U Prištini je u toku 34. Međunarodni seminar za albanski jezik, književnost i kulturu, koji inače predstavlja najveći i najvažniji skup albanologa iz celog sveta.
Direktor ovogodišnjeg izdanja, profesor doktor Rahman Pačarizi, u izjavi za RSE navodi da je važnost ovog seminara višedimenzionalna. Na njemu se predstavljaju važni rezultati istraživanja iz oblasti albanologije, o kojima se dalje naučno raspravlja tokom samog seminara. Ali, dodaje on, tu su i ostali prioriteti.
„Radi se o promociji jezika, književnosti i albanske kulture u svetu, a naročito se promoviše kosovsko društvo, a sada i sama država, jer u njemu učestvuje stotine stranih studenata. Oni ne samo da su ambasdori, figurativno govoreći, već je zaista jedan deo njih i deo stranih diplomatskih misija na Kosovu. Jedan deo njih je i osnovao i vodi katedre za albanologiju na važnim evropskim univerzitetima“, kazao je Pačarizi.
Prvi ovakav seminar održan je 1974. godine, pod nazivom „Centar albanskog jezika za strance“, a njegovi osnivači bili su akademici Idriz Ajeti i Redžep Ismajlji.
Njegov rad je bio prekinut tokom 90-tih godina, kada se seminar održao samo dva puta u Tirani.
Godine 2000., Međunarodni seminar za albanski jezik, književnost i kulturu ponovo je počeo sa radom.
Tokom zadnjih godina, oko 120 albanologa iz celog sveta učestvuje na ovom seminaru.
Robert Austin, poznati istraživač albanskih pitanja iz Kanade, učestvuje na ovom seminaru po prvi put.
„Impresioniran sam organizacijom i ljudima. Posebno mi je bilo zanimljivo to što sam video ljude iz različitih delova sveta koji su došli da pohađaju kurs albanskog jezika, ili da predaju taj kurs. Oni ne samo da žele da nauče jezik, već žele da se upoznaju i sa kulturom, društvom i ostalim apektima života Albanaca ovde“, kaže on.
Maksim Makarcev iz Rusije jedan je od onih koji je izrazio želju da nauči albanski jezik.
„Ovde se trudim da poboljšam način govora, radimo mnoge vežbe, čitamo tekstove i govorimo o različitim dijalektima. To je za mene važno zato što ja znam samo standardni jezik i nekoliko dijalekta s juga Albanije. Dijalekt gege je za mene nešto sasvim novo“, kazao je on na albanskom jeziku.
Među učesnicima koji uče albanski jezik su i oni iz Srbije.
Jedna od njih je Danica Avramović iz Jagodine, student Univerziteta u Beogradu, sa Katedre za albanologiju. Po treći put pohađa kurs albanskog jezika tokom tekućeg seminara. Na tečnom albanskom kaže da je ovo dobra prilika da se upozna sa gege dijalektom.
„Mi na katedri učimo standardni, književni jezik, i kada po prvi put dođemo malo nam je teško dok se ne priviknemo sa kosovskim govorom. Ali, možemo da se sporazumemo sa ljudima na ulici i to je veliki napredak. Sve to zahvaljujući ovom seminaru, koji nam svake godine omogućava da vežbamo jezik“, kaže Danica.
Ne krije da su se ljudi u njenoj okolini čudili njenoj odluci da uči albanski jezik.
„Obično se zbune kada čuju da neko ko je Srbin želi da nauči albanski jezik. Ne zato što je to nešto loše, već zato što je nesvakidašnje“, kaže ona.
