Kremlj smatra da je preuranjeno razmatrati učešća Rusije u rešavanju dužničkih problema Grčke jer iz Atine nisu stigle odgovarajuće inicijative, izjavio je Putinov portparol Dmitrij Peskov.
Istovremeno, grčki ministar energetike Panajotis Lafazanis i njegov ruski kolega Aleksandar Novak potpisali su danas sporazum o izgradnji ruskog gasovoda u Grčkoj koji će finansirati Rusija.
Dokument koji je još u fazi memoranduma o razumevanju, predviđa formiranje zajedničke kompanije s jednakim grčkim i ruskim udelom zadužene za izgradnju gasovoda u periodu između 2016. i 2019. godine, rekao je Novak na ceremoniji na ekonomskom forumu u Sankt-Peterburgu.
On je naglasio da Gasprom neće biti vlasnik grčkog dela gasovoda.
Novak je ocenio da se radi o veoma značajnom događaju. Taj gasovod, kako je rekao ruski ministar, "omogućuje da nastavimo planove za realizaciju infrastrukturnih projekata u okviru gasovoda koji prolazi preko Crnog Mora, Turske i izgradnje skladišta u Turskoj".
"Ovaj memorandum o razumevanju predviđa formiranje zajedničke kompanije koja će graditi gasovod na grčkoj teritoriji, koji smo nazvali u našem memorandumu Južnoevropski gasovod", rekao je on. Radi se o nastavku gasovoda Turski tok na grčkoj teritoriji.
Zajedničku kompaniju "South European Gas Pipeline" finansiraće sa po pedeset odsto ruska i grčka strana, a grčka strana je za tu namenu uzela zajam kod ruske banke Vnešekonobank, rekao je grčki ministar Lafanzanis.
On je istakao da su ukupni troškovi izgradnje gasovoda dve milijarde evra. Grčki ministar naglašava da saradnja njegove zemlje sa Rusijom nije uperena ni protiv jedne države niti EU.
U maju ove godine, Lafazanis je izjavio da bi Evropa trebalo da pozdravi eventualni produžetak gasovoda Turski tok do Evrope, jer bi taj projekat obezbedio njenu energetsku sigurnost.
Gasovod će imati kapacitet od 47 milijardi kubnih metara gasa za svoje evropske klijente, napisao je Novak na svom Tviter nalogu. Prema planu Gasproma, “Turski tok” će biti podeljen na četiri sekcije sa ukupnim kapacitetom od 63 milijardi kubnih metara. Prva linija će biti namenjena snabdevanju Turske.
Grčki premijer Aleksis Cipras treba u petak da se sastane sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom u Sankt Peterburgu na margini Međunarodnog ekonomskog foruma, koji se završava u subotu.
Rusija je u decembru prošle godine obustavila projekat Južni tok i umesto njega najavila izgradnju gasovoda Turski tok, koji bi trebalo da preko Crnog mora doprema gas do skladišta na tursko-grčkoj granici, odakle bi mogao da bude transportovan do potrošaca u južnoj Evropi.
Očekuje se da će gasovod postati operativan 2016. godine.
Gasprom planira gradnju ovog alternativnog pravca kako bi smanjila zavisnost od glavne rute preko Ukrajine, najavljujući prekid slanja gasa tom trasom 2019., iako nema čvrst dogovor sa Ankarom a EU izražava skepticizam.
Paralelno sa planom da izgradi gasovod preko Grčke, Rusija nastoji da eliminiše takmace na energetskom tržište. Na primer, opstruira napore Azerbejdžana da kupi 66 odsto deonica u grčkom operatoru gasa DESFA. Moskva već duže vreme teži da dođe u posed ne samo ove grčke kompanije već i drugih distributivnih mreža u Evropi. Ukoliko uspe u nameri da blokira Azerbejdžan i kupi grčkog operatora, moći da kontroliše ne samo da kontroliše distribuciju gasa u ovoj zemlji već i da utiče na njenu političku scenu.
Što je još važnije, u slučaju da preuzme DESFA Rusija će biti u stanju da onemogući azerbejdžanski i turski transanatolski gasovod (TANAP), koji bi trebao da se poveže sa planiranim transjadranskim gasovodom (TAP). Ako se ostvari taj scenario, Rusija bi postala jedini snabdevač energijom preko Balkana do Italije ili Austrije i Nemačke.
Istovremeno, i SAD vrše pritisak na Atinu da odbaci “Turski tok” i umesto toga podrži projekat TANAP-TAP.
Kremlj: Prerano za rusku pomoć Grčkoj
Kremlj smatra da je preuranjeno razmatrati učešća Rusije u rešavanju dužničkih problema Grčke jer iz Atine nisu stigle odgovarajuće inicijative, izjavio je pres sekretar predsednika Rusije Dmitrij Peskov, komentarišući predstojeći susret Putina s Ciprasom.
"Da bi se razmotrilo takvo pitanje, potrebno je, pre svega, čuti neke predloge ili inicijative naših grčkih partnera. Hajde da prvo sačekamo pregovore", rekao je portparol Kremlja.
On je ukazao da je apstraktno razmatrati nepostojeće primedbe ili sugestije.
Ranije u petak je potpredsednik vlade Rusije Arkadij Dvorkovič rekao da je Rusija je spremna da razmotri pitanje pružanja finansijske pomoći Grčkoj.
"Mi ćemo podržati svaku odluku (za rešavanje grčke dužničke krize) koju predlože Grčka i naši evropski partneri. Prioritet za nas su investicioni projekti i trgovina sa Grčkom. Ako je potrebna finansijska podrška, mi ćemo razmotriti to pitanje", izjavio jeDvorkovič u intervjuu televizijskom kanalu Raša tudej (RT).
"Nama je prioritet stabilna Evropa i stabilna Grčka. Podržaćemo na sve moguće načine razrešenje grčke finansijske krize", dodao je vicepremijer.
Prema njegovim rečima, u Evropi mnoge zemlje žele da se sankcije Rusiji ukinu što je pre moguće i Grčka je među njima.
"Te zemlje razmišljaju o biznisu, o sopstvenoj ekonomiji, a ne o politici. Verujemo da je to konstruktivan pristup", kazao je Dvorkovič.
On je dodao da Rusija sada vodi konsultacije sa takvim zemljama, a ne sa vodećim zemljama Evrope koje ne žele da nastave ekonomski dijalog.
S druge strane, u četvrtak je zamenik ministra finansija Sergej Storčak izjavio da se Grčka nije obraćala ruskom Ministarstvu finansija za finansijsku pomoć i da Rusija nema za to resurse u budžetu.
