Jelisaveta Vasilić, članica nezavisnog i savetodavnog Vladinog tela, Saveta za borbu protiv korupcije, upozorava u izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE) na sumnju o sukobu interesa u tenderu u kojem je firma brata premijerke Srbije dobila ugovor vredan 180 miliona dinara, odnosno, nešto više od milion i po evra.
„Reč je o tome da su sestra i brat povezana lica. Sestra je premijerka Srbije Ana Brnabić, a njen brat, Igor Brnabić, radi u firmi kojoj je Kancelarija za IT i elektronsku upravu, koja direktno odgovara Vladi, odnosno, predsednici Vlade, dodelila ugovor i novac na tenderu“, objašnjava Vasilić.
Kako se navodi na sajtu Kancelarije za IT, nju je uredbom 2017. godine osnovala Vlada Srbije, koja ujedno postavlja i direktora. Kancelarija je preuzela obaveze Direkcije za elektronsku upravu, koja je tada prestala da radi.
Na tenderu na kojem se, uz Asseco SEE, javio samo još jedan ponuđač, ta firma u čijem je menadžmentu Igor Brnabić, brat premijerke Ane Brnabić, dobila je ugovor vredan 180 miliona dinara, odnosno, nešto više od 153.000 evra, rekla je 23. septembra novinarima Marinka Tepić, potpredsednica opozicione Stranke slobode i pravde (SSP) Dragana Đilasa i istakla da je to „najdirektniji mogući sukob interesa“.
Kako je navela Tepić, kompanija Asseco, u čijem menadžmentu je brat premijerke Srbije Ane Brnabić, od državnih organa i javnih preduzeća dobila je za nešto više od dve godine 40 miliona evra.
Šta kaže zakon?
Zakon o sprečavanju korupcije, čija primena je počela u septembru ove godine, definiše sukob interesa kao situaciju u kojoj javni funkcioner ima privatni interes koji utiče, može da utiče ili izgleda kao da utiče, na obavljanje javne funkcije. Privatni interes je bilo kakva korist ili pogodnost za javnog funkcionera ili povezano lice.
Ako Agencija utvrdi da postoji sukob interesa, o tome obaveštava funkcionera i organ u kome on vrši javnu funkciju i predlaže mere za otklanjanje sukoba interesa.
Agenciji za borbu protiv korupcije RSE je uputio pitanje da li prema Zakonu o sprečavanju korupcije predstavlja sukob interesa ukoliko firma brata premijerke Srbije Igor Brnabić dobija ugovore na javnim nabavkama koje raspisuju ministarstva i javna preduzeća. Odgovor Agencije nije stigao do zaključenja ovog teksta.
Jelisaveta Vasilić, međutim, kaže da je kod javnog funkcionera, u ovom slučaju kod premijerke Ane Brnabić, nad javnim mogao da preovlada privatni interes da obezbedi korist firmi svog brata.
Ona ističe da je Igor Brnabić, jedan od direktora u Asseco SEE, zahvaljujući činjenici što mu je sestra predsednica Vlade, a naručilac posla Kancelarija pod njenom direktnom upravom, mogao doći do nekih informacija o tenderu koje drugi ponuđači nisu imali - o tome, recimo, da će javna nabavka biti raspisana, kada će biti raspisana, kako će biti formulisani tenderski uslovi - i tako steći prednost i korist u odnosu na druge konkurente u nabavci.
Direktor Vladine Kancelarije za IT Mihajlo Jovanović na konferenciji za medije 23. septembra opovrgao je tvrdnje da je u pitanju konflikt interesa i istakao da je kompanija Asseco na tenderu za izradu Centralnog registra stanovništva u novembru prošle godine dala najbolju ponudu.
Naveo je da su nakon zatraženog mišljenja o činjenici da je u menadžmentu kompanije i premijerkin brat, od Uprave za javne nabavke dobili odgovor da ugovor mogu da zaključe jer je Kancelarija za IT samostalni državni organ, koji ne predstavlja predsednica Vlade, kao i da njen brat nema uticaja na odlučivanje u tom postupku, pa nema razloga za primenu zakona koji uređuju materiju sukoba interesa.
Marinika Tepić je pokazala i dokumente kojima se, kako tvrdi, dokazuje da je firma Igora Brnabića, Asseco SEE, za dve godine od izbora Ane Brnabić na funkciju premijerke, 2017. godine, dobila više od 40 miliona evra novca iz budžeta Srbije. Kako je navela, kompanija je poslove dobijala od državnih preduzeća i nekoliko ministarstava.
