Premijer Kosova Aljbin Kurti (Albin) neće se 11. maja odazvati na sastanak u okviru nastavka dijaloga sa Srbijom, koji je najavio evropski šef diplomatije Žozep Borelj (Josep Borrell) tokom posete predsednika Srbije Aleksandra Vučića Briselu pre dva dana.
“Ja neću biti ovde u Briselu 11. maja”, rekao je premijer Kurti novinarima u Briselu u sredu (28. aprila).
Kosovski premijer je naglasio da će jedini sastanak kojem će on prisustvovati biti susret koji će šef evropske diplomatije Borelj organizovati sa liderima iz regiona sredinom maja.
'Budući dijalog sa Srbijom mora da se dobro priprema i da bude zasnovan na jasnim principima' -rekao je kosovski premijer u Briselu.
“Budući dijalog sa Srbijom mora da se dobro priprema i da bude zasnovan na jasnim principima. Beograd treba da se suoči sa svojom prošlošću. Ne treba biti opsednut istorijom ali takođe ne možemo zanemariti istoriju. Mi svakog dana obeležavamo godišnjice ubistava Albanaca na Kosovu. Beograd treba da se distancira od Miloševićevog režima a ne da nastavi stare ciljeve novim sredstvima”, izjavio je Kurti novinarima.
On je naglasio da od dijaloga korist treba da imaju građani a ne političari.
“Ne treba da počnemo dijalog gde su u fokusu političari i gde je glavni cilj kako da se spasi koža ovog ili onog političara. Dijalog treba biti zasnovan na evropskim principima. Činjenice i interesi bez principa i vrednosti ne donose nikakvo mirno rešenje nego nove tenzije i nove konflikte”, rekao je kosovski premijer Kurti.
Belgijska podrška dijalogu
Susret u Briselu bio bi prvi u okviru nastavka dijaloga dve strane koji se odvija uz posredništvo EU, te prvi nakon što je Kurti stupio na dužnost premijera Kosova.
Kurti je u sredu (28. aprila) započeo prvu zvaničnu posetu Briselu susretom sa premijerom Belgije Aleksanderom De Kroom(Alexander de Croo ).
"Razgovarali smo o kosovskom programu reforme pravosuđa, ekonomskom oporavku, vakcinaciji i njegovim evropskim i transatlantskim izgledima. Ponovio sam našu snažnu podršku olakšanom političkom dijalogu sa Srbijom", napisao je na Twitteru premijer Belgije Aleksander De Kro.
Ovo je prva zvanična Kurtijeva poseta Briselu kao šefa kosovske vlade.
On se sastao i sa predsednikom Evropskog parlamenta Davidom Sasolijem (Sassoli), sa više evropskih komesara, a uveče je na agendi radna večera sa specijalnim predstavnikom za dijalog Miroslavom Lajčakom.
U četvrtak Kurtija prima predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (Ursula von der Leyen) i visoki EU predstavnik za spoljnu politiku i bezbednost Borelj.
Bio je planiran susret i sa predsednikom Evropskog saveta Šarlom Mišel (Charles Michel), međutim, budući da je Mišel odsutan, ovaj susret je održan dan ranije video-linkom. Tada je predsednik Evropskog saveta potvrdio da očekuje napredak u dijalogu o normalizaciji odnosa sa Srbijom.
Boreljov poziv Kosovu i Srbiji
U ponedeljak 26. aprila je šef evropske diplomatije Borelj najavio da će prva ovogodišnja runda dijaloga Kosova i Srbije na najvišem političkom nivou biti održana 11. maja.
“Nadam se da ćemo imati novi sastanak, na datum koji smo zakazali za 11. maj”, rekao je Borelj nakon sastanka sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem u Briselu.
Međutim, zvaničnici EU su upozorili da je pomenut datum 11. maj, ali da se i dalje čeka potvrda kosovskog premijera Aljbina Kurtija.
Borelj je posle susreta sa Vučićem pozvao i Kosovo i Srbiju da “bez obzira na prepreke” nastave angažovanja u pregovorima, koji treba da vode ka sveobuhvatnom sporazumu o normalizaciji odnosa.
Predsednik Srbije je naveo kako je Srbija spremna da bude još više posvećena i konstruktivna u dijalogu kako bi se stvorila atmosfera za mogući kompromis, te naveo da se zalaže i za suštinska rešenja u dijalogu a ne samo za nastavak rada u ovom procesu.
Nepromenjen stav Prištine
Kada je u pitanju stav Kosova o nastavku dijaloga, portparol Vlade Kosova Prparim Krueziu (Prparim (Kryeziu) je krajem marta za Radio Slobodna Evropa (RSE) rekao da je premijer Kurti već izneo svoj stav po pitanju dijaloga sa Srbijom, koji ostaje nepromenjen.
„Premijer Kurti ima četiri principa na kojima će se zasnivati dijalog sa Srbijom. "Prvo, mora se priznati realnost nezavisnog Kosova. Tako da se ne možemo vratiti na 2008. godinu, pre nezavisnosti. Drugo, istina mora biti prihvaćena. Srbija je počinila genocid na Kosovu i mora priznati zločine koje je počinila. Treće, moramo biti ravnopravni. Kosovo ne može biti tema diskusije, ali mora biti ravnopravna strana u diskusiji. Četvrto, građani bi trebali da imaju koristi od dijaloga i konačnog sporazuma. Dijalog se ne vodi radi regulisanja imidža političara, već radi poboljšanja života građana“, rekao je Krueziu.
Ništa od priznanja, poručio Vučić
Postizanje sveobuhvatnog sporazuma između Kosova i Srbije, koji bi „bio fokusiran na međusobno priznanje“, kao rešenje je podržao predsednik Sjedinjenih Američkih Država (SAD) Džo Bajden (Joe Biden) u pismu predsednici Kosova Vjosi Osmani od 20. aprila. Bajden je istakao da je za „postizanje tog cilja neophodna fleksibilnost i teški kompromisi“.
U međuvremenu, nemački ministar spoljnih poslova Heiko Mas, koji je u Prištini boravio 22. aprila a u Beogradu dan kasnije, je naglasio da Nemačka podržava dijalog Kosova i Srbije, te da će priznanje Kosova biti jedan od elemenata rešenja između dve strane. Ipak, on je od zvanične Prištine i Beograda zatražio “da nađu spremnost za kompromis“.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio je, međutim, u sredu (28. aprila) vlastima na Kosovu "da ne sanjaju da bi Srbija mogla priznati nezavisnost Kosova".
"Priznanje nije prihvatljivo za Srbiju", rekao je uz ostalo Vučić tokom posete Novom Sadu.
Dijalog Kosova i Srbije, koji je počeo pre deset godina uz posredovanje EU bio je prekinut 2018. godine nakon što je Kosovo uvelo uvozne takse na proizvode iz Srbije, te ponovo pokrenut 2020. godine.
Poslednja runda Kosova i Srbije u okviru dijaloga na najvišem nivou je održana 7. septembra 2020. godine kada su se sastali predsednik Srbije, Vučić i bivši premijer Kosova, Avdullah Hoti (Avdulah).
Na tom susretu je srpska strana pokrenula pitanje Zajednice srpskih opština na Kosovu. Nakon toga kosovska strana više nije bila spremna da se vrati za pregovarački sto kako bi nastavila diskusiju oko ove teme.
