Antikrizne mere Vlade Srbije: Rešavanje ili odlaganje problema

Iz Vlade Srbije je saopšteno da su se predstavnici stranaka na vlasti dogovorili da plate i penzije ove godine ne budu ni zamrznute, ni smanjene, a da njihov dalji rast u 2014. godini bude u skladu sa rastom privrednih aktivnosti. Dogovoren je i akcioni plan za racionalizaciju javne uprave i javnih preduzeća, kao i načelni elementi sveobuhvatne strukturne reforme, koja će biti sprovedena do kraja godine, ali će detalji programa ekonomskih mera biti usaglašeni u nedelju.

Javnost već danima očekuje da Vlada saopšti antikrizne mere kojima će se postići budžetska ušteda od 40 milijardi dinara. Iako svi detalji još nisu saopšteni ministar finansija i privrede Mladjan Dinkić tvrdi da je Vlada usaglasila sve elemente antikriznog programa i da je ostalo da se na sastanku u nedelju usaglase manji detalji. On kaže da ovaj program predstavlja balans izmedju štednje u javnom sektoru i podsticanja razvoje privrede i privatnog sektora.

“To znači da ćemo smanjiti za 40 milijardi dinara ukupne rashode, da neće biti smanjivanja plata i penzija, ali da će njihov rast biti ograničen i usklađen sa mogućnosšću budžeta u narednih godinu i po dana. Dogovorili smo se da se napravi i akcioni plan kako bi se u jesen doneli zakoni koji će omogućiti racionalizaciju broja zaposlenih u javnom sektoru. Takođe je dogovoreno da se krene sa ozbiljnim strukturnim reformama, to znači da ćemo podstaći sve one koji mogu da obnove proizvodnju, koji mogu da investiraju i zaposle nove ljude, ali ne želimo više da trošimo pare na gubitašima”, kaže Dinkić.

Na pitanje našeg izveštača da li je ovakav paket mera u ovom trenutku dovoljan za saniranje krize, ministar finansija odgovara da jeste.

“U ovom trenutku ovo je dovoljno, ali Srbiji potreban brži privredni rast od ovih 2 do 3 odsto koliko ćemo imati ove godine da bi svi građani mogli da osete korist u svom novčaniku. Moramo da se usredsedimo na pokretanje proizvodnje, da investiramo i smanjimo birokratiju”, navodi Dinkić.

Iz opozicije su odmah stigle kritike, poput toga da se „nigde ne vidi kako će biti pronadjena sredstva da se zakrpi budžetski deficit”.

I ekonomista Aleksandar Stevanović kaže da ovo što je za sada saopšteno još uvek ne znači ništa i da će tek kada Vlada saopšti detalje moći da se komentarišu njene antikrizne mere.

“Ovo je pokušaj da se pomiri nepomirljivo, stavovi Krkobabića i Dačića, koje bi svako izrekao ko se ne razume u ekonomiju i hoće da bude simpatičan narodu, i stavova nekih koji misle da barem nešto treba da se promeni. Mislim da oni ne mogu postići zajednički imenitelj, niko od njih nije spreman da se uhvati u koštac sa pravim problemima. Tako da mislim da su oni odlučili da odlože problem”, ocenjuje Stevanović.

Mere štednje i posledice po građane

Nedavno je prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić izjavio da ima noćne more zbog stanja srpske ekonomije podsećajući da im je iz MMF-a predočeno da moraju da zamrznu plate u javnom sektoru i smanje rashode, a da ne smeju da dižu poreze jer bi to dodatno umrtvilo privredne aktivnosti.

Građanima se mora poslati poruka da se može trošiti samo ono što se zaradi i da postoje stvari koje su veliki generatori potrošnje i koji su najveći problemi, ocenjuje ekonomista Aleksandar Stevanović.

“Dok se ne pojavi neko ko ne bude rekao da bi mi bili normalno društvo moramo reformisati penzioni fond, zdravstvo, obrazovanje, javna preduzeća i državnu upravu, a to znači i otpuštanja, i promene plata, i reviziju penzija, i racionalizaciju školstva, mi ne možemo taj problem nikako da rešimo. Ne mogu u javnom sektoru plate da budu veće 30 odsto nego u privatnom, toga nigde u svetu nema. Neko mora da se pozabai time da nama strukturne javne finansije ne valjaju”, kaže Stevanović.

Iako svi članovi vlade nisu uvek bili saglasni u razmišljanjima kako izaći iz krize, naročito nakon pomenutog upozorenja MMF-a, ministar finansija Mlađan Dinkić sada tvrdi da u Vladi postoji apsolutni konsenzus oko predlozenih mera štednje.

“Ostalo je još samo pojedine elemente oko strukture rashoda koje smanjujemo da usaglasimo, ali ne dovodi se u pitanje da ćemo budžetski deficit ograničiti na maksimalno 4,7 posto bruto domaćeg proizvoda na republičkom nivou”, kaže Dinkić.

Ekonomski novinar Ruža Ćirković primećuje da stranke vladajuće koalicije prilikom usvajanja antikriznih mera vode računa i o tome da bi izbori mogli biti održani na jesen.

“Oni su sami stvorili pritisak spinujući javnost na bankrot tako da mislim da će morati u većoj meri da budu racionalni u odmeravanju mera nego što bi bili inače. S druge strane, kod nas je stvorena jedna protivatmosfera da sve mere moraju biti rigorozne i bolne. Vlada mora izvući neke pouke iz iskustava drugih zemalja koje su prošle kroz ovu krizu i sličnu ekonomsku situaciju u kakvoj se mi sada nalazimo i da se mora odmeriti ako se idu u štednju kakve ona posledice može izazvati na kupovnu moć i privredu”, navodi Ćirković.

Antikriznim merama planirana je i izmena Zakona o planiranju i izgradnji na osnovu koga će se ukinuti birokratske prepreke za izdavanje građevinskih dozvola, kao i Zakona o radu, koji treba da službenike u državnoj administraciji ravnopravno tretira sa radnicima u privatnom sektoru.