Kako bi se mladima u Gračanici kod Prištine skrenula pažnja sa kafića i kompjutera, a probudila želja za kulturnim stvaralaštvom, u ovoj opštini otvoren je Alternativni kulturni centar u kojem se mladi mogu usavršavati i steći nova prijateljstva.
Centar za mir i toleranciju u Gračanici kod Prištine, opština gde živi većinsko srpsko stanovništvo, prošle godine je pokrenuo Alternativni kulturni centar u kojem se mladima iz ove opštine ali i šire pruža mogućnost za druženje, učenje i zabavu.
Nenad Maksimović iz Centra za mir i toleranciju u izjavi za RSE kaže da je alternativni centar otvoren radi stvaranja nove realnosti u kojem mladi mogu da se druže, nauče, upoznaju radove drugih umetnika, ali i da se upoznaju sa samim pojmom kulturnog stvaralaštva. On dodaje da se u ovom centru svake nedelje održava po jedna kulturna aktivnost za mlade.
„Svako mesto ima potrebu za mlade i za ispoljavanje kreativnosti mladih. Tako da nezavisno od lokacije, postoji potreba koja treba da se ispuni nekako. Osim izložbenog prostora koji koristimo za kulturne aktivnosti, ovaj centar je i živahno mesto. Upravo je u toku vežba jednog od dva lokalna benda”, kaže on.
Maksimović dodaje da je postojanje ovakvog centra od izuzetne važnosti za Gračanicu i mlade.
“Veći deo naših posetilaca i korisnika centra su raseljena lica iz gradova koji su našli privremeni smeštaj u Gračanici. Verovatno im na neki način nedostaje taj urbani duh koji smo uspeli da stvorimo ovde. Mada imamo i lokalnih posetilaca, ali to je opet publika koju nismo dobili našim dolaskom ovde, nego publika koju negujemo, odgajamo i stvaramo”, kaže on.
Kao druga kuća
Konvat Kojner je volonter iz Nemačke koji je odlučio da narednih 11 meseci provede u Gračanici u ovom centru. Očekuje da će steći prijatelje, naučiti srpski i napredovati u umetnosti.
„Mislio sam da je zemlja jako siromašna. Jeste da nije razvijena, ali mislim da je jako lepo. Ljudi u centru su jako otvoreni. Juče su me poveli na obližnje jezero gde smo se družili. U centar dolaze jako talentovani ljudi od kojih mogu mnogo toga da naučim. Želim da naučim srpski jezik, da steknem više iskustva iz umetnosti, steknem prijatelje, to je glavni cilj zašto sam odlučio da dođem ovde”, kazao je on.
Maja Marković 16-godišnjakinja iz Badovca redovno prisustvuje radionicama koje se održavaju u centru, a posebno onim koje su vezane za fotografiju.
“Otvorili su ovaj alternativni centar i samo tu možemo da dolazimo. Nigde ne možemo da ispoljimo naše talente ili slično. Imamo uzan prostor, škola – kuća, kuća – škola. Ovde dolazim na radionice. Stalno dolazim na izložbe, čak imamo i biblioteku. Lepo se osećam tu, to je kao moja druga kuća. Tu su mi svi drugari”, kaže Maja.
Da je centar od koristi za mlade, ističe i Marko Jančetević iz Kosovog polja, koji trenutno živi u selu Livađe, 8 kilometara od Gračanice.
“Za mene lično ovo znači dosta. Napredovao sam u jezicima, engleski sam znao ali sam dosta napredovao. Naučio sam malo nemački jezik i pokrenulo se interesovanje za muziku. Počeo sam da sviram bubnjeve u rock bendu i tako napredujemo”, kaže Marko.
On dodaje da su problemi mladih brojni, ali pokretanjem projekata kao što je Alternativni kulturni centar, dokaz je da se o mladima ipak koliko-toliko brine.
“Osnovni problemi su bili ti što su mladi išli iz kuće u kafanu, iz kafane za kompjuter i to je bilo sve. Međutim, pokretanjem alternativnog kulturnog centra, mladi mogu da dođu ovde i da nauče nešto, tj. da izađu malo iz kafića”, poručio je Marko.
