Pozorišna predstava “Gospoda Glembajevi” ponovo se vraća se pred beogradsku publiku. U režiji Jagoša Markovića, jedno od najpoznatijih i najizvođenijih dramskih dela Miroslava Krleže, velikana hrvatske moderne književnosti, premijerno će biti izvedeno 4. februara, na Velikoj sceni Ateljea 212.
U jednom od najpoznatijih dela hrvatske književnosti, prvoj od tri drame istoimenog ciklusa u koji spadaju i “U agoniji” i “Leda”, Krleža, kroz priču o padu jedne bogate porodice, nemilosrdno se razračunava sa lažnim sjajem, bogatstvom i svim opsenama koje donose novac i uspon u društvu.
U kojoj meri je, međutim, ova drama, smeštena u noć 1913. godine, nakon jubileja banke Glembajevih, primerena današnjem vremenu?
Napominjući da je u pitanju vanvremensko delo, Kokan Mladenović, upravnik Ateljea 212 gde je postavljen komad - kaže:
“U ovoj tabloidnoj stvarnosti u kojoj živimo, sa mizernim standardima u kulturi i u promišljanju društva, Miroslav Krleža je, svakako, jedna izuzetna referenca, tj. referenca prema kojoj treba odrediti koliko je tužno sve ovo što mi danas živimo. Verujem da ćemo se nakon gledanja ove predstave postideti banalnosti našeg života i banalnosti kulturne svakodnevice čije smo žrtve.”
U novoj verziji Glembajevih u Beogradu igraju, kao gosti, istaknuti slovenački glumac Boris Kavaca i prvak Makedonskog narodnog teatra Nikola Ristanovski.
Članovi ansambla su poznati srpski glumci Anica Dobra, Vlastimir Đuza Stojiljković, Svetozar Cvetković, Jelena Đokić, Branislav Trifunović, Tanasije Uzunović i drugi.
“Uvek uzmem odgovornost za celu predstavu. To sad činim pred vama, ali s velikom radošću. Zbog svih ovih ljudi koji su ovde i koje vidite, i onih koje ne vidite a čine Glembajeve, ovog puta to nije teško”, kaže reditelj predstave Jagoš Marković.
Osećaj pravde
Ulogu barunice Kasteli, u novoj postavi Glembajevih igra Anica Dobra.
“Krleža je sve napisao, a mi smo tražili ono što nije napisao. Postoji, čini mi se, neka harizma koja je svevremenska, ali i ovovrenska, te će ovo biti savremeno viđenje i, verovatno, ostati kult o čemu će se pričati i kasnije”, kaže Dobra.
Lik Leonea Glembaja igra makedonski glumac Nikola Ristanovski, koji o današnjem kontekstu Krležinog dela kaže:
"Taj komad kada je izašao verovatno je imao jedan socijalistički kontekst. Leone jeste levičar. Međutim, danas se stvari ne svode na to. Danas je levica, zapravo, desnica, a desnica je levica. Danas se sve pomešalo. Danas je socijalna pravda nešto što je izašlo iz tih nekih okvira razumljivosti. Dakle, opet se svodi na jedan elementaran osećaj pravde. Svi mi prolazimo pored nekih ljudi koji su blatu, i sve je manje ljudi koji ih pogledaju uopšte. To nije socijalizam. To je elementarno osećanje pravde i ljubavi.”
Upitan – da li će publika gledati dramu, ili tragediju – reditelj Jagoš Marković kaže:
“Tragediju, ali onoliko koliko ovo vreme dozvoljava da se dogodi tragedija. Onoliko, koliko je tragedija danas moguća i na način na koji je moguća. Upravo je to bio moj cilj – katarza. Bola ima u ovom vremenu puno, uzvišenosti nema uopšte. Naprotiv, uzvišenosti nema u ovom vremenu. Ali, kada se dođe do najviše tačke bola, koju dodiruju ovi glumci, onda jeste u tragediji, jer ta tačka jeste tačka apsolutne lepote.”
Podsećajući da ovo nije prvo pojavljivanje Krleže u srpskim pozorištima nakon raspada Jugoslavije, pozorišni kritičar Ivan Medenica kaže da tematika njegovog dela apsolutno odgovara ovdašnjem i okolnim savremenim društvima.
“Što se tiče samo umetničkog ili društvenog razloga da se kod nas danas igraju Glembajevi, on je sasvim opravdan, s obzirom da pitanja nove društvene elite, onoga na čemu se zasniva njihova ekonomska i politička moć, a što je sasvim sumnjive prirode, jesu dakle pitanja koja su bitna za ova naša tranzicijska društva. Hrvatsko podjenako koliko i srpsko, tako da je to sasvim nesporan umetnički i intelektualni razlog”, zaključuje Medenica.
