Prednosti i rizici albanskog 'zlatnog pasoša'

U Albaniji se vodi rasprava u javnosti o ovom pitanju, dok Evropska unija (EU) poručuje da se taj projekat mora zaustaviti.

Brisel ocenjuje da postoje brojni rizici po ekonomiju i bezbednost od izdavanja ove vrste pasoša.

"Zlatni pasoš" može da se dodeli stranom državljaninu, koji uloži određenu sumu novca u određenu zemlju.

U Albaniji takva inicijativa još nije konačna, a nisu poznati ni kriterijumi na osnovu kojih bi neko imao pravo da dobije "zlatni pasoš", odnosno koliku sumu novca je potrebno da neko uloži.

Premijer Albanije Edi Rama je 2019. godine po prvi put govorio o mogućnostima izdavanja takve vrste pasoša.

"Čvrsto verujem da je to pravi put i ono što treba da radimo. Naravno, postoje rizici, ali ne možemo da poreknemo izuzetan potencijal ovog programa za našu zemlju i našu budućnost", rekao je Rama na Svetskoj konferenciji o državljanstvu u Londonu, održanoj u novembru 2019. godine.

Protiv te inicijative je bila opozicija u Albaniji, ali se pitanje ponovo aktuelizovalo ovog meseca, kada je ambasadorka EU u Tirani Christiane Hohmann vlastima predala Izveštaj o napretku za 2022. godinu, u kome se jasno izražava stav protiv "albanskog zlatnog pasoša".

"Što se tiče 'zlatnih pasoša', mislim da je Izveštaj jasan. Naravno, EU poštuje suverenitet bilo koje zemlje da odlučuje o programu državljanstva, ali uzimajući u obzir trenutnu situaciju i agresiju Rusije na Ukrajinu, taj program bi mogao da izazove rizik", ocenila je Homman.

Ona je podsetila da je Evropska komisija u martu preporučila državama članicama da prekinu takve programe.

Komentarišući izveštaj o napretku, zamenica premijera Albanije Beljinda Baluku (Balinda Balluku) je rekla da se je ocena EU hipotetička, jer program izdavanja "zlatnih pasoša" nije finalizovan.

"O tom programu smo se osvrnuli na praksu drugih zemalja, kakve su beneficije dobili. Uzimajući u obzir zabrinutost, pažljivo ćemo pročitati sve nalaze i pratiti konsultacije", rekla je Baluku.

U Izveštaju o napretku precizira se da "ovakvi programi predstavljaju rizik za bezbednost, pranje novca, utaju poreza, finansiranje terorizma i infiltraciju organizovanog kriminala".

Ističe se da oni nisu ni u skladu sa zakonodavstvom EU.

"Kao zemlja kandidat (za članstvo u EU), Albanija treba da se uzdrži od razvoja takvih programa", navodi se.

Prethodno je u avgustu portparolka Evropske komisije Ana Pisonero-Hernandez govorila o ovim rizicima i zabrinutosti EU.

Albansko državljanstvo je do jula 2020. mogao da daje samo predsednik Republike Albanije.

U međuvremenu, proces je promenjen, odnosno u decembru 2020. godine praksa je ukinuta izmenama Zakona o državljanstvu, na osnovu kojih je formirana je Agencija za posebne programe za dobijanje državljanstva.

Savet ministara Albanije je 29. jula ove godine doneo odluku da dve strane kompanije mogu da pružaju usluge "reklamiranja albanskog pasoša" i "kontrole osoba koje traže albanski pasoš".

'Zlatni pasoš ugrožava EU integracije'

Bivši ministar finansija Albanije Arben (Malaj) Maljaj smatra da je ekonomska korist od "zlatnih pasoša" veoma mala, te da oni "ugrožavaju evropsku budućnost Albanije".

"EU kritikuje 'zlatni pasoš' i poresku amnestiju. Koristi od te dve inicijative su mnogo manje od direktnih i indirektnih efekata napretka u procesu integracija. Prave koristi od korisnika 'zlatnih pasoša' su mnogo manje od očekivanih, dok su koristi od reformi i ubrzanja integracije (u EU) trajne", kaže Maljaj za Radio Slobodna Evropa (RSE).

Fiskalna amnestija je još jedna inicijativa Vlade Albanije koja bi, kako je rečeno, doticala subjekte koji dobrovoljno prijavljuju imovinu.

Međutim, EU i albanska opozicija se protive tome.

Maljaj je obrazložila da Vlada Albanije ove dve inicijative vidi kao potencijalne izvore finansiranja, ali da "ima samo jednu opciju", da otkloni svaki zastoj i prepreke u procesu pregovora i članstva u EU.

Bivši zamenik ministra za evropske integracije Albanije Aljbert (Albert) Gajo u izjavi za RSE ukazuje da su inicijativu "zlatnih pasoša" neke zemlje pokrenule u konkretnim situacijama.

Kao primer navodi Grčku, koja je zbog ekonomske krize 2008. povećala porez na druge ili treće stambene objekte u vlasništvu grčkih državljana, a koji su bili na prodaju. Grčka vlada je u to vreme sprovodila takvu politiku kako bi stranci, koji su ulagali, mogli da dobiju pasoš, što je dovelo do normalizacije situacije na tržištu.

