„Poseta srpskog patrijarha, gospodina Irineja je poseta Sirijskoj pravoslavnoj crkvi, a kad se već jedna tako istaknuta crkvena ličnost našla u Damasku, logično je da našeg patrijarha primi i predsednik (Sirije Bašar al-) Asad“, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Miroslav Lazanski iz vladajuće Srpske napredne stranke, predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
„Reč je o uzvratnoj poseti“, navodi Lazanski podsećajući da je poglavar Antiohijske patrijaršije i celog Istoka Jovan Deseti Jazidži sa sedištem u Damasku u oktobru prošle godine bio u prvoj zvaničnoj poseti patrijarhu Irineju, te da je 12 do 14 odsto stanovništva u Siriji hrišćansko i to pravoslavano.
Međutim, Lazanski, koji je i predsednik poslaničke grupe prijateljstva sa Sirijom u Skupštini Srbije, nastavlja da „ne treba zaboraviti ni da je Sirija pružila podršku Srbiji po pitanju Kosova“.
Sirija nije priznala nezavisnost Kosova, a 2015. godine glasala je protiv prijema te države u UNESKO.
„Sirija je uvek glasala protiv članstva Kosova u određenim institucijama i podržava Srbiju kada je u pitanju Kosovo. Tako da mi moramo biti na neki način i zahvalni što se tiče te podrške. Moramo biti zahvalni Damasku i predsedniku Asadu“, dodaje Lazanski.
Upravo to učinio je poglavar Srpske pravoslavne crkve (SPC) Irinej kada se 3. juna u Damasku, u okviru višednevne posete tamošnjoj Antiohijskoj patrijaršiji, sa članovima delegacije SPC sastao sa Asadom.
Izgradnja dugoročnih odnosa
Kako je navedeno na sajtu SPC-a, patrijarh je „visoko ocenio principijelnu i čvrstu podršku sirijskog predsednika Srbiji u vezi sa Кosovom“. Asad je, prema istom saopštenju, naveo da „ono čemu su Sirija i Srbija izložene, u smislu stranog mešanja i pokušaja podrivanja njihovog suvereniteta i društvenog tkiva, kao i upornost naroda dve zemlje u suočavanju sa takvim pokušajima, predstavlja solidnu osnovu za izgradnju narodnog dijaloga i saradnje koja postavlja temelje za dugoročne odnose koji služe interesima oba naroda“.
I bez ovakvih poruka, susret poglavara Srpske crkve i Bašara al Asada izazvao je polemike u javnosti budući da je reč o lideru čiji je režim pod sankcijama Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država zbog represije nad civilnim stanovništvom, i protiv koga međunarodni istražitelji pokušavaju da podignu optužnicu zbog ratnih zločina i korišćenja hemijskog oružja u civilnom ratu, u kojem je tokom osam godina stradalo na stotine hiljada ljudi.
Zijad Bećirović iz ljubljanskog Međunarodnog instituta za bliskoistočne i balkanske studije smatra da je reč o traženju „saveznika“ za kosovsko pitanje u sirijskom režimu koji uživa podršku Rusije.
„Kada se radi o patrijarhu Srpske pravoslavne crkve, to je uvek pitanje Kosova, kosovskih svetinja i Briselskog dijaloga. Time se pokušava internacionalizirati pitanje Kosova barem kada je u pitanju pravoslavna baština na Kosovu i to je u svakom slučaju traženje saveznika i na Bliskom istoku, pa makar to bila i Sirija, koja inače ima tradicionalno jake hrišćanske zajednice u sirijskom društvu, pa i u samom režimu Bašara al-Asada“, kaže Bećirović.
I dok u prvom delu posete delegacije Srpske pravoslavne crkve Damasku i saradnji verskih zajednica, prema oceni sagovornika RSE, nema ničeg spornog, podrška sirijskog predsednika kada je reč o državnoj politici može, navodi Bećirović, biti „vrlo rizičan“ potez.
„Ključnu ulogu u rešavanju kosovskog pitanja imaju zapadne sile, pre svega SAD, i tu treba tražiti način da Srbija ostvari svoje interese, u saradnji i kroz dijalog sa zvaničnom Prištinom, uz podšku ključnih velesila. Tamo treba tražiti saveznike, a ne u režimu Bašara al-Asada“, kaže Bećirović.
Odnosi zvaničnog Beograda, odnosno predsednika Srbije, i Srpske pravoslavne crkve po pitanju Kosovu, održavaju se na liniji toplo-hladno. Sam patrijarh Irinej balansira na ranije iznetom stavu da se Vučić „lavovski bori za Kosovo“, dok pojedine vladike istupaju sa oštrim kritikama na račun državne politike. Medijski navodi o sukobima unutar SPC-a javno se završavaju Vučićevim susretima sa članovima Sinoda, nakon kojih se mogu čuti poruke razumevanja.
Ipak, zvaničnog odgovora na pitanje koliko je poslednji potez poglavara SPC na liniji zvanične politike nema. „Samo delimično“, odgovara Zijad Bećirović.
„Ova poseta pokazuje da je Srbija aktivna u međunarodnim odnosima. Znate da je zahtev Srbije bio da se i neke druge zemlje uključe u sam Briselski dijalog, pre svega se radilo Ruskoj Federaciji. Ipak, ovde se stvara prividan utisak da je Srbija na strani režima Bašara al Asada. Mislim da je ipak predsednik Srbije Aleksandar Vučić tu bio mudar i nije pokazao nikakvu posebnu naklonost režimu Bašara al Asada. Ali, ključ njegove politike i jeste balansiranje između Evropske unije, Ruske Federacije i SAD, a tu kao četvrti segment ulazi i Kina“, navodi Bećirović.
