Zoran Stojiljković, nekadašnji član Odbora Agencije za borbu protiv korupcije, profesor na beogradskom Fakultetu političkih nauka i predsednik Sindikata Nezavisnost, za "Zašto" govori o slučaju kupovine stana ministra odbrane Srbije Aleksandra Vulina.
- Ako ste dovoljno politički visoko, "nema zime"
Izjave državnih zvaničnika u vezi sa aferom kupovine stana ministra Aleksandra Vulina dokaz su partokratskog sistema u kom, ako se popnete dovoljno politički visoko, za neke ne važe pravila igre koja važe za obične smrtnike.
Takođe, uslovno se može govoriti i o oportunitetu i "čuvanju svojih ljudi". Kada se radi o nekome u visokoj hijerarhiji, gotovo uvek se reaguje oportuno i odbranaški, što nije prvi put u ovoj vlasti, ali ni u prethodnim vlastIma. Otprilike, može se reći da se učešće u političkoj vlasti doživljava kao nešto što vas čini imunim na normalne procese i potrebu odgovornosti pri obavljanju javne funkcije.
To što su političke stranke burno reagovale na one koji su o tome pisali takođe je neka vrsta posrednog dokaza u kojoj meri je koncept političke odgovornosti ograničen u Srbiji.
- Vulinova objašnjenja kao fora iz filma
Sva Vulinova objašnjenja stvarala su nove dileme i sumnje i pokazala da se svesno išlo "ispod radara" zakonskog limita od 10.000 evra, pa se nameće logično pitanje da bi onda aktuelni ministar odbrane trebalo da dokaže koliko i kada je putovao u Kanadu.
Objašnjenje da mu je pare pozajmila tetka iz Kanade čini se kao pokušaj da se napravi neka vrsta anegdote, koja liči na onu iz filma "Balkan ekspres" i čuvenu repliku Bore Todorovića "samo tetki da dam lek", a podsećam da je "vađenje" na tetku kod nas ušlo u urbanu frazeologiju. Čak i da je Vulinu ženina tetka zaista pozajmila novac za stan, onda bi za to trebalo ponuditi ozbiljne dokaze.
Imam utisak da se svaki put kada je davao objašnjenja stvarala sve veća i veća sumnja u njegovu argumentaciju. Nekako, kao da je svaka vrsta dokaza ili poludokaza koje je Vulin pokušao da pruži da je na legalan način kupio stan još više dovodila u sumnju regularnost tog posla. To pokazuje i u kojoj meri politički funkcioneri pokušavaju da krajnje formalizuju svoje odgovornosti i da ih na neki način izbegnu.
- Institucije selektivne, partokratska vladavina
Slučaj "Tetka iz Kanade" budi ozbiljnu sumnju da institucije u Srbiji selektivno funkcionišu, u onoj meri u kojoj ne postoji njihova nezavisnost u odnosu na izvršnu vlast. Takva situacija je pokazatelj da se polako klizi ka sistemu lične vlasti ili partokratske vladavine u kojoj političke stranke po dolasku na vlast poseduju državu i njene službe.
U čitavoj priči videli smo i da je Agencija za borbu protiv korupcije odradila svoj deo posla ali da ima ograničena ovlašćenja koja se svode na to da se obrati odgovarajućim organima ako postoji sumnja da je neki državni funkcioner prekršio zakon. Činjenica da je posle reakcije Agencije nadležno tužilaštvo procenilo da nema elemenata krivičnog dela u radnjama ministra Aleksandra Vulina ukazuje na to da, ako je u pitanju neko na politički dovoljno visokom položaju, klasični državni organi u velikoj meri izbegavaju da se detaljnije upuste u analizu slučaja.
- Ana Brnabić nema moć da smeni Vulina
Nerealno je očekivati od premijerke Ane Brnabić da smeni Aleksandra Vulina sa mesta ministra odbrane. Njena pozicija je dosta nezahvalna. Sećamo se da je za predsednika Vlade postavljena kao neko ko će se baviti ekonomskim i socijalnim pitanjima, dok će drugi biti zaduženi za političku logistiku. To pokazuje da su njena ovlašćenja ograničena i da se sva pitanja i odgovori nude tek kada se dobije saglasnost političkog lidera.
Facebook Forum