Najbogatiji šeici u svetu uskoro bi mogli da postanu neki od najvećih zemljoposednika u Srbiji nakon što im je vlast u Beogradu ponudila hiljade hektara u Vojvodini. Na ovu vest burno su reagovali paori koji su najavili proteste kako bi sprečili aranžman države sa ulagačima sa Bliskog istoka.
Izlaz za poljoprivredu Srbije ministar ekonomije Mlađan Dinkić potražio je u Ujedinjenim Arapskim Emiratima gde je tokom nedavne posete sa šefom države šeikom Muhamedom bin Zajedom al Nahjanom potpisao memorandum o saradnji u oblasti agrara i investicijama od nekoliko stotina miliona evra. U planu je da „Al Dahra”, najveća agro-industrijska korporacija iz Abu Dabija, u Srbiji bez tendera u zakup dobije deset poljoprivrednih gazdinstava i 25.000 hektara u državnom vlasništvu.
Zbog ovoga su poljoprivrednici, koje predstavljaju asocijacija "Vojvodina agrar" i udruženje "Klub 100 paora plus", zaratili sa vlašću i zapretili protestima jer smatraju da su izdani i poniženi.
Miroslav Ivković, zemljoradnik iz Subotice, kaže da je problem što su umesto domaćih porodičnih gazdinstava šansu dobili naftni magnati.
“Mnogi se pitaju zašto po tako povoljnim uslovima ta zemlja nije data nama, domaćim poljoprivrednicima i preduzetnicima. Ne znamo koji su razlozi da se vlada opredeli za šeike”, rekao je Ivković.
Mlađan Dinkić
“Al Dahra” će od Srbije dobiti punu podršku za preuzimanje jedne luke na Dunavu, koju bi trebalo da pretvori u logistički centar za izvoz poljoprivrednih proizvoda, dok bi za državna gazdinstva, koja u posedu imaju oko 9.000 hektara obradive površine, trebalo da plati 100 miliona evra. Još 16.000 hektara ponuđeno je za godišnju rentu od 250 evra po hektaru, a predviđene su i dodatne investicije od najmanje 100 miliona evra za nabavku moderne opreme i mehanizacije.
Ministar ekonomije Mlađan Dinkić tvrdi da je to dobar posao za Srbiju.
“To će biti najveće ulaganje u našu poljoprivredu u poslednje vreme. To će uključiti intenzivnu proizvodnju na sadašnjim državnim posedima, kao i izgradnju velikih sistema za navodnjavanje kako bi podigli intenzitet naše poljoprivredne proizvodnje i kako bi povećali izvoz”, kazao je Dinkić.
Nedoumice
Kako je najavljeno, sporazumom su u prvoj fazi predviđene i zajedničke investicije od 300 miliona evra u izgradnju nove mreže za navodnjavanje i čišćenje kanala, dok bi ukupno ulaganje moglo da dostigne 1,3 milijarde evra.
Nedoumice o ovom poslu proširile su se i na politički teren jer su neke stranke postavile pitanje “kako je moguće da se najbolja zemlja u Vojvodini praktično pokloni u zamenu za obećanja o investicijama”.
Ivana Dulić Marković, bivša ministarka poljoprivrede, smatra da je takav aranžman katastrofalan po domaći agrar.
“Ono što je apsolutno problematično je na koji način će se društvena imovina kombinata prodati bez tendera. A još problematičnije je kako će državno poljoprivredno zemljište, koje po zakonu mora da se daje na licitaciji, automatski prepisati nekom novom zajedničkom preduzeću”, rekla je Dulić Marković.
Ministarstvo finansija i privrede saopštilo je da je ovo istorijska prilika da se naprave moderna poljoprivredna gazdinstva od prezaduženih i propalih kombinata:
“Šeik Muhamed zainteresovan je da obezbedi novac za infrastrukturne projekate i nudi da mu to otplatimo u robi, pa pitamo nezadovoljne poljoprivrednike da li su javni tenderi bili garancija kada su gazdinstva prodata onima koji su ih upropastili i da li su oni uradili bilo šta da se reši pitanje logistike za izvoz i sistema za navodnjavanje.”
Zaharije Trnavčević, novinar koji se decenijama bavi problemima u poljoprivredi, kaže za RSE da bi od takvog aranžmana Srbija mogla da ima jedino korist.
“Nije važno ko poseduje zemlju, nego kako je koristi. Ovo je izuzetna prilika, bez obzira odakle dolaze interesenti… Oni su naumili da ovde izgrade magacine, skladišta, pogone za prefabrikaciju, i da onda izvoze finalne proizvode. To bi onda otvorilo i nova radna mesta i povećalo vrednost kukuruza, uljarica i druge robe koja će se izvoziti u Emirate i neke druge zemlje koje novi zakupac bude našao”, kaže Trnavčević.
Danas se u Srbiji navodnjava samo oko 100.000 hektara njiva, dok oni koji polažu nade u posao sa firmom iz Abu Dabija garantuju da će za početak ta kompanija 25.000 hektara opremiti najmodernijim sistemima za navodnjavanje.
Predrag Kujundžić, agronom iz Starog Žednika, zaključuje da ipak, pored svih poslovnih želja i obećanja sa Bliskog istoka, prioritet moraju imati domaći zemljoradnici.
“Sada kod nas ima poljoprivrednika koji imaju dovoljno sredstava da sami mogu da investiraju ili suinvestiraju u zemljište, sisteme za navodnjavanje i sve ostalo. Čak ima i nedostatka zemljišta u odnosu na njihove potrebe i mogućnosti.”
Ukoliko dođe do realizacije dogovora sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, izgradnju nove mreže za navodnjavanje Srbija bi trebalo da otplati kroz višegodišnje garantovane isporuke različitih poljoprivrednih proizvoda - pšenice, kukuruza, deteline lucerke, mesa, mlečnih proizvoda, poluproizvoda i gotovih proizvoda prehrambene industrije. Ti poljoprivredni proizvodi bi se iz Srbije izvozili preko kompanije "Al Dahra" u UAE i na treća tržišta.
