Predstavnici ruske ambasade i boraca Narodnooslobodilačkog rata položili su u četvrtak vence na obnovljenim spomenicima borcima Crvene armije na grobiljima u Trbušanima i Donjoj Trepči kod Čačka, gde su sahranjena 43 sovjetska vojnika koji su poginuli u borbama za oslobođenje ovog kraja 1944. godine.
Dragan Logvinov iz Društva srpsko-rusko-beloruskog prijateljstva podsetio je da je u borbama za konačno oslobođenje Čačka poginulo 468 crvenoarmejaca. Mnogima od njih ne znaju se grobovi, ali je deo sahranjen na seoskim grobljima u Trbušanima i Donjoj Trepči.
"U Trbušanima je sahranjeno 35, a u Trepči osam boraca Crvene armije. Žrtve koje su dali za slobodu našeg naroda ne smeo da zaboravimo", kaže Logvinov.
Ploča na spomeniku na groblju u Trbušanima podignuta je 1981. godine, ali je za poslednjih nekoliko nedelja prostor oko spomen-ploče rekonstruisan, uređen i ograđen.
Slično je i sa zajedničkim spomenikom za 16 poginulih crvenoarmejaca i partizana u Donjoj Trepči, a slede uređenja grobnica i spomen obeležja u Caganju i Zablaću, kao i rekonstrukcija kosturnice sovjetskih vojnika na ’’Brdu mira’’ kod Gornjeg Milanovca.
Istoričarka Olga Manojlović Pintar iz Instituta za savremenu istoriju kaže da je obnavljanje ovih spomenika jako važno u trenutku kada je u toku proces poistovećivanja socijalizma i fašizma i potpune zamene uloge učesnika Drugog svetskog rata.
"Upravo zbog toga je podizanje i obnavljanje ovih spomenika veoma važno da bi se iznova afirmisali ideali antifašizma u našem društvu i da bi se na pravi način pokazalo ko je u Drugom svetskom ratu bio na strani antifašizma, a ko je svojim delovanjem pomagao fašističke agresore u čitavoj Evropi. Zbog toga je važno da se ovakvi spomenici podižu i obnavljaju, jer je to pravi način da se vrednuje pozicija učesnika Drugog svetskog rata", naglašava Olga Manojlović Pintar.
Istorija se piše na duže staze
O tome kolike su bile žrtve u borbama za oslobođenje Čačka krajem 1944. godine govorio je prvoborac Pantelija Vasović. On je podsetio da je osim 468 pogunulih crvenoarmejaca u borbama sa Nemcima i četnicima život dalo i 1.132 borca Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije.
"U ovim borbama stradao je veliki broj civilnog stanovništva. Pri povlačenju Nemaca streljano je 186 građana, to jest sve stanovništvo koje nije izbeglo na slobodnu teritoriju. Najmlađe ubijeno dete nije imalo godinu dana, a najstariji je imao preko 80 godine. I moram reći da je 278 naših boraca poginulo za jednu noć na ovom prostori ovde", objasnio je Vasović.
I pored ovako velikih žrtava, ima i onih koji smatraju da Čačak krajem Drugog svetskog rata nije oslobođen, već je zapravo okupiran od strane komunista. Neki od njih čak sede i u gradskoj skupštini.
Pomoćnik atašea za odbranu ruske ambasade u Beogradu Aleksandar Mališev ističe da su takvi pokušaji revizije istorije nedopustivi, ali da oni nisu karakteristični samo za Srbiju.
"Ljudi koji to rade imaju svoje interese zbog kojih to čine i meni je zaista jako žao što se to dešava. Ali, današnji događaj je potvrda da se narod Srbije seća istorije i da ne dozvoljava da se ona tek toko izmeni. Po meni, cilj takvih tvrdnji je da se unizi značaj Crvene i Jugoslovenske armije, kao i Sovjetskog Saveza, ali Bog je jedini sudija", kaže Mališev.
Na pitanje kako građanima Čačka u novim političkim i društvenim okolnostima približiti ulogu Crvene armije i partizanskog pokreta u borbi protiv fašizma, zamenik gradonačelnika Čačka Radenko Luković, funkcioner SNS kaže:
"Istorija se piše na duže staze. Istorija je zapisala ono što je do sada zapisala i za njenu promenu treba neko vreme. Svako ima pravo na svoje mišljenje."