U skladu sa tim, predsednik Srbije komentarisao je 2018. godine i vazdušne udare na Siriju koje su pokrenule američke, britanske i francuske snage, kao odgovor na napad hemijskim oružjem u sirijskom gradu Doumi, dok je Rusija poručila da napad neće proći bez posledica.
„Mi smo mala zemlja i ne treba da se mešamo u igre velikih sila. Politika vojne neutralnosti je jedina politika koju možemo da vodimo, jer biti na strani jačeg, ne mora da znači da smo na strani morala i pravde ", rekao je tada Vučić.
Dodao je, međutim, da to predstavlja „bolno podsećanje“ na period kroz koji je prošla Srbija (aludirajući na NATO intervenciju na tadašnju Saveznu Republiku Jugoslaviju 1999. godine, pokrenutu zbog zločina srpskih snaga nad albanskim civilima na Kosovu, prim.nov.).
Bez podrške evropskim deklaracijama o Siriji
Kako pokazuju merenja stepena usklađenosti spoljne politike, tas na vagi balansa Srbija ne odmerava u skladu sa proklamovanim ciljem puta ka članstvu u Evropskoj uniji.
Upravo su Kosovo i produbljivanje odnosa sa Moskvom razlozi zbog kojih je, prema istraživanju ISAC fonda, diplomatija Srbije iz godine u godinu u sve većem raskoraku sa spoljnom politikom Unije. Za razliku od 2011. godine kada je usklađenost iznosila 90 odsto, od 2016. počinje nezaustavljivi pad. Danas je Srbija od svih država u njenom okruženju najdalja od Brisela.
Od ukupno 54 spoljnopolitičke deklaracije koje je EU objavila tokom 2018. godine, Srbija zbog Kosova, odnosno Rusije, nije potpisala sa čak 26, navodi ISAC Fond. Među njima i tri koje tiču restriktivnih mera prema Siriji.
Jedna se odnosila na napad na Istočnu Gutu, oblast u blizini Damaska koja se od 2013. godine nalazi u opsadi od strane sirijskih snaga, i u ovoj deklaraciji se pozivalo na primenu 30-dnevnog humanitarnog primirja. Kako navodi ISAC Fond, iako se Rusija u ovoj deklaraciji ne spominje, u medijima koji izveštavaju sa sirijskog ratišta eksplicitno se pominjala ruska podrška sirijskim snagama.
Druge dve deklaracije u vezi sa Sirijom ticale su se upotrebe hemijskog oružja od strane sirijskih snaga, i u njima je Savet eksplicitno pozivao države koje imaju uticaj na Siriju, uključujući Rusiju i Iran, da izvrše pritisak kako bi Sirija ispunjavala svoje obaveze kao članica Konvencije o hemijskim oružjima.
U istraživanju ISAC Fonda navodi se i da se Srbija u 2018. usaglasila sa dve deklaracije oko produženja restriktivnih mera protiv Sirije, koje nisu bile u vezi sa Rusijom.
„Sigurno je da kako vreme prolazi i kako se nadamo da smo bliže spajanju sa EU, putem spojenih sudova na razne načine, pa i u međunarodnim odnosima i u diplomatiji, moramo da se prilagođavamo. Zbog toga je vrlo neprijatan taj procenat saglasnosti sa EU na malim i velikim ispitima, a to su razni dokumenti, rezolucije međunarodnih organizacija, gde procenat naše saglasnosti opada“, navodi spoljnopolitički komentator Borivoje Erdeljan, dugogodišnji izveštač sa Bliskog Istoka.
Hoće li reagovati Brisel?
Uz odbijanje deklaracija o Siriji, poseta poglavara SPC njenom predsedniku, zbog trenutka u kom se dogodila ovoga puta neće, prema oceni Zijada Bećirovića, privući pažnju Brisela.
„Evropska unija se trenutno bavi svojim problemima. Međutim, kada bi odnosi unutar same Evropske unije bili, da tako kažem, normalni, sasvim sigurno bi se drugačije gledalo na ove poteze. U ovom slučaju, radi se o postizbornom periodu, gde nemamo delovanje evropskih institucija. Ovo je jedan prazan prostor, tako da nikakva značajnija zapažanja iz Brisela neće doći“, navodi Bećirović.
Miroslav Lazanski, sa druge strane, ne vidi razlog za preispitivanje patrijarhovog susreta sa Asadom u kontekstu svrstavanja Srbije u odnosima svetskih sila.
„Koliko ja znam, na površini, ono što je zvanično, i Amerika i Rusija se u Siriji bore protiv terorizma, a Srbija se takođe bori protiv terorizma tako ne vidim u čemu je tu problem. Nismo mi neutralni po pitanju dešavanja u Siriji. Srbija ima pune diplomatske odnose sa Sirijom. Ne zaboravite da sedam zemalja Evropske unije u ovom času imaju svoje ambasadore u Siriji.
Kada govorimo o događanjima u Siriji ne možemo biti neutralni na pojavu 'Islamske države' i svih onih terorističkih organizacija. Mi se borimo protiv terorizma“, navodi Lazanski, inače novinar koji je 2016. godine radio intervju sa Bašarom al-Asadom, objavljenom u dnevnom listu „Politika“.
Sukobi u Siriji počeli su 2011. godine kao pobuna protiv Asadove vlasti. U sukobima pobunjenika protiv vlasti, kao i protiv tzv. “Islamske države”, uz stotine hiljada poginulih, milioni su morali da napuste domove. Izbeglički talas stigao je u Srbiju 2015. godine, i od tada je kroz zemlju prošlo preko milion izbeglica i migranata, najvećim delom iz Sirije. Vlast u Srbiji organizovala je prihvat i prevoz za ove ljude.
