da gradimo nova skloništa, čak predlažemo da se postojeća koriste za druge namene kao što su teretane, skladišta, kafići i slično“, kaže Mitevski.

Teretane i igraonice u skloništima u Srbiji

Teretane, muzički studiji, igraonice za decu i odrasle, karate klubovi i drugi komercijalni sadržaji. Sve to može se pronaći u javnim skloništima u Srbiji.

Davanje u zakup za privatne biznise, trenutno je jedini izvor prihoda za njihovo održavanje.

Zoran Mirjanić iz Beograda rekao je za RSE da ga nimalo ne brine to što se skloništa danas koriste u različite svrhe.

"Nemam ništa protiv da se u njima nalaze igraonice, teretane i slični sadržaji. To je u redu."

Novcem od zakupa održava se 1442 skloništa. Ima ih u 48 opština, a najviše u Beogradu.

Skloništa su data na upravljanje Javnom preduzeću za skloništa.

Iako javno, to preduzeće ne finansira se iz državnog budžeta, nego iz sopstvenih sredstava, koja su značajno srezana zakonskim izmenama 2012.

Za RSE dodaju da od iste te godine ni građani ne plaćaju naknadu za održavanje i izgradnju skloništa.

"Kako je izmenama i dopunama Zakona o vanrednim situacijama 2012. godine ukinuta obaveza investitora koji ne grade skloništa da plaćaju naknadu za izgradnju i održavanje skloništa, jedini prihod Preduzeća je zakupnina od mirnodopskog korišćenja objekata", rekli su u tom preduzeću za RSE.

Davanje u zakup skloništa smatra korisnim i Beograđanka Vanja Ostojić.

"Na svu sreću, skloništa nam ne trebaju. E sad, ne bi bilo loše da ta skloništa mogu uvek da se u slučaju nužde lako srede, da mogu da se koriste", zaključila je ona.

Iako RSE nije dobio odobrenje za ulazak i snimanje nekog od tih objekata, iz nadležnog preduzeća uveravaju da se sva skloništa drže u ispravnom i funkcionalnom stanju.

Kako kažu, to postižu uz "redovno održavanje, tehničke provere i opremanje mobilnom opremom".

Napominju da nisu sva skloništa pogodna za izdavanje. Ona koja jesu "prilagođena su tako da ispunjavaju uslove da se u vreme rata mogu koristiti kao skloništa".

Prema važećim propisima, u slučaju vanrednog ili ratnog stanja skloništa koja se daju u zakup moraju biti ispražnjena najkasnije 24 sata od proglašenja.

"Ugovorima o zakupu regulisana je obaveza zakupca da u slučaju proglašenja ratnog stanja sklonište isprazni od lica i stvari", navode iz JP Skloništa.

Izgradnja skloništa počela je u bivšoj Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji donošenjem Naredbe o izgradnji skloništa u novogradnjama, 1951 godine. Najviše njih izgrađeno je u periodu od 1960. do 1990.

Obaveza izgradnje novih ukinuta je 2012. godine.

Novinari: Alem Bajramović, Miloš Rudović, Nikola Borozan, Doruntina Baliu, Ivana Stojkova, Jovana Krstić