"Hvala lepo. Neću reći da vam se zahvaljujem što ste me naterali da ovde dođem, već mi je zadovoljstvo da se posle toliko godina odsustva sretnem, u ovih niti 24 sata, sa mnogim prijateljima s kojima sam delio tada i dobro i zlo."
Prvi javni nastup Ante Markovića, poslednjeg premijera Socijalističke Jugoslavije, nakon 17 godina, imao je i posebnu simboliku, budući da je govorio u ambijentu iz kojeg je nekad upravljao bivšom zajedničkom državom. Duh zajedništva, kojim se tada suprostavljao naletu nacionalnih ideologija i razjedinjenja, i ovog puta Marković vidi kao model koji bi mogao da ponudi izlaze iz novog zajedničkog problema - ekonomske krize.
Foto: Vesna Anđić"Ja mislim da se mora, a može se, i u ovom regionu otvoriti prostor za taj novi rast i razvoj na više načina. Nemojte me bukvalno shvatiti, ali zašto se ne bi razgovaralo o nekoj vrsti, neću reći, carinske unije, koja može biti shvaćena ovako ili onako, nego određenih carinskih beneficija, da ove jadne privrede, ove naše koje su preostale iz nekog vremena u kojem su bile mnogo jače nego danas, da se zaposle, da međusobno više kupuju, da međusobno više prodaju, da zaposle radnike tih zemalja."
Ovakva vrsta regionalne saradnje, po Markoviću bi se, prvenstveno, odnosila na neiskorišćenie resurse u oblasti energetike, poljoprivrede i turizma.
Bivši premijer je, inače, skeptik po pitanju brzog izlaska iz ekonomske krize, za koju veruje da je izraz krize kapitalističkog sistema. Marković kaže da su u poslednjih tridesetak godina krizna žarišta uspešno rešavana, ali napominje da je takav pristup jačao globalizaciju, učvrstivši elemente monopolizma u celom svetu.
"I iz toga proizilazi, zapravo, suština onoga što se sada dešava. Ako je ukupna emisija sredstava, bez ovih najnovijih, između tri i četiri puta veća od ukupnog društvenog proizvoda, onda je jasno da su se uvjetno formirali i rešavali problemi, bez prave, realne podloge. Da se formirao jedan ogroman balon, u kojem nema ništa, i koji je sada eksplodirao."
Foto: Vesna AnđićRešenje se, po Markoviću, mora tražiti u strukturalnim reformama.
Dosadašnji potezi regionalnih Vlada, u suprostavljanju svetskoj ekonomskoj krizi, uglavnom su se oslanjali na kratkoročne mere i intervencije, koje ne bi mogle da se nazovu ozbiljnom strategijom. Zbog toga je, uostalom, i jedan od ciljeva ove konferencije iznalaženje adekvatnog odgovora, jer kako kaže ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić:
"Mi nemamo nameru, verujem niko od učesnika ove konferencije, da predlažemo bilo kakve recepte za rešavanje ove krize, nemamo nameru da predlažemo gotova rešenja, jer jednostavno ne postoje. A posebno ne postoje laka i jednostavna rešenja, jer da postoje, ova kriza ne bi bila tako duboka i tako nepredvidiva."
Međutim, po oceni premijera Mirka Cvetkovića, prvi rezultati Vladinog plana za ekonomsku stabilizaciju već su vidljivi:
"Stabilizovan je kurs dinara, zaustavljen je trend ubrzanog pada industrijske proizvodnje, izbegnuta je kriza u finansijskom sektoru, vraćeno je poverenje u bankarski sistem, održan je nivo kreditnih plasmana, i ostvaren je realni rast zarada od 2.8 odsto, u odnosu mesec na mesec, u odnosu 2009. prema 2008. godini."
Iako je premijer Cvetković uveren da će realizacija postojećih i novih mera očuvati radna mesta i obezbediti sredstva za socijalna davanja, Evropska unija je spremna da pomogne Srbiji. rekao je šef delegacije Evropske komisije u Beogradu Žozep Ljoveras. On je istakao značaj razmene iskustava zemalja regiona i izrazio spremnost Evropske unije da pomogne Srbiji u prevazilaženju posledica krize. Napominjući značaj socijalnog dijaloga, Ljoveras je rekao da najugroženiji slojevi društva ne bi trebalo da snose najveći teret krize.
Foto: Vesna Anđić
Ukoliko bi, nakon prvog radnog dana ove Međunarodne konferencije mogao izvesti neki zajednički stav, onda je to, svakako, konstatacija da razmere i dubina ekonomske krize u svetu nameću jasnu potrebu za uspostavljanjem socijalnog dijaloga i regionalne saradnje. U tom kontekstu, Ante Marković vidi i mogućnost regionalnog povezivanja banaka.
