Predstavnici pokreta “Antifašistkinje i antifašisti” najavili su da će 9. novembra - na Međunarodni dan borbe protiv fašizma i antisemitizma – u Beogradu održati marš pod nazivom "Solidarno protiv fašizma".
Budući da su pripadnici ove i sličnih organizacija često na meti nasilnika, i da uprkos brojnim obećanjima vlasti da će se ozbiljno obračunati sa nasiljem u Srbiji, nije došlo do promena, postavlja se pitanje bezbednosti ovog skupa.
Održavanjem marša "Solidarno protiv fašizma" mlade antifašistkinje i antifašisti žele da pošalju ozbiljno upozorenje ovdašnjem društvu, da je nasilje na ulicama i dalje prisutno i da društvo mora da reaguje. Bilo da reč o nasilju nad Romima, malim verskim zajednicama, gej populaciji, radnicima, ženama, ili pripadnicima raznih subkulturnih grupacija.
“Mi smo se odlučili da ne čekamo da država to uradi, jer je država svoje rekla”, kaže Marija Radoman, jedna od organizatora marša, argumentujući svoju tvrdnju sledećim primerom:
“ Lideri fašističkih organizacija su na slobodi. Oni su mesecima pre održavanja Povorke ponosa pozivali na linč tih ljudi, i šta se desilo? Ništa! Niko nije uhapšen zbog tih pretnji! To je bilo širenje verske, nacionalne i rasne mržnje. Iz Tužlastva su rekli da su to polemički tonovi. Mi, ustvari, ne pozivamo državu da ona poveća represiju i da hapsi, jer nije to rešenje. Uostalom, država je ta koja produkuje fašizam i produkuje to nasilje. Mi poručujemo da je društvo ono koje mora da reaguje na fašizam. “
STALNI PRITISCI
Nakon eskalacije nasilja na ulicama Beograda, koje je kulminiralo ubistvom francuskog navijača Brisa Tatona, predstavnici vlasti najavljivali su ozbiljnu akciju i odlučan obračun sa počiniocima. Nekoliko pripadnika ultradesničarskih i profašističkih organizacija je uhapšeno, pominjana je izabrana najekstremnijih grupacija.
Međutim, iz ugla ugroženih građana, sem retorički izražene volje za promenom situacije u društvu, ništa se nije dogodilo. Nasilnici su i dalje u akciji. Poslednji poznat slučaj desio se pre samo dva dana.
"Ne čekamo više državu, ona je svoje rekla"
“Dvoje naših aktivista su napadnuti preksinoć u ulici Vase Čarapića, u 9 i 20 uveče, samo zato što su lepili plakate kojima se poziva na tribinu kojoj je tema – kako se boriti protiv fašista. Znači, to su bili autentični fašisti. Kome drugom to može da zasmeta? Nakon što su videli plakat, oni bez reči prilaze, aktivistkinju i aktivistu bacaju na zemlju, šutiraju”, kaže Maja Klek.
Dok su nasilnici mirno odlazili niz ulicu, slučaj je prijavljen policajcu koji je bio u neoposrednij blizini. Kakva je bila reakcija?
Matija Medenica:
“ Dakle, to se desilo petnaest sekundi nakon što su ovi nonšalantno odšetali niz ulicu, nisu čak ni pobegli. Takav se utisak stekao, da je policajcu bilo bitnije kakvi su to plakati i po čemu su lepljeni, nego gde su ti ljudi otišli, u kom pravcu, koliko ih je bilo... Nakon objašnjenja da su oni odšetali i da su, verovatno, tu negde na dvadesetak, tridesetak metara iza ugla, čovek je izvadio mobilni telefon, zahvalio se i otišao ka drugom delu ulice.”
Uobičajena pojava u Beogradu su napadi na pripadnike subkulturne omladine. Obično se dešavaju nakon svirki, u kasnim večernjim satima.
“Uglavnom su to pank svrke. Njih fašisti sačekuju, bukvalno, posle svake svirke. Uvek neko bude pretučen i to je, prosto, nešto što nikad ne dođe do medija. To se, zaista, dešava svaki drugi, treći dan.”
GEJ POPULACIJA NEMA PODRŠKU INSTITUCIJA
Slična situacija je i sa pripadnicima gej populacije, a kada prijave nasilje, nisu retke ovakve reakcije policije.
“ Jedan gej koga premlate, ode u stanicu da prijavi slučaj, i onda od samih inspektora trpi ponižavanja zbog svoje seksualne orijentacije. To je jedan deo problema. Drugi deo problema je, prosto, što se pokazalo ovim hapšenjem Vacića iz “Pokreta 1389”, Obradovića iz “Obraza”, i par njihovih pajtaša. Oni su trideset dana odsedeli u zatvoru, pušteni su i ništa se nije promenilo”, kaže Medenica.
Uprkos lošim iskustvima, organizatori marša "Solidarno protiv fašizma” očekuje da će ih policija zaštititi od nasilnika, ukoliko to bude potrebno.
“ Policiji smo regularno, u zakonskom roku od sedam dana, čak, i pre njega, prijavili skup. Prijavili smo skup i na svim drugim mestima, kako su zahtevali od nas - u opštini, komunalnom. Niko nam nije javio, da bilo šta nije u redu, tako da mi pretpostavljamo da je sve u redu. Očekujemo da oni rade ono šta inače rade, mi radimo šta mi radimo, i to je to”, zaključuje Maja Klek.