"U Albaniji ne postoje takve specifične okolnosti. U stvari, postoji velika potražnja lokalnih investitora. Korist je samo kratkoročna za Vladu, stimuliše budžetske prihode, ali ne podstiče privredni rast. Investicije su dobrodošle, ali moraju biti sigurne", kaže Gajo.

On smatra da se EU plaši činjenice da će ta inicijativa koristiti ljudima bez kredibiliteta, koji će imati za cilj da se slobodno kreću u evropske zemlje bez viza.

"Uveren sam da će se Vlada povući, jer bi to imalo nepovratne posledice u procesu integracija. Stranci mogu da blokiraju investicije ili razvojne programe", naglašava Gajo.

Prema njegovim rečima, problem je što institucije u Albaniji ne daju garancije u procesu istraživanja korisnika ovog projekta.

"To što je istraživanje povereno stranoj kompaniji nije garancija, jer je najvažniji proces praćenje, koje treba da rade naše institucije", kaže Gajo.

Pitanje ruskih oligarha

Stručnjak iz oblasti ekonomije Fatos (Çoçoli) Čočolji ocenjuje da je EU zabrinuta zbog ruskih oligarha, koji bi mogli da nađu utočište u Albaniji.

"Najveća zabrinutost, iako nije zvanično artikulisana, odnosi se na ruske oligarhe, koji pokušavaju da pobegnu iz svoje zemlje zbog agresije (predsednika Rusije, Vladimira) Putina na Ukrajinu. Nalaze utočište u Crnoj Gori, koja im je omiljena destinacija, ali Albanija je na granici (sa Crnom Gorom), tako da bi uskoro mogli i ovde da nađu sklonište", kaže Čočolji.

Na osnovu podataka Banke Albanije, strane investicije u toj zemlji nisu stabilne i trpe konstantne uspone i padove iz godine u godinu.

Analizira li se posljednjih deset godina, najveći pad je zabeležen u 2012., dok je 2019. bila godina sa najviše stranih investicija, sa više od milijardu evra.

"Osobama koje su zaradile na korupciji može biti od koristi da dođu u našu zemlju, u kojoj nedostaje puna primena zakona, a mi bismo se za njih pretvorili u sigurno utočište", dodaje Čočolji.

• Počasni pasoš BiH nekada Bonu Voxu, danas ruskim i turskim tajkunima
• Kome je Srbija sve dala državljanstvo?

Strane investicije u Albaniji su uglavnom koncentrisane u naftnom i energetskom sektoru, ali i u bankarstvu.

Inicijativa koja podstiče ulaganja je uvek dobra, navodi Čočolji, ali se pita koliko su institucije u Albaniji sposobne da uđu u trag poreklu novca koji bi bio uložen.

Trenutak ugrožene bezbednosti

Polemika o "zlatnim pasošima" ima i bezbednosnu konotaciju.

Stručnjak za bezbednost iz "Globalne inicijative protiv transnacionalnog organizovanog kriminala" Fabian (Zhilla) Žila smatra da o pitanjima o kojima EU nemama konsenzus ne treba ni raspravljati.

Napominje da bi bila velika šteta za Albaniju ukoliko je EU oceni nekredibilnom i počne da je posmatra kao "vrata koja se otvaraju za korumpirane političke ličnosti ili one koji dolaze iz sfere organizovanog kriminala".

Ukazuje i na mogućnost narušavanja nacionalne bezbednosti.

"Polemika (o 'zlatnim pasošima') dolazi u trenutku kada je nivo bezbednosti nedavno kompromitovan ulaskom građana ili grupa za koje se smatra da su agenti ili hakeri. Proveravamo našu odbrambenu strukturu, počevši od sajbera (cyber). Pokretanje još jedne procedure je još jedna odgovornost. Nemamo institucionalne kapacitete da pravilno filtriramo i pratimo ovaj proces", ocenjuje Žila za RSE.

U Albaniji, kada su u pitanju strani državljani, je zabeleženo nekoliko incidenata.

Na primer, policija u Albaniji je 2019. godine saopštila da je otkrila mrežu osoba iz Irana, za koju se sumnjalo da je planirala da napadne članove jedne iranske grupe koja je prognana u Albaniju.

Albanija je u septembru ove godine prekinula diplomatske odnose sa Iranom zbog nekoliko sajber napada.

Albanija je zemlja kandidat za članstvo u EU od 2014. godine, dok je u julu ove godine i formalno počela pregovore o članstvu.

Prema najnovijem indeksu pasoša "Henley & Partners", Albanija je na 53. mestu.

Ova kompanija procenjuje snagu oko 200 pasoša iz različitih zemalja, na osnovu slobode kretanja bez vize. Oni koji imaju albanski pasoš mogu da putuju u 115 zemalja.

Od zemalja na Zapadnog Balkana, koje su kandidati za članstvo u EU, "zlatni pasoš" može da se dobije u Severnoj Makedoniji i Crnoj Gori.