"Stanje nije baš najsjajnije".
Ovako istoričar Nenad Lajbenšperger iz Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture komentariše stanje antifašističkih spomenika u Beogradu.
Kako objašnjava u razgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE) povodom 9. maja, Dana pobede nad fašizmom, stanje spomenika zavisi od toga da li su u pitanju spomen obeležja ili memorijalni prostori, koji su često u dosta lošijem stanju.
Bivši logori najzapušteniji
Prvi koncentracioni logor za Jevreje i Rome u Beogradu tokom Drugog svetskog rata zvao se Topovske šupe. Danas se tu nalaze privatne firme.
"Od tih Topovskih šupa, gde je bio tranzitni logor, sada imate samo nekoliko oronulih zgrada i postoji samo jedna ploča i ništa više. To je potpuno nevidljivo", kaže Zlatoje Martinov iz Saveza antifašista Srbije.
On je zajedno sa reporterkama RSE obišao nekoliko spomenika u Beogradu koji su posvećeni borbi protiv fašizma.
Kompleks Topovske šupe sastoji se od zgrada nekadašnje kasarne Kraljevine Jugoslavije, koja je 1941. postala logor.
Nenad Lajbenšperger objašnjava da je i nakon rata ovaj prostor bio deo vojske.
"Imao je neke druge namene. Kasnije kada je vojska napustila taj prostor su dobila privatna lica", objašnjava Lajbenšperger.
Isto naglašava i Zlatoje Martinov, koji ističe da bi od ovog prostora trebalo da se napravi memorijalni kompleks.
"Vidite kako je to zapušteno. Ja mislim da su oni hteli to da ruše i da prave veliki tržni centar", kaže Martinov.
Vest o izgradnji tržnog centra na mestu nekadašnjeg logora pojavila se početkom 2019. godine, ali je 2021. tadašnji zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić rekao da će grad na tom mestu ipak izgraditi memorijalni centar.
Radovi na tome još nisu počeli.
S druge strane, rekonstrukcija Memorijalnog kompleksa Staro sajmište počela je jula 2022. godine.
"Najzad su krenuli radovi na obnovi Centralne kule u kojoj će se naći i prvi izložbeni prostor na toj lokaciji, a zatim bi trebalo da se krene i u obnovu ostalih paviljona koji još postoje", ističe Nenad Lajbenšperger.
Ipak, on naglašava da, kada je reč o rekonstrukciji ovog kompleksa, ima mnogo problema.
"Pre svega imovinsko-pravnih, a zatim i mnogih drugih koji će se rešavati polako u hodu. Teško je sad odrediti kad ćemo moći da vidimo pravi memorijalni centar na tom prostoru", objašnjava on.
U okviru kompleksa Staro sajmište nalaze se privatni stanovi, teretana i restorani.
"To je mesto sećanja, a mnogi ne znaju šta je ovde. Potpuno je ta kultura sećanja zapostavljena kod nas", ističe Zlatoje Martinov.
Kako objašnjava Nenad Lajbenšperger, nakon Drugog svetskog rata svest o očuvanju mesta logora širom Evrope nije bila visoka kao danas.
"Tako da su mnoga mesta logora bila prepuštena propadanju i nađena im je druga namera. Tek kasnije, od recimo 60-ih godina kad počinje da se javlja malo veća svest o civilnim žrtvama i potreba za njihovim obeležavanjem, posebno u Evropi, kreću da se obeležavaju logori", kaže on.
Ipak, ističe da je u Srbiji obeležavanje logora bilo na dosta manjem nivou, te da veliki broj njih ostaje neobeležen.
Stanje spomen obeležja zavisi od dela grada
Nenad Lajbenšperger smatra da je svest o značaju antifašističkih spomenika kod građana na sve većem nivou.
"Mislim da možemo da primetimo promene koje idu na bolje. One nisu velike, ali mislim da postoje, da malo više postoji svest o tome da to ipak treba očuvati, da to zaista nije samo povezano sa ideologijom, nego i sa nekim vrednostima koje su više od toga", kaže on.
Ipak, primećuje da stanje spomen obeležja varira.
"Zavisi od dela do dela grada – deo je prepušten propadanju, čestom vandalizovanju, čak i krađi ili namernom uništavanju. Mislim da je tu odgovornost na svima nama kao na društvu", kaže on.
Tako na Kalemegdanu spomenici na prvi pogled izgledaju uređeno.
Ipak, Zlatoje Martinov naglašava da je ranije vođeno više računa, pokazujući na stepenice koje vode ka ovim spomenicima.
"Građani su više-manje ravnodušni, ali problem su mlade desničarske, otvoreno profašističke grupe. Oni često žvrljaju. Obično je to kad se nešto desi što je, kako oni misle, protiv srpskim interesima. Žvrljali su recimo na Kalemegdanu crnim sprejom, baš su skrnavili", kaže Martinov.
Ova Grobnica je u prethodnih par godina više puta šarana od strane desničarskih grupa, a te činove su antifašistički aktivisti često osuđivali.
Odnos vlasti prema antifašističkom nasleđu
Kad je reč o odnosu vlasti prema antifašističkom nasleđu i spomenicima, Lajbenšperger kaže da to često zavisi od individualnih afiniteta osoba na visokim položajima.
Kao dobar primer on navodi Užice, grad u zapadnoj Srbiji.
"Njima je veoma stalo do antifašističkih tradicija i političke snage shvataju koji je značaj spomen kompleksa Kadinjača i on se održava u dosta dobrom stanju, dok na nekim drugim mestima imamo ljude kojima te antifašističke vrednosti nisu bitne i oni prepuštaju zaboravu mesta antifašističke borbe koja se nalaze na njihovoj teritoriji", kaže on.
Reč je o memorijalnom kompleksu koji je podignut na mestu na kojem su se partizani i naoružani radnici borili protiv nacističkih trupa u novembru 1941. godine.
Kako Lajbenšperger dodaje, postoji bar deklarativna želja vlasti da se ovi spomenici održavaju.
"Međutim, s obzirom u kakvim su oni stanju, to ipak nije dovoljno", zaključuje Lajbenšperger.
