AP: Malo verovatna intervencija Vrhovnog suda SAD
Predsednik SAD Donald Tramp je u više navrata istakao da zbog, kako je bez dokaza tvrdio, izbornih neregularnosti, o njihovom ishodu treba da odluči Vrhovni sud.
Međutim, kako piše AP, teško će uspeti da u to uveri najvišu pravosudnu instituciju u zemlji.
Tramp je poslednjih dana ukazivao na primer predsedničkih izbora iz 2000. godine kada se Vrhovni sud umešao. Naime, tada je ova institucija presudila u korist Džordža Buša Mlađeg. Međutim, ta odluka je doneta sa 5 prema 4 glasa, koja je podelila konzervativne i liberalne sudije.
U sadašnjem sazivu Vrhovnog suda je šest konzervativaca, od toga je troje nominovao Tramp.
Međutim, prema pisanju AP, sada je situacija drugačija nego 2000.
Tada je Buš vodio na Floridi i zatražio je od suda da naloži obustavljanje ručnog prebrojavanje glasova. Sada Tramp želi prekid prebrojavanja glasova u više država.
Glavni sudija Džon Roberts verovatno ne želi da o ishodu izbora odlučuje sa svojim kolegama. Roberts u vreme spora 2000. godine nije bio u Vrhovnom sudu već jedan od Bušovih advokata u tom postupku. On često nastoji da distancira sud od uvlačenja u politiku, jer smatra da to može da naškodi reputaciji ove institucije.
Nije takođe jasno šta bi moglo da navede Vrhovni sud da se uključi. Tramp je u više navrata ponovio neosnovane optužbe o izbornoj krađi. Njegova kampanja je već podnela tužbe nižim sudovima, ali za sada sa malim uspehom.
Republikanci su u međuvremenu pokrenuli postupak pred Vrhovnim sudom sa zahtevom da se isključe glasove koji su pristigli nakon izbora u Filadelfiji. Međutim, prema pisanju AP, bilo da se ovi glasovi uključe u konačni rezultat ili ne – malo je verovatno da mogu da utiču na ishod.
Ova agencija podseća da je ustaljena praksa u nekim saveznim državama da se prebrojavaju glasovi i nakon izbora. Mada u većini država glasovi poslati poštom moraju da stignu do dana izbora, njih 22 – od toga 10 koje su podržale Trampa na izborima 2016. godine – dopuštaju prebrojavanje i nakon zatvaranja birališta pod uslovom da je glas poslat najkasnije na dan izbora.
Prednost Bajdena u Pensilvaniji 21.705 glasova
Demokratski kandidat Džo Bajden (Joe Biden) iz sata u sat povećava prednost u Pensilvaniju u odnosu na republikanskog predsednika Donalda Trampa (Trump) koja sada iznosi 21.705 glasova.
Preostalo je da se prebroji još oko 100 hiljada glasova ili 4 odsto.
Tramp je vodio u sredu u ovoj državi sa više od 600 hiljada glasova, ali se ta razlika smanjivala kada su počeli da se prebrojavaju listići pristigli poštom, koji idu u prilog Bajdenu. Demokratski kandidat je u petak pretekao predsednika SAD i od tada konstantno uvećava vođstvo.
Pensilvanija donosi 20 elektorskih glasvoa i ukoliko Bajden u njoj potvrdi pobedu, imaće 273 elektora što je dovoljno da postane predsednik SAD. Tramp, koji trenutno ima 213 elektora, morao bi da pobedi u Pensilvaniji da bi ostao u utrci.
Bajden vodi u preostale tri ključne države:
- Arizona - sa 36.816 glasova razlike, mada Tramp smanjuje razliku. Treba da se prebroji još 3,5 procenta glasova.
- Džordžija - Bajden vodi sa 4.020 glasova razlike. Ostaje još jedan odsto glasova da se prebroji. No, iz ove države su najavili ponovno prebrojavanje s obzirom da je razlika manja od 0,5 odsto.
- Nevada - Bajden vodi za 22.657 glasova. Treba da se prebroji 7,8 posto glasova.
Sudija Vrhovnog suda naložio razdvajanje naknadno pristiglih glasova u Pensilvaniji
Sudija Vrhovnog suda SAD Semjuel Elito (Samuel Alito) naložio je okružnim izbornim komisijama u Pensilvaniji da se pridržavaju državne direktivne o radzvajanju glasova pristiglih poštom nakon 20 časova u utorak kada su zatvorena birališta, prenosi AP.
Ovaj nalog sudije Elita se odnosi na slučaj koji je pokrenut pred Vrhovnim sudom SAD da se poništi odluka najvišeg suda u Pensilvaniji kojom se omogućava prebrojavanje glasova poslatih zaključno sa izbornim danom u utorak a koji stignu do petka.
Sudija Elito je odobrio zahtev republikanaca u Pensilvaniji pre nego što ga je prosledio ostalim sudijama.
Odluka je doneta u trenutku kada demokratski kandidat Džo Bajden povećava prednost nad predsednikom Donaldom Trampom u Pensilvaniji.
Vrhovni sud je dva puta odbacio ovaj zahtev republikanaca da odluči po hitnom postupku, ostavivši mogućnost da razmotri ovaj posle izbora 3. novembra.
U zahtevu od petka, republikanci su naveli da nije jasno da li zvaničnici u 67 okruga u Pensilvaniji primenjuju odluku državne sekretarke Keti Bukvar (Kathy Boockvar) o razdvajanju pomenutih glasova.
Republikanci tvrde da u 25 okruga to nije urađeno, što će biti nužno ukoliko Vrhovni sud SAD odluči da pokrene ovaj slučaj i proglasi nezakonitim produženje roka za pristizanje glasova.
Državna sekretarka Pensilvanije Buvkar je izjavila da glasovi koji su stigli nakon izbora čine mali deo sveukupnih glasova.
Bez Kenedijevih u Kongresu SAD po prvi put od 1946.
Član Predstavničkog doma Džozef P. Kenedi III, demokrata iz Masačuseca, neuspešno se kandidovao za Senat, jer nije prošao ni primarne izbore, a tokom tog postupka se povukao iz Kongresa. Takođe, Emi Kenedi (Amy), supruga sina bivšeg senatora Edvarda Kenedija, izgubila je na izborima za Predstavnički dom, piše “Njujork tajms” (The New York Times).
Između Džona Kenedija (John), koji je postao član Predstavničkog doma 1946. i kasnije predsednik SAD, i Džozefa Kenedija III – bilo je četvorica Kenedija u Kongresu: Robert Kenedi, senator tokom 1960-ih, Edvard Kenedi, senator iz Masačuseca od 1960-ih do 2009, Džozef Kenedi II, član Predstavničkog doma iz Masačuseca tokom 1990-ih i Patrik (Patrick) Kenedi, član Predstavničkog doma od 1995. do 2011.
Doduše, iako u narednom periodu neće biti u Kongresu potomaka čuvene porodice Kenedi, u ovom telu će se ipak naći jedan Kenedi – Džon Kenedi, senator ih Luizijane - ali koji nema direknte veze sa svojim prezimenjacima, navodi “Njujork tajms”.