"Mislim da treba ozbiljno razmisliti da svaka zemlja formira neku svoju banku, i da je formira na način da se ona oslanja na budžet. Pošto smo strancima manje-više prodali ne samo banke, nego i ljude."
Napominjući da je je jedan od glavnih problema u regionu nedostatak kvalitetnih stručnih kadrova, Marković takođe zapaža:
"Najveći naš problem su ljudi. Nemamo dovoljno pravih ljudi, znalaca. To se odnosi na vladu, možda pre svega."
Prvi javni nastup Ante Markovića, poslednjeg premijera Socijalističke Jugoslavije, nakon 17 godina, imao je i posebnu simboliku, budući da je govorio u ambijentu iz kojeg je nekad upravljao bivšom zajedničkom državom. Duh zajedništva, kojim se tada suprostavljao naletu nacionalnih ideologija i razjedinjenja, i ovog puta Marković vidi kao model koji bi mogao da ponudi izlaze iz novog zajedničkog problema - ekonomske krize.
Ovakva vrsta regionalne saradnje, po Markoviću bi se, prvenstveno, odnosila na neiskorišćenie resurse u oblasti energetike, poljoprivrede i turizma.
Bivši premijer je, inače, skeptik po pitanju brzog izlaska iz ekonomske krize, za koju veruje da je izraz krize kapitalističkog sistema. Marković kaže da su u poslednjih tridesetak godina krizna žarišta uspešno rešavana, ali napominje da je takav pristup jačao globalizaciju, učvrstivši elemente monopolizma u celom svetu.
"I iz toga proizilazi, zapravo, suština onoga što se sada dešava. Ako je ukupna emisija sredstava, bez ovih najnovijih, između tri i četiri puta veća od ukupnog društvenog proizvoda, onda je jasno da su se uvjetno formirali i rešavali problemi, bez prave, realne podloge. Da se formirao jedan ogroman balon, u kojem nema ništa, i koji je sada eksplodirao."
Dosadašnji potezi regionalnih Vlada, u suprostavljanju svetskoj ekonomskoj krizi, uglavnom su se oslanjali na kratkoročne mere i intervencije, koje ne bi mogle da se nazovu ozbiljnom strategijom. Zbog toga je, uostalom, i jedan od ciljeva ove konferencije iznalaženje adekvatnog odgovora, jer kako kaže ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić:
"Mi nemamo nameru, verujem niko od učesnika ove konferencije, da predlažemo bilo kakve recepte za rešavanje ove krize, nemamo nameru da predlažemo gotova rešenja, jer jednostavno ne postoje. A posebno ne postoje laka i jednostavna rešenja, jer da postoje, ova kriza ne bi bila tako duboka i tako nepredvidiva."
Međutim, po oceni premijera Mirka Cvetkovića, prvi rezultati Vladinog plana za ekonomsku stabilizaciju već su vidljivi:
"Stabilizovan je kurs dinara, zaustavljen je trend ubrzanog pada industrijske proizvodnje, izbegnuta je kriza u finansijskom sektoru, vraćeno je poverenje u bankarski sistem, održan je nivo kreditnih plasmana, i ostvaren je realni rast zarada od 2.8 odsto, u odnosu mesec na mesec, u odnosu 2009. prema 2008. godini."
Iako je premijer Cvetković uveren da će realizacija postojećih i novih mera očuvati radna mesta i obezbediti sredstva za socijalna davanja, Evropska unija je spremna da pomogne Srbiji. rekao je šef delegacije Evropske komisije u Beogradu Žozep Ljoveras. On je istakao značaj razmene iskustava zemalja regiona i izrazio spremnost Evropske unije da pomogne Srbiji u prevazilaženju posledica krize. Napominjući značaj socijalnog dijaloga, Ljoveras je rekao da najugroženiji slojevi društva ne bi trebalo da snose najveći teret krize.
Ukoliko bi, nakon prvog radnog dana ove Međunarodne konferencije mogao izvesti neki zajednički stav, onda je to, svakako, konstatacija da razmere i dubina ekonomske krize u svetu nameću jasnu potrebu za uspostavljanjem socijalnog dijaloga i regionalne saradnje. U tom kontekstu, Ante Marković vidi i mogućnost regionalnog povezivanja banaka.
"Mislim da treba ozbiljno razmisliti da svaka zemlja formira neku svoju banku, i da je formira na način da se ona oslanja na budžet. Pošto smo strancima manje-više prodali ne samo banke, nego i ljude."
Napominjući da je je jedan od glavnih problema u regionu nedostatak kvalitetnih stručnih kadrova, Marković takođe zapaža:
"Najveći naš problem su ljudi. Nemamo dovoljno pravih ljudi, znalaca. To se odnosi na vladu, možda pre svega."