Dragan Logvinov iz Društva srpsko-rusko-beloruskog prijateljstva podsetio je da je u borbama za konačno oslobođenje Čačka poginulo 468 crvenoarmejaca. Mnogima od njih ne znaju se grobovi, ali je deo sahranjen na seoskim grobljima u Trbušanima i Donjoj Trepči.
"U Trbušanima je sahranjeno 35, a u Trepči osam boraca Crvene armije. Žrtve koje su dali za slobodu našeg naroda ne smeo da zaboravimo", kaže Logvinov.
Ploča na spomeniku na groblju u Trbušanima podignuta je 1981. godine, ali je za poslednjih nekoliko nedelja prostor oko spomen-ploče rekonstruisan, uređen i ograđen.
Slično je i sa zajedničkim spomenikom za 16 poginulih crvenoarmejaca i partizana u Donjoj Trepči, a slede uređenja grobnica i spomen obeležja u Caganju i Zablaću, kao i rekonstrukcija kosturnice sovjetskih vojnika na ’’Brdu mira’’ kod Gornjeg Milanovca.
Istoričarka Olga Manojlović Pintar iz Instituta za savremenu istoriju kaže da je obnavljanje ovih spomenika jako važno u trenutku kada je u toku proces poistovećivanja socijalizma i fašizma i potpune zamene uloge učesnika Drugog svetskog rata.
"Upravo zbog toga je podizanje i obnavljanje ovih spomenika veoma važno da bi se iznova afirmisali ideali antifašizma u našem društvu i da bi se na pravi način pokazalo ko je u Drugom svetskom ratu bio na strani antifašizma, a ko je svojim delovanjem pomagao fašističke agresore u čitavoj Evropi. Zbog toga je važno da se ovakvi spomenici podižu i obnavljaju, jer je to pravi način da se vrednuje pozicija učesnika Drugog svetskog rata", naglašava Olga Manojlović Pintar.
Istorija se piše na duže staze
O tome kolike su bile žrtve u borbama za oslobođenje Čačka krajem 1944. godine govorio je prvoborac Pantelija Vasović. On je podsetio da je osim 468 pogunulih crvenoarmejaca u borbama sa Nemcima i četnicima život dalo i 1.132 borca Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije.
"U ovim borbama stradao je veliki broj civilnog stanovništva. Pri povlačenju Nemaca streljano je 186 građana, to jest sve stanovništvo koje nije izbeglo na slobodnu teritoriju. Najmlađe ubijeno dete nije imalo godinu dana, a najstariji je imao preko 80 godine. I moram reći da je 278 naših boraca poginulo za jednu noć na ovom prostori ovde", objasnio je Vasović.
I pored ovako velikih žrtava, ima i onih koji smatraju da Čačak krajem Drugog svetskog rata nije oslobođen, već je zapravo okupiran od strane komunista. Neki od njih čak sede i u gradskoj skupštini.
Pomoćnik atašea za odbranu ruske ambasade u Beogradu Aleksandar Mališev ističe da su takvi pokušaji revizije istorije nedopustivi, ali da oni nisu karakteristični samo za Srbiju.
"Ljudi koji to rade imaju svoje interese zbog kojih to čine i meni je zaista jako žao što se to dešava. Ali, današnji događaj je potvrda da se narod Srbije seća istorije i da ne dozvoljava da se ona tek toko izmeni. Po meni, cilj takvih tvrdnji je da se unizi značaj Crvene i Jugoslovenske armije, kao i Sovjetskog Saveza, ali Bog je jedini sudija", kaže Mališev.
Na pitanje kako građanima Čačka u novim političkim i društvenim okolnostima približiti ulogu Crvene armije i partizanskog pokreta u borbi protiv fašizma, zamenik gradonačelnika Čačka Radenko Luković, funkcioner SNS kaže:
"Istorija se piše na duže staze. Istorija je zapisala ono što je do sada zapisala i za njenu promenu treba neko vreme. Svako ima pravo na svoje mišljenje."