Upozorenja, odluke i preporuke Agencije za borbu protiv korupcije pljušte, ali oni na koje se odnose, kao i država, o njih se uporno oglušuju. Tako se u Srbiji vrednuje rad regulatornih tela čija je svrha da onemogući zloupotrebe funkcionera, počevši od vodećih, poput ministara i direktora javnih preduzeća, do onih u lokalnim sredinama. Zašto o tome niko ne haje?
“To nije pitanje od nacionalnog interesa. Argumentaciju sam dao Agenciji. Neka ona o tome odlučuje. Kada bude gotov postupak, ja ću se onda o tome izjasniti”, komentar je Dušana Bajatovića, visoko pozicioniranog funkcionera Socijalističke partije Srbije i čoveka koji već nekoliko godina uspešno objedinjuje čak četiri funkcije na preporuku Agencije za borbu protiv korupcije za razrešenjem sa mesta direktora “Srbijagasa”, državnog preduzeća za nabavku gasa, zbog gomilanja funkcija. Bajatović je inače i član Nadzornog odbora kompanije „Jugorosgas“, član Nadzornog odbora Podzemnog skladišta gasa „Banatski dvor“ i narodni poslanik u Skupštini Srbije.
Svi ovi poslovi mu, prema zvaničnim podacima objavljenim na sajtu Agencije, mesečno ukupno donose dva miliona i 400 hiljada dinara prihoda, odnosno skoro 20 000 evra.
“Po meni, ne potpadam pod taj zakon. To je i Skupština rekla i ukoliko Agencija kaže drugačije o tome će odlučivati Vlada Republike Srbije. Po meni tu nema ništa sporno”, naveo je u odgovoru na pitanje RSE.
Dušan Bajatović, koji već sedam godina šefuje kompanijom u javnosti često označavanom državnim rekorderom u gubicima – nije usamljen primer. Od istaknutijih funkcionera poslednjih dana je u fokusu Bratislav Gašić, aktuelni ministar odbrane kadar stožera vladajuće većine – Srpske napredne stranke, za koga je Agencija za borbu protiv korupcije dok je obavljao funkciju gradonačelnika Kruševca, utvrdila da je bio u sukobu interesa. Zaključivao je ugovore sa firmama u vlasništvu njegove supruge i sina. Gašić je u svojoj reakciji, najavio ulaganje žalbe, čime sledi potez Dušana Bajatovića.
Preporuku za Gašićevo razrešenje nedavno je uputio i ombudsman Saša Janković zbog incidenta za vreme prošlogodišnje Parade ponosa u kom je pretučen brat premijera Srbije Aleksandra Vučića. On je pak poručio da će odluku o Gašiću doneti analizirajući činjenice – što se još iščekuje.
S druge strane, očigledno svesni da su im u radu gotovo vezane ruke, iz Agencije za borbu protiv korupcije, najavljuju da će tražiti proširenje ovlašćenja. Konkretni razlozi su, kako je nedavno precizirala Tatjana Babić, direktorka Agencije: lakše obezbeđivanje dokaza, efikasniji postupci protiv funkcionera u zloupotrebama i sprovođenje mera.
Ignorisanje na lokalu
Situacija gotovo da se ne razlikuje na lokalu. Niškim vlastima je Agencija za borbu protiv korupcije u poslednjih godinu dana preporučila smene tri visoka javna funkcionera pošto je utvrđivala slučajeve sukoba interesa i nepotizma.
Vladajuća većina koju predvodi Srpska napredna stranka preporuke je odbila, što je Srđana Aleksića, gradskog većnika i jednog od onih čija je smena predlagana, navelo da iznese ocenu o njenoj tobožnjoj nekompetentnosti.
“Odbornici grada su razumeli suštinu inicijative Agencije za razrešenje i namere jer ona nije principijelna u mnogim drugim slučajevima i nije kompetentna da odlučuje o razrešenju. Samo je sud taj koji donosi konačnu odluku”, stav je ovog niškog gradskog većnika koji je zadržao svoju funkciju.
Takvo tumačenje iznenadilo je Tatjanu Babić, direktorku Agencije za borbu protiv korupcije, koja podvlači i da je lokalni parlament izneo tvrdnje da Aleksić nije u sukobu interesa, iako ne bi trebalo da se bavi tim procenama.
“Nije dobro da funkcioner kaže da je to što je skupština odbila da postupi preporuci Agencije dokaz da ona nije kompetentna. Dakle, mogu postojati politički razlozi ali onda taj organ treba pošteno da istupi i da kaže. ‘Uprkos preporuci Agencije mi smatramo da je taj čovek nama tu koristan. A ne da on nije u sukobu interesa”, smatra Tatjana Babić.
Striktno pravno gledano, nadležni nisu u obavezi da sprovode preporuke nezavisnih regulatornih tela poput Agencije za borbu protiv korupcije ili Ombudsmana, niti su one pravno obavezujuće. Ipak, ignorantski stav države otvara pitanje svrhe njihovog postojanja, upozorava Nemanja Nenadić iz nevladine organizacije “Transparentnost Srbija”, koja se bavi borbom protiv korupcije.
“Negde smo se naučili da u društvu u kome vrhovi političkih stranaka igraju značajniju ulogu od institucija da se onda i funkcioneri tih partija ponašaju shodno onome što im njihovi partijski čelnici dopuštaju. To je do sada bila situacija jer nijednom funkcioneru ne zavisi izbor direktno od građana koji biraju, već oni manje više posredno dolaze na funkciju. Mislim da je sve to dosta loša stvar za društvo”, zaključuje Nemanja Nenadić.