Budući da su pripadnici ove i sličnih organizacija često na meti nasilnika, i da uprkos brojnim obećanjima vlasti da će se ozbiljno obračunati sa nasiljem u Srbiji, nije došlo do promena, postavlja se pitanje bezbednosti ovog skupa.
Održavanjem marša "Solidarno protiv fašizma" mlade antifašistkinje i antifašisti žele da pošalju ozbiljno upozorenje ovdašnjem društvu, da je nasilje na ulicama i dalje prisutno i da društvo mora da reaguje. Bilo da reč o nasilju nad Romima, malim verskim zajednicama, gej populaciji, radnicima, ženama, ili pripadnicima raznih subkulturnih grupacija.
“Mi smo se odlučili da ne čekamo da država to uradi, jer je država svoje rekla”, kaže Marija Radoman, jedna od organizatora marša, argumentujući svoju tvrdnju sledećim primerom:
“ Lideri fašističkih organizacija su na slobodi. Oni su mesecima pre održavanja Povorke ponosa pozivali na linč tih ljudi, i šta se desilo? Ništa! Niko nije uhapšen zbog tih pretnji! To je bilo širenje verske, nacionalne i rasne mržnje. Iz Tužlastva su rekli da su to polemički tonovi. Mi, ustvari, ne pozivamo državu da ona poveća represiju i da hapsi, jer nije to rešenje. Uostalom, država je ta koja produkuje fašizam i produkuje to nasilje. Mi poručujemo da je društvo ono koje mora da reaguje na fašizam. “
STALNI PRITISCI
Nakon eskalacije nasilja na ulicama Beograda, koje je kulminiralo ubistvom francuskog navijača Brisa Tatona, predstavnici vlasti najavljivali su ozbiljnu akciju i odlučan obračun sa počiniocima. Nekoliko pripadnika ultradesničarskih i profašističkih organizacija je uhapšeno, pominjana je izabrana najekstremnijih grupacija.
Međutim, iz ugla ugroženih građana, sem retorički izražene volje za promenom situacije u društvu, ništa se nije dogodilo. Nasilnici su i dalje u akciji. Poslednji poznat slučaj desio se pre samo dva dana.
“Dvoje naših aktivista su napadnuti preksinoć u ulici Vase Čarapića, u 9 i 20 uveče, samo zato što su lepili plakate kojima se poziva na tribinu kojoj je tema – kako se boriti protiv fašista. Znači, to su bili autentični fašisti. Kome drugom to može da zasmeta? Nakon što su videli plakat, oni bez reči prilaze, aktivistkinju i aktivistu bacaju na zemlju, šutiraju”, kaže Maja Klek.
Dok su nasilnici mirno odlazili niz ulicu, slučaj je prijavljen policajcu koji je bio u neoposrednij blizini. Kakva je bila reakcija?
Matija Medenica:
“ Dakle, to se desilo petnaest sekundi nakon što su ovi nonšalantno odšetali niz ulicu, nisu čak ni pobegli. Takav se utisak stekao, da je policajcu bilo bitnije kakvi su to plakati i po čemu su lepljeni, nego gde su ti ljudi otišli, u kom pravcu, koliko ih je bilo... Nakon objašnjenja da su oni odšetali i da su, verovatno, tu negde na dvadesetak, tridesetak metara iza ugla, čovek je izvadio mobilni telefon, zahvalio se i otišao ka drugom delu ulice.”
Uobičajena pojava u Beogradu su napadi na pripadnike subkulturne omladine. Obično se dešavaju nakon svirki, u kasnim večernjim satima.
“Uglavnom su to pank svrke. Njih fašisti sačekuju, bukvalno, posle svake svirke. Uvek neko bude pretučen i to je, prosto, nešto što nikad ne dođe do medija. To se, zaista, dešava svaki drugi, treći dan.”
GEJ POPULACIJA NEMA PODRŠKU INSTITUCIJA
Slična situacija je i sa pripadnicima gej populacije, a kada prijave nasilje, nisu retke ovakve reakcije policije.
“ Jedan gej koga premlate, ode u stanicu da prijavi slučaj, i onda od samih inspektora trpi ponižavanja zbog svoje seksualne orijentacije. To je jedan deo problema. Drugi deo problema je, prosto, što se pokazalo ovim hapšenjem Vacića iz “Pokreta 1389”, Obradovića iz “Obraza”, i par njihovih pajtaša. Oni su trideset dana odsedeli u zatvoru, pušteni su i ništa se nije promenilo”, kaže Medenica.
Uprkos lošim iskustvima, organizatori marša "Solidarno protiv fašizma” očekuje da će ih policija zaštititi od nasilnika, ukoliko to bude potrebno.
“ Policiji smo regularno, u zakonskom roku od sedam dana, čak, i pre njega, prijavili skup. Prijavili smo skup i na svim drugim mestima, kako su zahtevali od nas - u opštini, komunalnom. Niko nam nije javio, da bilo šta nije u redu, tako da mi pretpostavljamo da je sve u redu. Očekujemo da oni rade ono šta inače rade, mi radimo šta mi radimo, i to je to”, zaključuje Maja Klek.
