Sjedinjene Američke Države (SAD) ne objavljuju javno akcije vezane za sankcije, saopštio je Stejt department (State Department) povodom navodnog uvođenja sankcija Naftnoj industriji Srbije (NIS) zbog ruskog vlasništva nad tim preduzećem.
U odgovoru na upit Radija Slobodna Evropa (RSE) navodi se da SAD "ostaju posvećene ometanju prihoda Rusije i mreža nabavki i finansija koje su korišćene da podrže njen rat protiv Ukrajine".
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 13. decembra da SAD planiraju da uvedu sankcije NIS-u zbog ruskog vlasništva, a da će se tim sankcijama pridružiti i Velika Britanija.
Mogućnost uvođenja sankcija nisu potvrdile ni SAD i Velika Britanija.
"Nastavićemo da preduzimamo sve odgovarajuće mere kako bismo obezbedili odgovornost onih koji omogućavaju ili profitiraju od ruskog ilegalnog rata", navodi se u odgovoru portparola Stejt departmenta za RSE.
Dodaje se i da će SAD nastaviti da sarađuju sa zemljama i kompanijama širom sveta kako bi osigurali bezbednost snabdevanja energijom i ublažili cene koji utiču na globalnu ekonomiju.
Hill: Postoji zabrinutost da Rusija izvlači korist iz NIS-a
Ambasador SAD u Srbiji Kristofer Hil (Christopher Hill) izjavio je 16. decembra da ne može da potvrdi uvođenje američkih sankcija NIS-u, ali da postoji zabrinutost da Rusija izvlači korist od kada je kupila to nekadašnje državno preduzeće.
"Od tada je veoma dobro profitirala, ali ništa nije investirala u Srbiji, već je ceo profit otišao u inostranstvo, odnosno u Rusiju. To je počelo da brine posebno od početka rata u Ukrajini, jer je uvek postojala zabrinutost kako će novac zarađen na NIS-u biti upotrebljen", rekao je Hil 16. decembra novinarima u Beogradu.
On je naveo i da je cilj eventulanih sankcija Rusija, a ne Srbija, kao da ni na koji način ne bi smele da naškode srpskoj privredi i bilateralnim odnosima sa SAD.
"Sankcije koje se pominju, zapravo, nikako nemaju za cilj da naškode privredi Srbije, niti je to cilj, niti se to očekuje. Već smo imali razgovare sa Vladom Srbije i nastavićemo da razgovaramo", rekao je Hil.
NIS je od 2008. godine u većinskom vlasništvu ruske državne kompanije Gasprom Njeft i njene krovne kompanije Gasprom.
Prema podacima Centralnog registra hartija od vrednosti, Gasprom Njeft i Gasprom imaju 56,15 odsto vlasništva u bivšem državnom gigantu, dok je 29,87 odsto u vlasništvu Srbije.
Evropska unija i SAD su Gasprom Njeft stavili na crnu listu 2014. godine nakon ruske aneksije ukrajinskog poluostrva Krim.
Beograd od početka ruske invazije u februaru 2022. na Ukrajinu odbija da se pridruži zapadnim sankcijama Moskvi i nastavlja da održava veze sa zvaničnicima u Kremlju.
Srbija dominantno zavisi od Rusije u energetskom sektoru, ali je preduzela mere za diversifikaciju snabdevanja i dobavljača.
Poslednji sporazum o isporukama gasa, koji su u jeku invazije na Ukrajinu u maju 2022. dogovorili Aleksandar Vučić i ruski predsednik Vladimir Putin, ističe u martu 2025. godine.