Povodom tih tvrdnji bord direktora firme Asseco SEE u odgovoru na upit RSE istog dana je najavio će "svoj ugled od netačnih, zlonamernih, paušalnih optužbi braniti pred svim nadležnim institucijama".
„Danima smo izloženi organizovanoj kampanji koja se vodi protiv naše kompanije, tokom koje se iznose neistine o poslovanju Asseco SEE i pored činjenice da su javno dostupni svi podaci o poslovanju kompanije sa javnim sektorom. Važno je pomenuti i činjenicu da u poslovima i ugovorima koji su tema medijskih navoda pored kompanije Asseco SEE učestvuje i dvocifren broj konzorcionih partnera, što je, takođe, i javno dostupan podatak“, navodi se u odgovoru kompanije.
U njemu se ističe da kompanija više od decenije posluje sa javnim sektorom i ima uspešnu saradnju sa više od 20 institucija.
„Reč je o javnim procesima u kojima mogu da učestvuju sve zainteresovane strane i za koje postoje nadležne institucije i regulatori koji se bave ovim pitanjima, što potvrđuje da smo sve projekte dobili na osnovu stručnosti i rezultata koje postižemo kao jedna od najvećih IT kompanija u Evropi“.
Jelisaveta Vasilić za RSE, međutim, kaže da je uverena da bi trebalo zabraniti učešće povezanih lica u svim javnim nabavkama koje raspisuju državni organi i javna preduzeća u Srbiji zato što je reč o “zemlji zarobljenoj u korupciji, a korupcije, sukoba interesa i trgovine uticajem nema bez javnih funkcionera“.
Kancelarija za IT je servis Vlade
Ivan Ninić, izvršni direktor nevladinog Centra za vladavinu prava, ocenjuje da je dodeljivanje tendera Kancelarije za IT i elektronsku upravu, koja je pod direktnom ingerencijom predsednice Vlade, firmi u kojoj je njen brat direktor „školski primer sukoba interesa”. Tu je, kaže on za RSE, postojala mogućnost da kompanija Asseco dođe do prednosti zahvaljujući dragocenim poverljivim informacijama u vezi sa javnom nabavkom koje su mogle biti obezbeđene iz Vlade.
„Periferno pitanje je ko je, formalno, naručilac – da li Kancelarija za IT ili sama Vlada. Ključna činjenica je da će nabavka biti plaćena budžetskim novcem“, kaže Ninić.
Kancelarija za IT i elektronsku upravu nije nikakav samostalni državni organ, kako je navela Uprava za javne nabavke, uverava Ninić.
“To je servis, odnosno, šalter Vlade ili njena stručna služba; politiku joj kreira Vlada, direktora Kancelarije takođe postavlja Vlada, a on izveštaje o radu podnosi Vladi“, argumentuje Ninić.
On ističe da je faktički Vlada naručilac javne nabavke za izradu Centralnog registra stanovništva, koju je formalno raspisala njena Kancelarija za IT i tu uslugu je platila budžetskim novcem, a izveštaj o tom projektu će Kancelarija podneti Vladi.
Mišljenje Uprave za javne nabavke, poput onog koje je bilo „zeleno svetlo“ za učešće Asseca u javnoj nabavci, kaže Ninić, „često služi kao pokriće, kao alibi da se neki tender realizuje“.
Pitanje naručioca
Zakon o javnim nabavkama, koji je bio na snazi do 1. septembra ove godine, imao je odredbe o sukobu interesa, koje su postavljale posebne uslove kada postoji povezanost između naručilaca i ponuđača, objašnjava Nemanja Nenadić, programski direktor nevladine organizacije Transparentnost Srbija.
Centralno pitanje u prošlogodišnjoj javnoj nabavci za izradu Centralnog registra stanovništva, koju je raspisala Kancelarija za IT i elektronsku upravu, kaže Nenadić, jeste da li je naručilac Vlada ili Kancelarija za IT.
Da je naručilac bila Vlada, zbog postojanja lične povezanosti između premijerke Ane Brnabić i njenog brata, tender ne bi mogla da dobije firma Asseco, u kojoj je njen brat jedan od direktora, već bi ugovor dobio drugi ponuđač po redu, objašnjava on.
Ovo bi se, shodno, tom zakonu, moralo dogoditi osim ako nisu bila zadovoljena dva uslova: da je to odobrila Republička komisija za zaštitu prava i da je ponuda Asseca bila najmanje 10 odsto povoljnija od prve sledeće.