U jednom od najpoznatijih dela hrvatske književnosti, prvoj od tri drame istoimenog ciklusa u koji spadaju i “U agoniji” i “Leda”, Krleža, kroz priču o padu jedne bogate porodice, nemilosrdno se razračunava sa lažnim sjajem, bogatstvom i svim opsenama koje donose novac i uspon u društvu.
U kojoj meri je, međutim, ova drama, smeštena u noć 1913. godine, nakon jubileja banke Glembajevih, primerena današnjem vremenu?
Napominjući da je u pitanju vanvremensko delo, Kokan Mladenović, upravnik Ateljea 212 gde je postavljen komad - kaže:
'Verujem da ćemo se nakon gledanja ove predstave postideti banalnosti našeg života i banalnosti kulturne svakodnevice čije smo žrtve”, navodi reditelj Mladenović.
“U ovoj tabloidnoj stvarnosti u kojoj živimo, sa mizernim standardima u kulturi i u promišljanju društva, Miroslav Krleža je, svakako, jedna izuzetna referenca, tj. referenca prema kojoj treba odrediti koliko je tužno sve ovo što mi danas živimo. Verujem da ćemo se nakon gledanja ove predstave postideti banalnosti našeg života i banalnosti kulturne svakodnevice čije smo žrtve.”
U novoj verziji Glembajevih u Beogradu igraju, kao gosti, istaknuti slovenački glumac Boris Kavaca i prvak Makedonskog narodnog teatra Nikola Ristanovski.
Članovi ansambla su poznati srpski glumci Anica Dobra, Vlastimir Đuza Stojiljković, Svetozar Cvetković, Jelena Đokić, Branislav Trifunović, Tanasije Uzunović i drugi.
“Uvek uzmem odgovornost za celu predstavu. To sad činim pred vama, ali s velikom radošću. Zbog svih ovih ljudi koji su ovde i koje vidite, i onih koje ne vidite a čine Glembajeve, ovog puta to nije teško”, kaže reditelj predstave Jagoš Marković.
Osećaj pravde
Ulogu barunice Kasteli, u novoj postavi Glembajevih igra Anica Dobra.
“Krleža je sve napisao, a mi smo tražili ono što nije napisao. Postoji, čini mi se, neka harizma koja je svevremenska, ali i ovovrenska, te će ovo biti savremeno viđenje i, verovatno, ostati kult o čemu će se pričati i kasnije”, kaže Dobra.
Lik Leonea Glembaja igra makedonski glumac Nikola Ristanovski, koji o današnjem kontekstu Krležinog dela kaže:
'Leone jeste levičar. Međutim, danas se stvari ne svode na to. Danas je levica, zapravo, desnica, a desinica je levica. Danas se sve pomešalo', ocenjuje glumac Ristovski.
"Taj komad kada je izašao verovatno je imao jedan socijalistički kontekst. Leone jeste levičar. Međutim, danas se stvari ne svode na to. Danas je levica, zapravo, desnica, a desnica je levica. Danas se sve pomešalo. Danas je socijalna pravda nešto što je izašlo iz tih nekih okvira razumljivosti. Dakle, opet se svodi na jedan elementaran osećaj pravde. Svi mi prolazimo pored nekih ljudi koji su blatu, i sve je manje ljudi koji ih pogledaju uopšte. To nije socijalizam. To je elementarno osećanje pravde i ljubavi.”
Upitan – da li će publika gledati dramu, ili tragediju – reditelj Jagoš Marković kaže:
“Tragediju, ali onoliko koliko ovo vreme dozvoljava da se dogodi tragedija. Onoliko, koliko je tragedija danas moguća i na način na koji je moguća. Upravo je to bio moj cilj – katarza. Bola ima u ovom vremenu puno, uzvišenosti nema uopšte. Naprotiv, uzvišenosti nema u ovom vremenu. Ali, kada se dođe do najviše tačke bola, koju dodiruju ovi glumci, onda jeste u tragediji, jer ta tačka jeste tačka apsolutne lepote.”
Podsećajući da ovo nije prvo pojavljivanje Krleže u srpskim pozorištima nakon raspada Jugoslavije, pozorišni kritičar Ivan Medenica kaže da tematika njegovog dela apsolutno odgovara ovdašnjem i okolnim savremenim društvima.
“Što se tiče samo umetničkog ili društvenog razloga da se kod nas danas igraju Glembajevi, on je sasvim opravdan, s obzirom da pitanja nove društvene elite, onoga na čemu se zasniva njihova ekonomska i politička moć, a što je sasvim sumnjive prirode, jesu dakle pitanja koja su bitna za ova naša tranzicijska društva. Hrvatsko podjenako koliko i srpsko, tako da je to sasvim nesporan umetnički i intelektualni razlog”, zaključuje Medenica.
