Izbegli Azerbejdžanci sumnjaju u povratak kući u Karabah

Između malih brda leži niz novih zeleno-belih kuća pored sveže izgrađenih puteva. Potpuno nove kuće u selu Agali su prazne, ali će, prema rečima predsednika Azerbejdžana, uskoro biti naseljene raseljenim Azerbejdžancima koji treba da se vrate u mesto koje su zvali svojim domom pre više od 27 godina, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.

Tokom posete 20. i 21. oktobra Zangilanu, jednom od okruga blizu otcepljenog regiona Nagorno-Karabaha koji je od 1993. bio pod jermenskom vlašću da bi ga ponovo zauzeo Azerbejdžan u šestonedeljnom ratu 2020, predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev rekao je da za taj okrug počinje "nova era". Dalje niz put u Agaliju leže osnove kuća koje se još grade.

Za mnoge od stotina hiljada Azerbejdžanaca koji su pobegli pred ratom između azerbejdžanskih i jermenskih snaga oko Nagorno-Karabaha početkom 1990-ih, povratak kući mogao bi zvučati kao ostvarenje sna. Ipak, uprkos zvaničnim obećanjima o povratku, mnogi potencijalni povratnici su sumnjičavi i izražavaju zabrinutost da nije izgrađeno dovoljno kuća, škola i bolnica. Ono što neke najviše brine je to što u regionu koji je godinama bio uglavnom napušten, neće biti dovoljno posla.

'Pametna sela'

Govoreći u Agaliju, selu koje su okupirale jermenske snage u oktobru 1993. i gde se sada odvija veliki deo rekonstrukcije u regionu, Alijev je rekao da se "prvi projekat 'pametnog sela' na oslobođenoj teritoriji sprovodi u okrugu Zangilan".

Koncept "pametnog sela" se naširoko promoviše u azerbejdžanskim državnim medijima i navodno ima za cilj da podmladi i poveže tradicionalna sela s digitalnim i ekološki prihvatljivim tehnologijama.

"Neke zgrade su spremne", rekao je Alijev, "i pokušaćemo da u Zangilan počnemo da preseljavamo (bivše) stanovnike Zangilana početkom sledeće godine, a možda krajem ove godine".

Prema podacima UN, oko 860.000 ljudi pobeglo je iz jermenskih i azerbejdžanskih okruga koje su okupirale jermenske snage tokom prvog rata koji je vođen između 1988. i 1994. godine.

Garaj Husejnov, predstavnik vlasti okruga Agali, tela koje je nastavilo da postoji u egzilu od 90-ih, rekao je za RSE da je sastavljen spisak ljudi koji mogu da se vrate.

Prema rečima Husejnova, 200 kuća se gradi u novom naselju u Agaliju. Kuće imaju tri, četiri ili pet soba i biće ustupljene porodicama prema njihovim potrebama.

'Kako ćemo preživeti kad nema sredstava za život?'

Vest da je naselje skoro spremno bila je iznenađenje za neke od interno raseljenih lica koja su proterana iz Agalija početkom 90-ih.

Rahib Dunjamalijev (51), poreklom iz Agalija koji sada živi u glavnom gradu Azerbejdžana Bakuu, rekao je da o tome ništa nije znao do govora predsednika. Tek pošto je Alijev govorio, rekao je on, okružne vlasti su ga pozvale i rekle mu da bi mogao da se vrati u Agali. Međutim, za Dunjamalijeva su mnoga pitanja otvorena.

"Kako ćemo preživeti kad nema sredstava za život", pitao je Dunjamalijev. "Kako da živimo tamo sa svojim porodicama kad nema posla?" Dunjamalijev je takođe doveo u pitanje to što će dobiti pola hektara do hektar zemlje i rekao da bez dodatne podrške neće moći da koriste tu zemlju. "Bilo bi dobro da (proces) adaptacije bude sporiji", rekao je on.

Zangilan i drugi okruzi oko Nagorno-Karabaha došli su pod kontrolu Bakua u okviru sporazuma o prekidu vatre potpisanog u novembru 2020. posle 44-dnevnog rata između azerbejdžanskih i jermenskih snaga.

Pre toga, te okruge su okupirali etnički Jermeni koji su tu teritoriju uglavnom smatrali "bezbednosnom zonom" oko otcepljenog regiona Nagorno-Karabah. Veći deo Zangilana bio je nenaseljen, s ruševinama opljačkanih i opustošenih domova Azerbejdžanaca koji su nekada tu živeli. Posle 1993. godine, neki etnički Jermeni su se preselili u Zangilan, u oblasti nedaleko od jermenske granice, ali je većina njih otišla posle prošlogodišnjeg rata.

Interno raseljena lica su imala drugačiji status od etničkih Azerbejdžanaca koji su napustili Jermeniju s rastom tenzija kasnih 80-ih. Prvi talas izbeglica naišao je na više simpatija javnosti i često su smeštani u domove koje su napustili etnički Jermeni.

Interno raseljena lica su, međutim, godinama bila u limbu, oslanjajući se na uveravanja vlade da će se jednog dana, za razliku od izbeglica iz Jermenije, vratiti kući. Uprkos ogromnom naftnom i gasnom bogatstvu zemlje, stanova nema dovoljno i mnogi su živeli u improvizovanim uslovima, ponekad čak u kontejnerima ili železničkim vagonima.

Nedugo nakon što je prošlogodišnji rat završen u novembru, neka interno raseljena lica su pokušala da se vrate u povraćene oblasti i mnogi su želeli da vide šta je ostalo od njihovih starih domova. Putujući bez dozvola po neobeleženim putevima i poljima, neki povratnici su poginuli u eksplozijama mina koje su ostavile jermenske snage. Pojedini stručnjaci procenjuju da bi mogla biti potrebna i jedna decenije da se očiste te mine.

Predstavnik Agalija, Husejnov rekao je za RSE da nije upoznat sa svim detaljima preseljavanja. On je rekao da spisak povratnika mora biti potpuno odobren, kao i da se mora izraditi plan preseljavanja. Plan je, kako je rekao, da se prvo vrate stari, a da ljudi s malom decom budu preseljeni kasnije posle izgradnje škole.

Uprkos neizvesnosti i strahu kakav će biti život u Agaliju, azerbejdžanske vlasti insistiraju na poster infrastrukturnim projektima na povraćenoj teritoriji, za koje kažu da će uključiti proizvodna postrojenja, elektrane i železnicu.

Uloga Turske

Alijevu se 26. oktobra pridružio njegov turski kolega i saveznik Redžep Tajip Erdoan (Recep Tayyip Erdogan) na otvaranju međunarodnog aerodroma u Fuzuliju, prvom gradu koji je Azerbejdžan ponovo zauzeo od jermenskih snaga tokom sukoba 2020. godine. Azerbejdžanski zvaničnici rekli su da će građevinske kompanije iz Turske, bliskog saveznika Azerbejdžana, imati vodeću ulogu u infrastrukturnim projektima i obnovi.

Erdoan i Alijev su takođe otvorili radove na novom autoputu u regionu, kao i "pametnom poljoprivrednom parku" u Zangilanu.

Drugo pitanje za vlasti biće kako pravedno raspodeliti nove domove.

Nurisan Hasanov, interno raseljeno lice iz Zangilana koje živi u Bakuu, rekao je da se nada da će plan preseljenja uzeti u obzir koliko članova imaju porodice.

"Deca su tada bila mlada, živela su s roditeljima. (Ali sada) neka od njih imaju porodicu, odselila su se, imaju svoju decu koja su sada odrasla. Da li će se o tome voditi računa prilikom izgradnje?"