Trumpova kampanja podnijela tužbu zbog odbačenih glasova u Arizoni
Kampanja republikanskog predsjednika Donalda Trumpa saopštila je da su podnijeli tužbu u Arizoni jer je, kako su naveli, najmnogoljudniji okrug u ovoj državi neispravno odbacio glasove nekih glasača na izborni dan.
U tužbi podnesenoj Višem sudu u okrugu Maricopa, rečeno je da su radnici koji rade na anketama rekli nekim glasačima da pritisnu dugme na mašini nakon što je otkrila “preglasavanje”. Iz kampanje tvrde da su tom odlukom zanemarili izbor birača. U tužbi se navodi da bi se ti glasovi mogli pokazati “odlučujućim”.
Trumpova kampanja već je izgubila presude u Georgiji i Nevadi, ali su dobili u Pennsylvaniji kada je sud naredio izbornim zvaničnicima da ostave sa strane privremene glasačke listiće koje su glasači predali na izborni dan, bez obzira što su njhovi glasovi poštom ili u odsustvu primljeni na vrijeme.
279 za Joe Bidena
Ukoliko ste nam se tek pridružili, dobrodošli, ovo je blog uživo Radija Slobodna Evropa.
Sa vama smo od utorka, od izbornog dana u Americi koji se pretvorio u ‘izbornu sedmicu’. No, večeras su napokon stigli preliminarni rezultati i Joe Biden sa 279 elektorskih glasova novi je izabrani predsjednik Sjedinjenih Država.
Uz njega, naredne četiri godine će biti izabrana potpredsjednica Kamala Harris, koja je ovom pobjedom ušla u historiju.
Ona je prva žena izabrana na ovu poziciju, prva Afroamerikanka azijskog porijekla.
Njihova pobjeda došla je nakon što su CNN i AP večeras proglasili Bidena pobjednikom u Pennsylvaniji, državi koja nosi 20 elektorskih glasova. Nakon toga, tokom ove večeri proglašena je pobjeda i u Nevadi koja nosi šest glasova i koja je dovela d 279 elektorskih glasova.
Radost ali i bijes zabilježeni su širom Amerike, dok Bidenove pristalice slave na ulicama, a Trumpove, sa druge strane protestuju.
Svjetski lideri su ubrzo krenuli sa čestitkama. Tako je britanski premijer Boris Johnson rekao da se raduje bliskoj zajedničkoj saradnji na “zajedničkim prioritetima, od klimatskih promjena do trgovine i sigurnosti”.
“Radujem se budućoj saradnji sa predsjednikom Bidenom. Naše transatlantsko prijateljstvo je nezamjenjivo ako želimo da prevladamo velike izazove našeg vremena”, reakcija je njemačke kancelarke Angele Merkel.
Bivši američki predsjednik Barrack Obama pozvao je sve Amerikance, bez obzira za koga su glasali, da daju svoju podršku Joe Bidenu.
“Znam da će uraditi posao imajući na umu najbolje interese za svakog Amerikanca, bez obzira da li su glasali za njega ili ne. Tako da podstičem svakog Amerikanca da mu pruži šansu i podršku”, napisao je Obama nakon Bidenove pobjede.
Republikanski kandidat, predsjednik Donald Trump, koji ima 214 glasova i koji je vijest o proglašenju Joe Bidena dočekao na golf terenu u Virginiji, i dalje tvrdi da je on pobijedio, te da će sud odrediti ishod rezultata. U međuvremenu njegov tim podnio je i tužbu u Arizoni.
Ovo su u mnogo čemu bili historijski izbori za SAD: zabilježena je rekordna izlaznost, glasalo je 190 miliona Amerikanaca, od toga 103 miliona su glasali ili prijevremeno ili putem pošte. Izabrana je prva žena, a cijeli svijet je pozorno pratio četiri dana brojanje glasova u ključnim državama Pennsylvaniji, Arizoni, Georgiji i Nevadi.
Ovim završavamo ovu smjenu na blogu. Sa vama je bila Una Čilić. Ostanite uz nas, sa vama će i večeras biti Dragan Štavljanin koji će pratiti obraćanja Kamale Harris kao i Joe Bidena koji se očekuju uskoro.
Odluka o većini u Senatu u januaru
Odluka o većini u Senatu SAD biće doneta početkom januara kada se održavaju ponovljeni izbori za dva mesta iz Džordžije, jer nijedan kandidat nije osvojio 50 odsto glasova.
Trenutno republikanci i demokrate imaju po 48 senatora, dok se osim Džordžije čeka na rezultati za još dva mandata – u Severnoj Karolini i Aljaski, gde republikanci bolje stoje.
U dosadašnjem sazivu republikanci imaju većinu od 53 od 100 senatora. Mandat traje šest godina i svake druge godine održavaju se izbori za trećinu ovog tela.
Demokrate su uspele da preuzmu dva mandata od republikanaca - u Koloradu i Arizoni - ali su izgubili jedan u Alabami.
Kada je reč o Džordžiji, bliski Trampov savezik republikanski senator Dejvid Perdju (David Perdue) i njegov demokratski takmac Džon Osof (Jon Ossoff) nisu uspeli da dobiju više od 50 odsto glasova, pa će glasanje ponoviti 5. Januara.
Ni republikanka iz Džordžije Keli Lofler (Kelly Loeffler) ni njen demokratski rival Rafael Varnok (Warnock), afroamerički pastor iz crkve u kojoj je služio Martin Luter King, nisu osvojili neophodnih 50 odsto glasova, pa će se naći u drugom krugu. Oni se nadmeću za upražnjeno mesto republikanskog senatora Džonija Ajaksona (Johnny Isakson).
“Nikada ulog nije bio tako veliki kao sada. Potrebno je da sačuvamo Senat u republikanskim rukama da bismo odbranili sve za šta smo se borili u poslednje četiri godine,” napisala je na Tviteru Lofler.
Ona je istakla da su ona i Perdju “poslednja linija odbrane od radikalne levice”.
Ukoliko demokrate uspeju da pobede u Džordžiji imali bi 50 senatora koliko i republikanci, pa bi o većini odlučivala potpredsednica SAD Kamala Haris.
U tom slučaju, imajući u vidu da demokrate već imaju većinu u Predstavničkom domu, Bajden bi imao mnogo veći manevarski prostor u sprovođenju svog programa i izboru novih ljudi na najvažnije funkcije. Sve ključne zakone mora da potvrdi i Senat kao i izbor najviših zvaničnika u diplomatiji, službama bezbednosti i sudu.
Ukoliko republikanci zadrže većinu u Senatu, moći da blokiraju mnoge Bajdenove inicijative.
