Ozbiljna suša u brazilskoj Amazoniji oštetila je šumski ekosistem - donela je haos u zajednice na obali reke koje se oslanjaju na ribolov i rečni transport i podstakla požare s kojima se najveći grad u regionu nedeljama borio.
Sušniji uslovi zabrinuli su i naučnike koji smatraju da klimatske promene, krčenje šuma, požari i drugi ljudski uticaji dovode Amazoniju do "tačke preokreta" koja preti da nepopravljivo promeni šumu i pretvori je u sušnije okruženje koje podseća na savanu.
"Postoji nešto što utiče na klimu (šume) što nije uticalo na nju pre 1960-ih", rekao je brazilski klimatolog Paulo Artakso (Artaxo), član Međuvladinog panela UN-a za klimatske promene (IPCC).
Šta se misli pod "prelomnom tačkom" Amazonije?
Pišući za časopis Science Advances 2018. godine, klimatolozi Karlos (Carlos) Nobre i Tomas Lavdžoj (Thomas Lovejoy) koristili su frazu "prelomna tačka" koja se odnosi na mogući uticaj uništavanja životne sredine u Amazoniji, posebno na krčenje šuma, klimatske promene i požare.
Njihov uticajni članak procenjuje da između 20 i 25 odsto amazonske šume mora biti netaknuto kako bi se sprečilo da se njeni delovi pretvore u suvlji ekosistem sličan savani.
Istraživači su tvrdili da veliki deo vlage u Amazoniji dolazi od vazduha koji stiže iz Atlantskog okeana, koji se zatim više puta apsorbuje i oslobađa od biljaka, drveća i vodenih masa u šumi.
Bez drveća, međutim, više od polovine kišnice Amazonije otiče i izbacuje je iz tog ciklusa. Pored krčenja šuma, u klimatskim modelima je takođe otkriveno da globalno zagrevanje izaziva suše u Amazonu.
Rad iz 2022. godine objavljen u časopisu Science procenjuje da ako zagrevanje pređe 3,5 stepena Celzijusa iznad predindustrijskog vremena, Amazonija bi mogla da dostigne prekretnicu i izumre, nezavisno od toga koliko je pokrivenost drvećem smanjena.
Koliko od Amazonije je uništeno?
Kada su evropski kolonizatori prvi put stigli u amazonsku prašumu, ona je pokrivala 647 miliona hektara - ali je 13 odsto od toga od tada izgubljeno, prema proceni iz 2022. godine Monitoring projekta andske Amazonije (MAAP).
Prema Metu (Matt) Fineru, starijem istraživaču i direktoru MAAP-a, istočni deo Amazonije izgubio je 31 odsto svog šumskog pokrivača – što je posebno zabrinjavajuće jer je veća verovatnoća da će se poremetiti tok vlage iz Atlantika, koji ulazi u tamošnju šumu.
Povrh toga, 38 odsto Amazonije je degradirano, pokazalo je istraživanje koje je ove godine objavio Science.
Postoje različiti znaci da šuma postaje manje otporna, posebno u "luku krčenja šuma" koji obuhvata južne i istočne rubove ekosistema u Brazilu.
Rad iz 2021. godine u časopisu Nature pokazuje da jugoistočni region brazilske Amazonije sada emituje više ugljenika koji zagreva planetu nego što ga apsorbuje, čak i u kišnim godinama, kada vegetacija obično uspeva - stoga apsorbuje više CO2.
Koliko veliki problem je suša u Amazoniji?
Postoje indicije da bi suša mogla biti još gora od one koja je pogodila Amazoniju 2005. godine i da region stalno postaje sušniji.
Od 1. novembra, šest od 22 stanice za praćenje reka registrovalo je najniži nivo zabeležen, a samo pet je bilo na normalnom nivou.
U Manausu, koji je zagušen dimom od šumskih požara, vodostaj reke Rio Negro pao je na najniži nivo za poslednju 121 godinu.
Najniža razina vode u Amazoniji u više od 120 godina
Istraživanja pokazuju da se od 1970-ih, kada je krčenje šuma u brazilskom Amazonu ubrzalo, sušna sezona porasla i do mesec dana u južnim oblastima ekosistema.
Istraživanje koje je 2022. objavio MapBiomas, saradnja između univerziteta, neprofitnih grupa i tehnoloških kompanija, pokazalo je da je brazilska Amazonija izgubila 14,5 odsto površinske vode između 1985. i 2021. godine.
"Močvara se iz godine u godinu suši", rekao je Karlos (Carlos) Souza, koordinator u MapBiomasu.
Šta suša znači za klimatske promene?
Amazonija je trenutno ponor ugljenika, što znači da apsorbuje ugljenik koji greje planetu. Ali ako previše drveća umre i istrune, ono bi postalo neto emiter ugljenika - ubrzavajući klimatske promene.
Godine 2005, kada je poslednja teška suša pogodila Amazoniju, toliko je drveća umrlo da je šuma emitovala više gasova staklene bašte nego što su godišnje emisije Evrope i Japana, prema studiji iz 2009. objavljenoj u časopisu Science.
Može li se izbeći "prelomna tačka" Amazonije?
Neki istraživači kažu da je za delove Amazonije prekasno da se izbegne prekretnica.
"Prelomna tačka nije budući scenario (...) već faza koja je već prisutna u nekim oblastima", navodi se u izveštaju Amazonske mreže georeferenciranih društvenih informacija o životnoj sredini (RAISG) za 2022.
RAISG preporučuje da se nezaštićeno javno zemljište odredi kao ekološki rezervat ili da se prizna kao autohtone teritorije, za koje istraživanja pokazuju da su posebno dobro zaštićene od krčenja šuma.
Još šest odsto prvobitne površine šume trebalo bi da bude obnovljeno, kaže grupa. Krčenje šuma u brazilskom Amazonu opalo je za 22,3 odsto u 12 meseci do jula, pokazuju vladini podaci.
Krajem prošle godine, novi predsednik Brazila Luis Inasio Lula da Silva (Luiz Inácio Lula da Silva) obnovio je obećanje svoje zemlje – prvo dato u okviru Pariskog sporazuma iz 2015. godine – da će do 2030. pošumiti 12 miliona hektara šumskog zemljišta, što je površina otprilike veličine Engleske.
Najnoviji podaci pokazuju da su projekti obnove šuma 2021. obuhvatili 74.000 hektara, uglavnom van Amazonije.
Studija brazilskog istraživačkog centra Instituto Escolhas iz avgusta 2023. procenjuje da su potrebne investicije od 228 milijardi reala (46,85 milijardi dolara) da bi se ispunilo obećanje Brazila o ponovnom pošumljavanju do 2030. godine.