Centar za mir i toleranciju u Gračanici kod Prištine, opština gde živi većinsko srpsko stanovništvo, prošle godine je pokrenuo Alternativni kulturni centar u kojem se mladima iz ove opštine ali i šire pruža mogućnost za druženje, učenje i zabavu.
Nenad Maksimović iz Centra za mir i toleranciju u izjavi za RSE kaže da je alternativni centar otvoren radi stvaranja nove realnosti u kojem mladi mogu da se druže, nauče, upoznaju radove drugih umetnika, ali i da se upoznaju sa samim pojmom kulturnog stvaralaštva. On dodaje da se u ovom centru svake nedelje održava po jedna kulturna aktivnost za mlade.
„Svako mesto ima potrebu za mlade i za ispoljavanje kreativnosti mladih. Tako da nezavisno od lokacije, postoji potreba koja treba da se ispuni nekako. Osim izložbenog prostora koji koristimo za kulturne aktivnosti, ovaj centar je i živahno mesto. Upravo je u toku vežba jednog od dva lokalna benda”, kaže on.
Maksimović dodaje da je postojanje ovakvog centra od izuzetne važnosti za Gračanicu i mlade.
“Veći deo naših posetilaca i korisnika centra su raseljena lica iz gradova koji su našli privremeni smeštaj u Gračanici. Verovatno im na neki način nedostaje taj urbani duh koji smo uspeli da stvorimo ovde. Mada imamo i lokalnih posetilaca, ali to je opet publika koju nismo dobili našim dolaskom ovde, nego publika koju negujemo, odgajamo i stvaramo”, kaže on.
Kao druga kuća
Konvat Kojner je volonter iz Nemačke koji je odlučio da narednih 11 meseci provede u Gračanici u ovom centru. Očekuje da će steći prijatelje, naučiti srpski i napredovati u umetnosti.
„Mislio sam da je zemlja jako siromašna. Jeste da nije razvijena, ali mislim da je jako lepo. Ljudi u centru su jako otvoreni. Juče su me poveli na obližnje jezero gde smo se družili. U centar dolaze jako talentovani ljudi od kojih mogu mnogo toga da naučim. Želim da naučim srpski jezik, da steknem više iskustva iz umetnosti, steknem prijatelje, to je glavni cilj zašto sam odlučio da dođem ovde”, kazao je on.
Maja Marković 16-godišnjakinja iz Badovca redovno prisustvuje radionicama koje se održavaju u centru, a posebno onim koje su vezane za fotografiju.
“Otvorili su ovaj alternativni centar i samo tu možemo da dolazimo. Nigde ne možemo da ispoljimo naše talente ili slično. Imamo uzan prostor, škola – kuća, kuća – škola. Ovde dolazim na radionice. Stalno dolazim na izložbe, čak imamo i biblioteku. Lepo se osećam tu, to je kao moja druga kuća. Tu su mi svi drugari”, kaže Maja.
Da je centar od koristi za mlade, ističe i Marko Jančetević iz Kosovog polja, koji trenutno živi u selu Livađe, 8 kilometara od Gračanice.
“Za mene lično ovo znači dosta. Napredovao sam u jezicima, engleski sam znao ali sam dosta napredovao. Naučio sam malo nemački jezik i pokrenulo se interesovanje za muziku. Počeo sam da sviram bubnjeve u rock bendu i tako napredujemo”, kaže Marko.
On dodaje da su problemi mladih brojni, ali pokretanjem projekata kao što je Alternativni kulturni centar, dokaz je da se o mladima ipak koliko-toliko brine.
“Osnovni problemi su bili ti što su mladi išli iz kuće u kafanu, iz kafane za kompjuter i to je bilo sve. Međutim, pokretanjem alternativnog kulturnog centra, mladi mogu da dođu ovde i da nauče nešto, tj. da izađu malo iz kafića”, poručio je Marko.