Povodom zahteva nadležnih organa za sprovođenje Zakona o određivanju maksimalnog broja zaposlenih u lokalnoj administraciji, danas su se protestnim pismom oglasili - kako su naznačili – svi zaposleni u Ateljeu 212, jednom od najznačajnijih beogradskih pozorišta. Oni smatraju da se zaposleni u ustavnovama kulture neosnovano svrstavaju i izjednačavaju sa zaposlenima u lokalnoj administraciji, i skreću pažnju na činjenicu, da su iz ovog zakona izuzeti prosveta, zdravstvo, pa čak i zaposleni u nekim javnim preduzećima.
Prema novom Zakonu o određivanju maksimalnog broja zaposlenih u lokalnoj administraciji, što je bio jedan od uslova da Srbija dobije kredit Međunarodnog monetarnog fonda, deset odsto zaposlenih u pozorištima, muzejima i bibliotekama dobiće otkaz.
Protiv ove odluke pobunili su se glumci i ostali zaposleni u “Ateljeu 212”, jednom od najznačajnijih beogradskih pozorišta, smatrajući da bi smanjenje broja radnika dovelo do nemogućnosti izvođenja predstava.
Osim toga, ovim zakonom, svrstani su u kategoriju činovnika. Tim povodom, kako su naznačili - proglasom svih zaposenih, poručuju:
“Zahtevamo od predstavnika kulture na republičkom i gradskom nivou, da učine sve da isprave grešku i da se iz ovog Zakona, u što kraćem roku, izuzmu ustanove u oblasti kulture. Pozorište Atelje 212 ni po jednom osnovu se ne može svrstati u kategoriju delatnosti lokalne uprave i administracije.”
Članovi Ateljea 212 smatraju da ova odredba vređa, omalovažava i degradira njihovu profesiju, koja je - kako napominju - kreativna i umetnička, a nikako upravljačka, službenička ili administrativna.
Glumica Tatjana Bošković:
“Nama sad ukidaju i čistačice. Uzećemo, verovatno, nečiji skupi servis. Dovde je došlo! Postoje stvari koje su jasne i nedvosmislene. Mi ovde imamo programe. Ovde publika dolazi. Mi imamo svi imena i prezimena. Nas postavljaju u situaciju gde se ljudi osećaju nipodaštavano, na svaki način. To rade političari, koji se ne razumeju u tehnologiju ovog posla.”
Kultura neopravdano podnela teret
Iz ovog zakona izuzeti su prosvetari i zdravstveni radnici, pa čak i zaposleni u nekim javnim preduzećima. Zbog čega nisu i institucije kulture? Pokušali smo da ovo pitanje postavimo ministru, ili njegovim saradnicima. U tome nismo uspeli, jer kako nam je rečeno, svi nadležni su na putu. Nije bio moguće dobiti odgovor ni u gradskoj Vladi, u čijoj je nadležnosti “Atelje 212”.
Za komentar smo zamolili i bivšu gradsku sekretarku za kulturu Goricu Mojović, sada na funkciji narodnog poslanika vladajuće Demokratske stranke, uz čiju podršku je predložen i usvojen ovaj zakon:
“Zakonom nije predviđeno koje oblasti osim, naravno, ovih koje su izuzete, ko će u lokalnoj samoupravi i koji teret smanjivanja broja zaposlenih podneti. To je bila stvar lokalne samouprave i, naravno, to je bila stvar grada Beograda.”
Gorica Mojović kaže da je u ovom slučaju kultura neopravdano podnela značajan deo tereta što, kako tvrdi, nije dobro, pogotovo ako se ima u vidu, da su u proteklom periodu ustanove kulture u velikoj meri smanjile broj zaposlenih.
Reditelj Dejan Mijač, međutim, skreće pažnju na jednu drugu činjenicu:
“Kod nas, recimo, ima pozorišta koja imaju preveliki broj neopravdano zaposlenih ljudi. Ja znam da su u nekim pozorištima, neću da ih imenujem, pojedini bukvalno nezaposleni, a vode se kao zaposleni. Što se tiče Ateljea 212, nisam upoznat da li ta cifra od 10 odsto postoji, da li su oni neophodni. Kada bih ja bio privatnik i imao neko svoje pozorište, to samo zamišljam, naravno, niti mogu to da budem, niti bih to hteo, ali razmišljao sam o tome, što se tiče administracije i ostalog pomoćnog osoblja, to bih sveo na znatno manju meru”, kaže Mijač, ali napominje da ovu problematiku ne bi trebalo podvoditi jedan isti slučaj:
„Nego treba ići od slučaja do slučaja. Ako je potrebno, onda, molim! A ne 10 posto, zato što se nama ne plaćaju te stvari koje smo obavezni da plaćamo, i onda, gde ćeš - udri na kulturu, jer ona je, čini mi se, najnepotrebnija, jer je najmanje profitabilna.“
Prema novom Zakonu o određivanju maksimalnog broja zaposlenih u lokalnoj administraciji, što je bio jedan od uslova da Srbija dobije kredit Međunarodnog monetarnog fonda, deset odsto zaposlenih u pozorištima, muzejima i bibliotekama dobiće otkaz.
