Ukrajinski ambasador u Beogradu Oleksander Aleksandrovič potvrdio je za televiziju N1 da je pozvan u Kijev na konsultacije.
Kako je na Tviteru objavio ministar spoljnih poslova Ukrajine Pavlo Klimkin, Alksandrovič je pozvan na konsultacije "o poštovanju međunarodnog prava i izbegavanju upotrebe građana Srbije kao plaćenika".
Prethodno su izvori bliski Ministarstvu spoljnih poslova Srbije (MSP) rekli Radiju Slobodna Evropa da za sada neće preduzimati diplomatske mere, kao što je proglašavanje nepoželjnom osobom, prema ambasadoru Ukrajine.
Ambasador Oleksandr Aleksandrovič izjavio je u intervjuu Balkanskoj istraživačkoj mreži BIRN „da Rusija koristi Srbiju i srpski faktor da destabilizuje Balkan i uništi Evropu“, nakon čega je usledio oštar odgovor vlasti u Beogradu koji su neki mediji protumačili kao poslednje upozorenje pred otkazivanje gostoprimstva ukrajinskom diplomati.
Pavle Jevremović, nekadašnji ambasador Srbije u Ujedinjenim nacijama, rekao je za RSE da je nastup Aleksandroviča diplomatski neuobičajen.
“Rekao bih da se ukrajinski ambasador malo zaneo. Nije mu trebalo da daje takvu izjavu. Jer to je ipak prozivanje Srbije za odnose sa Rusijom, koje zvanični Beograd smatra posebno važnim. Bolje bi bilo da se nije tako istrčao, ali ipak smatram da diplomatsko zaoštravanje nije toliko da bi se proglasio personom non grata. Dodatnim izjavama šteta se može ublažiti i to bi bilo dobro za obe strane”, smatra Jevremović.
Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da se aktivnosti ambasadora Ukrajine svode na pokušaje narušavanja odnosa Srbije sa Rusijom i navelo da će, ukoliko ukrajinski diplomata i dalje bude izlazio izvan okvira Bečke konvencije, biti prinuđeno da preduzme korake uobičajene u ovakvim slučajevima.
Jelica Kurjak, nekadašnja ambasadorka Srbije u Rusiji, rekla je za RSE da smatra da je reakcija Beograda primerena datoj situaciji i da ima prostora da se stvari izglade.
“Nije do te mere došlo da bi ga proglasili nepoželjnom osobom. Iako se njegova izjava može protumačiti kao mešanje u unutrašnje stvari Srbije, možda je naknadno obećao da će je korigovati kroz neku dodatnu izjavu. Zna se na koji se način to u diplomatiji, u odnosima između država, rešava”, kaže Kurjak.
Ambasador Oleksandar Aleksandrovič, koji se nakon reakcije SMIP-a nije odazvao RSE za komentar, poslednjih meseci dospeo je u žižu ovdašnje javnosti izjavama da se oko 300 ratnika-plaćenika iz Srbije bori na strani proruskih snaga u regionu Donbasa, a da srpke vlasti ne reaguju na to.
Jelica Kurjak veruje da će i to biti razjašnjeno, pogotovu što su odnosi Beograda i Kijeva dobri.
“I činjenica da Ukrajina nije priznala Kosovo je velika stvar za Srbiju. Ali, ako je bilo izjava u vezi sa učešćem boraca iz Srbije na nečijoj strani protiv nekoga, pretpostavljam da je ambasador rekao ono što mu je njegova vlada rekla da kaže. Ako je to tako, onda to može biti neka vrsta problema. Da li je to istina, to moraju da kažu naše institucije. Onda je to stvar koja se rešava na državnom nivou. To nije stvar koja se razrešava preko novina”, smatra Kurjak.
Vlasti Srbije u više navrata saopštile su da će biti kažnjeni svi državljani Srbije koji učestvuju na stranim ratištima, pa i u Ukrajini.
U isto vreme, u trenutku kada su javno izneti stavovi ukrajinskog ambasadora uzburkali ovdašnju diplomatsku scenu, ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić ponovio je za Rojters da Beograd planira da nastavi politički balans između Moskve i Zapada.
„Dok neko od nas traži da ne sedimo na dve stolice, pokušava da nam u stvari izvuče našu stolicu. Da mi propadnemo. Baš zato mislim da mi ne treba uopšte da se obaziremo na te kritike koje dolaze. Važno je da mi imamo u vidu šta je naš nacionalni i državni interes“, naveo je Dačić.
Da li su aktivnosti ukrajinskog ambasadora na liniji aktuelne priče o “sedenju Srbije na dve stolice” sagovornici RSE nisu želeli da spekulišu, mada konstatuju da jača pritisak pojedinih međunarodnih činilaca na Beograd da izabere Moskvu ili Evropsku uniju, i kao najbolji dokaz za to vide nedavne poruke visokog američkog zvaničnika Brajana Hojt Jia.
“To su nepotrebna zaoštravanja i, u neku ruku, veštačke dileme. Svet se danas tako brzo menja da možete nekoga u svakom trenutku da prozivate da zauzme jedan ili drugi stav. Stvar je procene svake države šta želi”, kaže bivši diplomata Pavle Jevremović.
Kao argument za dobre odnose sa zainteresovanim stranama, zvanični Beograd navodi ekonomsku saradnju sa Evropskom unijom, Rusijom i Sjedinjenim Američkim Državama, dok bezbednosni segment vojno neutralna Srbija pokušava, za sada uspešno, da podmiri održavanjem vojnih vežbi i sa Rusijom i sa državama koje su u NATO.
Pavle Jevremović smatra da Beograd ima još prostora da nastavi sa takvom politikom.
“Ne bi trebalo da se uplićemo u odnose velikih. Naprotiv, kao mala zemlja, trebalo bi na svoj način da doprinesemo popuštanju tenzija. Konstruktivno, kroz međunarodnu saradnju koja je motivisana našim interesima. To je neka vrsta mini detanta. O tome treba da vodimo računa, a ne da sudimo o politici velikih sila”, zaključuje Jevremović.
Govoreći o odnosima sa Beogradom, ambasador Ukrajine Oleksandr Aleksandrovič rekao je za BIRN da Srbija i Ukrajina imaju zajedničku budućnost u Evropskoj uniji, da je to osnov za izgradnju odličnih relacija, ali da je imidž Srbije u Ukrajini ozbiljno narušen zbog ovdašnjih političara koji hvale predsednika Rusije Vladimira Putina.
Facebook Forum