Aktivistima za ljudska prava nije dozvoljeno da prisustvuju konferenciji za novinare koju je u Beogradu organizovao osuđeni ratni zločinac Dragan Vasiljković, a na kojoj je traženo pomilovanje Zvezdana Jovanovića, osuđenog ubice premijera Srbije Zorana Đinđića.
Na konferenciji je 22. oktobra, uz Vasiljkovića, učestvovao i vođa ultradesničarske organizacije "Levijatan" Pavle Bihali, a nekoliko muškaraca koji su bili ispred sale za konferencije zaustavili su aktiviste za ljudska prava, upućujući im uvrede i pretnje.
"Mnogi od njih su imali obeležja 'Levijatana' i nisu nam dozvolili da uđemo, iako smo samo hteli da čujemo šta će da kažu. Među poslednjim stvarima koje su nam rekli je da ćemo da 'dobijemo ono što zaslužujemo'. Stajali smo tamo neko vreme i onda smo otišli", rekla je za Radio Slobodna Evropa (RSE) aktivistkinja za ljudska prava Anita Mitić.
Ultradesničarska organizacija "Levijatan", plasirajući stavove o zaštiti životinja, promoviše ekstremističke stavove i ideje, a Ustavnom sudu Srbije podneta je inicijativa za njihovu zabranu.
Među okupljenim aktivistima bila je i nekadašnja predsednica nevladinog Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić koja je, uz Anitu Mitić, uoči konferencije pozvala na okupljanje kako bi se usprotivili zahtevima za pomilovanje osuđenog ubice premijera.
Dragan Vasiljković, u vreme rata u Hrvatskoj početkom devedesetih poznatiji kao Kapetan Dragan, kroz istoimenu Fondaciju nedavno je pokrenuo peticiju za oslobađanje Zvezdana Jovanovića.
Inicijativu je pokrenuo nakon što je krajem marta 2020. proteran iz Hrvatske, gde je služio kaznu od 13,5 godina zatvora zbog ratnog zločina nad civilima i ratnim zarobljenicima u toj zemlji.
Vasiljković je na konferenciji za novinare 22. oktobra izjavio da peticiju nije pokrenuo kako bi osuđeni za ubistvo premijera Zorana Đinđića bio oslobođen, već da bi se, kako je rekao, razmotrilo da bude pomilovan pa da sa slobode dokazuje nevinost.
Vasiljković je Zvezdana Jovanovića, uprkos pravosnažnoj osuđujućoj presudi, nazvao "ratnim herojem", koji je "branio srpski narod i interese" i dodao da je za ubistvo premijera osuđen "pod upitnim dokazima".
On je medije koji kritikuju njegovu inicijativu označio kao "izdajničke" i osudio ambasadu Sjedinjenih Američkih Država koja je 8. oktobra za Glas Amerike saopštila da je "teško razumeti zašto osuđeni ratni zločinac raspolaže javnim prostorom u kojem promoviše oslobađanje osuđenika za ubistvo prvog demokratski izabranog premijera u Srbiji".
"Ukoliko su tačni navodi Glasa Amerike i izdajničkih medija o istupima američke ambasade, onda bi takav istup bio nemoralan, nediplomatski i sramotni i ne samo da ne poštuju Ustav Republike Srbije, već ni prvi amandman sopstvene konstitucije", rekao je Vasiljković.
On je naveo da mu dozvolu za peticiju daje član 56. Ustava Srbije i odbacio navode "izdajničkih" medija da je dobio "režimsku dozvolu" za njeno pokretanje.
Komentarišući navode pojedinih medija da je dobio veliku sumu novca od sina predsednika Srbije Aleksandra Vučića, Vasiljković je rekao da je Danilo Vučić jedini član te porodice kojeg je upoznao i to na dočeku posle izlaska iz hrvatskog zatvora.
Vasiljković je kazao da je Danilo Vučić bio deo delegacije koja ga je sačekala po izlasku sa "ničim zaslužene robije" u Hrvatskoj.
"U ime nekoliko hiljada Srba, dobrim delom navijača Crvene zvezde, hteli su da naprave veliki doček kakav dolikuje njihovom heroju jer ja sam za mnoge Srbe ipak heroj", rekao je Vasiljković.
On je dodao da od Vučićevog sina nije dobio ništa.
"Možda je stavio pet ili 10 evra u vreću novca koju su mi uručili (na dočeku) i hvala im na tome. Najveća donacija je iznosila 500 evra i to je dao moj prijatelj iz Australije", rekao je Vasiljković.
"Mislila sam da, ako postoji neki konsenzus u ovom društvu, a to je da bar Đinđićevo ubistvo nećemo da preispitujemo. Ne mogu da se oporavim od činjenice da neko, a posebno on (Vasiljković) govori o Jovanoviću kao heroju. Preko toga ne smemo da pređemo. To je kontinuirana zločinačka politika devedesetih i definitivno će nas pratiti u budućnosti ako joj ne stanemo na put", rekla je za RSE aktivistkinja Anita Mitić.
Na peticiju za pomilovanje Đinđićevog ubice je, uz ambasadu SAD, reagovala i Evropska komisija koja je 11. oktobra za Glas Amerike navela da je potrebno uzdržavanje od bilo kakvog veličanja ratnih zločina.
Zvezdan Jovanović, bivši oficir Jedinice za specijalne operacije (JSO) Resora državne bezbednosti, pravosnažno je osuđen kao direktni izvršilac ubistva Zorana Đinđića i služi kaznu od 40 godina zatvora. Na istovetnu kaznu zbog organizovanja ubistva premijera osuđen je nekadašnji komandat JSO-a Milorad Ulemek.
Zoran Đinđić ubijen je 12. marta 2003. godine na ulazu u zgradu Vlade Srbije u Beogradu. Politička pozadina nikada nije otkrivena.