„Sve se svodi na tumačenje pravnog statusa Kancelarije za IT i elektronsku upravu koja se pojavila kao naručilac ovog posla: da li je ta kancelarija nezavisni naručilac ili je pak samo jedan deo Vlade. Dakle, u jednom slučaju bi nabavka bila dozvoljena na način kako je rešena, a u drugom ne“, pojašnjava Nenadić.
Agencija za borbu protiv korupcije bi mogla da odluči, s obzirom na upitan pravni status Kancelarije za IT, da li je njen direktor bio u sukobu interesa kad je zaključio ugovor sa Assecom. Ako bi našla da je on bio u konfliktu interesa zbog zavisnosti od premijerke, onda bi, prema Zakonu o sprečavanju korupcije, zaključak bio da je on morao da se povuče iz odlučivanja o toj nabavci. Pitanje na koje bi Agencija mogla da odgovori jeste i da li je direktor Kancelarije za IT trebalo da zatraži njeno mišljenje o ugovoru sa Assecom, gde je zaposlen premijerkin brat, kaže Nenadić.
On, međutim, precizira da nema jednoznačnog odgovora na pitanje da li je naručilac nabavke za pomenuti registar stanovništva Vlada ili ne.
„Moguć je i jedan i drugi odgovor. Neki zakoni tretiraju Kancelariju za IT kao službu Vlade, kao što to, recimo, čini Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, dok drugi, poput Zakona o javnim nabavkama, u njoj prepoznaju samostalnog naručioca, s obzirom da ima sopstveni budžet“, kaže Nenadić i dodaje da je, ipak, upitan stepen nezavisnosti Kancelarije za IT i elektronsku upravu, s obzirom da nema sumnje u to da Vlada ima uticaj na nju.
Ključna stvar ovde, ističe, međutim Nenadić, nije sukob interesa jer norme o sukobu interesa ne mogu da spreče nešto drugo, a to je trgovina uticajem ili korupcija.
„Ukoliko postoje osnovi sumnje da je premijerka imala uticaj na dobijanje posla firme svog brata, to je već domen moguće trgovine uticajem. A to je razlog da se proveri da li je nabavka bila u svim elementima u redu ili je pak, ‘nameštena’ za tu kompaniju, da li je osujećena i minimalizovana konkurencija postavljanjem nekih neopravdanih uslova koje samo Asseco može da zadovolji, da li je cena bila realna, da li je Asseco unapred imao informaciju da se priprema tender i, pre svega, da li je ta nabavka uopšte bila potrebna ili prioritetna”.
To se, dodaje Nenadić, odnosi i na tendere koje su raspisivala ministarstva i javna preduzeća.
„Centralno pitanje je, dakle, da li je javna nabavka bila formulisana tako da pogoduje određenim firmama. Drugim rečima, nije prvo pitanje ko je naručilac nego da li je nabavka bila nediskriminatorna”.
Sumnje na trgovinu uticajem
Ivan Ninić smatra da bi trebalo ispitati i sumnje na trgovinu uticajem.
“Trgovina uticajem je krivično delo, dok je sukob interesa u sferi etike”, podvlači Ninić. Uz to, dodaje on, najdalji domet u toj oblasti su preporuke Agencije za borbu protiv korupcije da se javni funkcioneri uhvaćeni u konfliktu interesa razreše funkcije, pri čemu te preporuke državnim organima ne moraju biti i sprovedene.
Na drugoj strani, trgovina uticajem se, ukazuje Ninić, vrlo teško dokazuje, posebno s obzirom na činjenicu da se dokazivanje vrši u realnom vremenu.
Srbija i dalje podložna korupciji
Iz godišnjeg izveštaja Stejt departmenta koji se izrađuje u cilju pružanja pomoći američkim kompanijama pri donošenju poslovnih odluka, objavljenog 12. septembra, upozorava se da su pred Srbijom i dalje izazovi, posebno u pogledu administrativnog kašnjenja i korupcije.
Do kraja 2019. godine od 13 preporuka Grupe država protiv korupcije (GRECO) za suzbijanje korupcije, Srbija je 10 preporuka delimično primenila, dok tri najvažnije nije usvojila, pokazuje poslednji, junski, izveštaj tog antikorupcijskog tela Saveta Evrope. Skupština Srbije je, po oceni GRECO-a najviše podbacila u ustavnoj reformi koja se odnosi na nezavisnost sudstva, što je i ključna zamerka.
Facebook Forum