Protiv ove odluke pobunili su se glumci i ostali zaposleni u “Ateljeu 212”, jednom od najznačajnijih beogradskih pozorišta, smatrajući da bi smanjenje broja radnika dovelo do nemogućnosti izvođenja predstava.
Osim toga, ovim zakonom, svrstani su u kategoriju činovnika. Tim povodom, kako su naznačili - proglasom svih zaposenih, poručuju:
“Zahtevamo od predstavnika kulture na republičkom i gradskom nivou, da učine sve da isprave grešku i da se iz ovog Zakona, u što kraćem roku, izuzmu ustanove u oblasti kulture. Pozorište Atelje 212 ni po jednom osnovu se ne može svrstati u kategoriju delatnosti lokalne uprave i administracije.”
Članovi Ateljea 212 smatraju da ova odredba vređa, omalovažava i degradira njihovu profesiju, koja je - kako napominju - kreativna i umetnička, a nikako upravljačka, službenička ili administrativna.
Glumica Tatjana Bošković:
“Nama sad ukidaju i čistačice. Uzećemo, verovatno, nečiji skupi servis. Dovde je došlo! Postoje stvari koje su jasne i nedvosmislene. Mi ovde imamo programe. Ovde publika dolazi. Mi imamo svi imena i prezimena. Nas postavljaju u situaciju gde se ljudi osećaju nipodaštavano, na svaki način. To rade političari, koji se ne razumeju u tehnologiju ovog posla.”
Kultura neopravdano podnela teret
Iz ovog zakona izuzeti su prosvetari i zdravstveni radnici, pa čak i zaposleni u nekim javnim preduzećima. Zbog čega nisu i institucije kulture? Pokušali smo da ovo pitanje postavimo ministru, ili njegovim saradnicima. U tome nismo uspeli, jer kako nam je rečeno, svi nadležni su na putu. Nije bio moguće dobiti odgovor ni u gradskoj Vladi, u čijoj je nadležnosti “Atelje 212”.
Za komentar smo zamolili i bivšu gradsku sekretarku za kulturu Goricu Mojović, sada na funkciji narodnog poslanika vladajuće Demokratske stranke, uz čiju podršku je predložen i usvojen ovaj zakon:
“Zakonom nije predviđeno koje oblasti osim, naravno, ovih koje su izuzete, ko će u lokalnoj samoupravi i koji teret smanjivanja broja zaposlenih podneti. To je bila stvar lokalne samouprave i, naravno, to je bila stvar grada Beograda.”
Gorica Mojović kaže da je u ovom slučaju kultura neopravdano podnela značajan deo tereta što, kako tvrdi, nije dobro, pogotovo ako se ima u vidu, da su u proteklom periodu ustanove kulture u velikoj meri smanjile broj zaposlenih.
Reditelj Dejan Mijač, međutim, skreće pažnju na jednu drugu činjenicu:
“Kod nas, recimo, ima pozorišta koja imaju preveliki broj neopravdano zaposlenih ljudi. Ja znam da su u nekim pozorištima, neću da ih imenujem, pojedini bukvalno nezaposleni, a vode se kao zaposleni. Što se tiče Ateljea 212, nisam upoznat da li ta cifra od 10 odsto postoji, da li su oni neophodni. Kada bih ja bio privatnik i imao neko svoje pozorište, to samo zamišljam, naravno, niti mogu to da budem, niti bih to hteo, ali razmišljao sam o tome, što se tiče administracije i ostalog pomoćnog osoblja, to bih sveo na znatno manju meru”, kaže Mijač, ali napominje da ovu problematiku ne bi trebalo podvoditi jedan isti slučaj:
„Nego treba ići od slučaja do slučaja. Ako je potrebno, onda, molim! A ne 10 posto, zato što se nama ne plaćaju te stvari koje smo obavezni da plaćamo, i onda, gde ćeš - udri na kulturu, jer ona je, čini mi se, najnepotrebnija, jer je najmanje profitabilna.“
