Dok u Srbiji najviši iznos dnevnih životnih troškova prosečno ide do nekoliko stotina dinara, u svetu je uveliko u opticaju valuta, koja je za većinu građana Srbije misaona imenica. Njena jedinična vrednost je nedavno prešla 11 000 dolara.
Reč je o bitkoinu, elektronskoj alternativnoj ili kriptovaluti, kakvih u svetu ima čak – nekoliko hiljada.
Nedavno je u Somboru takođe pokrenut sistem elektronske alternativne valute, jedini u ovom delu Evope, pod nazivom alva. Osmislio ga je Nikola Šarić, lekar iz Stanišića kod Sombora. Ima mnogo skromniji cilj, kako kaže, prevladati vrlo izražen neodstatak novca u Srbiji.
“Pokušavamo da istovremeno napravimo mrežu za redistribuciju polovnih dobara i mrežu za stimulaciju preduzetnika, pre svega u oblasti proizvodnje hrane“, navodi Šarić.
Radi se o internet tržištu roba i usluga koji se elektronski plaćaju u alvama. U suštini, reč je o dogovoru neke zajednice ili grupe ljudi o tome kako će trgovati.
„U ovom sistemu postoji transaprentna lista transakcija koja je svim učesnicima, odnosno članovima sistema alva dostupna. Takođe svi se korisnici registruju i na taj način se onemogućavaju bilo kakve tajne transakcije ... Dobra stvar kod ove valute je što valorizacija ide od samih korisnika, oni praktično određuju njenu vrednost", objašnjava Nikola Šarić.
"Na takvom tržištu se (re)valorizuju u skladu sa ponudom i potražnjom robe u usluge", nastavlja Šarić.
"Tako imamo u ponudi aparate, umetničke predmete, hranu, ali recimo i usluge lekara, fizioterapeuta, časove jezika ...U idealnim uslovima na ovaj način bismo praktično mogli i dug da valorizujemo, što bi bili značajni benefiti za državu“, kaže on.
Ideja o paralelnom valutnom sistemu postoji otkako i novac.
„Danas u eri razvoja interneta i novih tehnologija ovi alternativni valutni sistemi se vrlo lako uspostavljaju. Već desetak godina na globalnom planu se razvijaju valute koji su sada postale veoma ozbiljan `novac`, a njegova vrednost na tržištu prevazilazi kapital pojedinih država“, pojašnjava sagovornik RSE.
Nikola Šarić ističe da zakonski osnov alve i svih alternativnih valutnih sistema počiva u stvari na ideji slobode.
„Da li država može ovo da zabrani? Teoretski da, a praktično to je veoma diskutabilno. Dešava se sada da u nekim državama žele da zabrane jedni od najjačih svetskih virtuelnih valuta. No, ja mislim da je najlogičnije da država prostudira šta smo mi i kakav efekat ovakva alternativna valuta može imati na društo i standard ljudi“, navodi Šarić.
Ipak, veliki problem je što je za mnoge informatička tehnologija i dalje nepoznata teritorija tako da ovakvi projekti u konzervativnim sredinama sporo puštaju korenje. No, iako je sve ovo virtuelno, i za mnoge po toj logici i nestvarno, činjenica je da je elektronska valuta vrlo izvesna budućnost.
Šta je bitkoin?
Reč je o najpoznatijoj alternativnoj valuti u svetu. Njegov tvorac je Satoši Nakamoto, što je u stvari pseudonim kompjuterskog stručnjaka ili grupe stručnjaka koji su postavili algoritamske programe na internetu za sticanje bitkoina.
Računarske operacije kojima se dolazi do bitkoina su izuzetno složene i skupe, što i čini da je vrednost jednog bitkoina sada dostigla nekoliko hiljada dolara. U većini zemalja je konvertibilan, a postoje čak i javni automati za njegovu konverziju.
Facebook Forum