Pola godine nakon dramatičnih prizora povlačenja američkih i drugih NATO snaga iz Avganisatana, slika zemlje koja je ostala u rukama talibana još je poraznija.
Talibani su brzo zauzeli čitavu teritoriju, srušili bivšu vladu koju je podržavao Zapad i preuzeli vlast u Avganistanu. Međutim, njihovu vladu još nije priznala ni jedna zemlja.
I dok talibani traže međunarodno priznanje, humanitarna kriza koja pogađa zemlju sve jače preti da preraste u humanitarnu katastrofu.
Većina od 38 miliona stanovnika Avganistana je ispod granice siromaštva, kažu iz Ujedinjenih nacija.
Njihovi podaci pokazuju da blizu 8,7 miliona Avganistanaca, od kojih milion dece, praktično umire od gladi, a da samo dva posto ljudi u toj zemlji ima dovoljno hrane. Agencije UN-a zatražile su od donatora 4,4 milijarde dolara humanitarne pomoći za Avganistan, što je najveća ikada tražena pomoć za jednu zemlju.
Avganistanska ekonomija najviše se oslanjala na međunarodnu pomoć koja je činila oko 40 posto bruto domaćeg proizvoda (BDP) te zemlje.
S povlačenjem stranih trupa i dolaskom talibana na vlast, SAD i drugi strani donatori obustavili su pomoć Avganistanu, a isplate su zaustavile i Svetska banka i Međunarodni monatarni fond (MMF).
Omarudin, stanovnik Kabula, više od 20 puta se prijavio talibanskom režimu u nadi da će dobiti nešto pšenice koje su strane zemlje donirale kao humanitarnu pomoć.
Talibani su, međutim, u oktobru pokrenuli program "hrana za rad" koji nalaže da se za dobijanje humanitarne pomoći moraju obavljati fizički poslovi na javnim radovima.
"Posao po tom programu dobili samo oni koji imaju veze kod talibana", kaže Omarudin.
Takvom situacijom posebno su pogođene siromašne avganistanske udovice. One ne mogu da dobiju stranu pomoć koju distribuiraju talibani, zato što militantna grupa ne dozvoljava ženama da rade.
"Pomoć koja dolazi iz drugih država širom sveta namenjena je siromašnima", kaže Fatima, udovica iz Kabula.
"Mi koji nemamo muškarca u porodici, očajni smo. Talibani pšenicu daju makar nekim muškarcima, u zamenu za rad".
Program talibana "hrana za rad" oslanja se na rezerve žitarica koje je prethodnoj vladi donirala Indija.
Isporuka strane pomoći na koju su se zapravo mnogi Avganistanci oslanjali u poslednje dve decenije u velikoj meri je zaustavljena otkako su talibani u avgustu preuzeli vlast u toj zemlji.
Međunarodne donacije do tada su finansirale su 75 odsto budžeta avganistanske vlade - od uvoza energenata do nastavničkih plata.
Ljudi sede pored džakova žitarica koje je Svetski program za hranu distribuirao u Kandaharu, 19. oktobra 2021.
Kritičari u međunarodnoj zajednici kažu da su rasprostranjeni navodi da talibani zloupotrebljavaju donacije hrane, najbolji argument za zadržavanje strogih međunarodnih zabrana u finansijskim tokovima ka Avganistanu. Ocenjuju i da bi taj novac talibani mogli da iskoriste za finansiranje terorizma, te da bi omogućavanje pristupa tim sredstvima značilo nagradu i legitimaciju režima koji je od Zapada i dalje označen kao teroristička organizacija.
Iako je razvojna pomoć zaustavljena, dobar deo međunarodne zajednica i dalje isplaćuje humanitarnu pomoć. Najveća briga je kako da zaobiđu talibane, te da pomoć stigne u ruke onima kojima je neophododna.
Kako bi se ublažila humanitarna kriza, SAD i Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija u decembru 2021. odobrili su izuzetke za dostavu hrane i lekova u Avganistan.
Prema tim izuzecima, većinu hrane treba da direktno distribuiraju UN i nevladine organizacije siromašnima u Avganistanu.
Odlazeći iz Avganistana, SAD i druge zapadne zemlje su zamrznule devizne rezerve centralne državne “Da Avganistan banke” (DAB). Reč je o oko 9 milijardi dolara od kojih se većina nalazi u Sjedinjenim Američkim Državama.
Ujedinjene nacije su uspele da novoj administraciji obezbede izvesnu likvidnost i dozvole da plaća uvoz, što se odnosi i na struju.
Avgani - zvanična valuta u Avganistanu.
U međuvremenu, nestašica gotovine, zatvaranje banaka i obustava transfera novca u Afganistan od kada su talibani zauzeli Kabul i dalje doprinose hiper inflaciji i rastu troškova hrane.
Avganistanac Esanulah (Ehsanullah) i njegova supruga nedavno su dobili trojke. On jedini u porodici ima posao. Radi kao nadničar na građevini u Kandaharu ali, kako kaže, nema dovoljno novca da prehrani čitavu porodicu.
“Nemam drugog izbora nego da prodam jedno ili dvoje dece.”, kazao je Esanulah za RSE. “Prošlu noć nismo imali čime da ih nahranimo, pa smo im davali kakšir (tradicionalno piće). Situacija je veoma teška”, rekao je on.
Avganistanac Esanulah, koji je nedavno postao otac trojki, kaže da će morati da proda neko od dece da bi ostali mogli da prežive.
Milioni ljudi su ostali bez posla ili rade, a ne dobijaju plate.
"Glad i patnja mogli da ubiju mnogo više Avganistanaca nego što su to učinili bombe i meci u proteklih 20 godina", upozorila je Međunarodna krizna grupa (ICG).
Više od pola miliona Avganistanaca ostalo je bez posla ili su oterani sa svojih radnih mesta od kako su talibani preuzeli zemlju, pokazuju podaci Međunarodne organizacije rada UN-a. Time su najviše pogođene žene i pripadnici LGBT+ populacije. Zaposleni u državnom sektoru koji su uspeli da zadrže pozicije, već mesecima ne primaju plate.
Kako se ekonomska kriza u zemlji produbljuje pod vlašću talibana, prodavac ulične hrane u Kabulu priča za Radio Azadi, servis RSE/RL-a, da mu je prodaja naglo opala, te da sve teže uspeva da prehrani svoju veliku porodicu.
“Ja izdržavam svoju 15-članu porodicu. Poslednja dva meseca nisam zaradio ništa. Ljudi više ne kupuju na ulici”, rekao je on i dodao da ne zna od čega će se dalje izdržavati jer “posla nigde nema”.
Iako su talibani obećavali umereniju vladavinu i veća prava žena, od njihovog dolaska na vlast većina srednjih škola zatvoreno je za devojke i žene, a većina njih su ostale bez posla.
Osim toga, talibanska verska policija objavila je plakate na kojima ženama naređuju da se pokriju.
Iz UNDP-a kažu da politika talibana da ograniče ženama rad i obrazovanje pogoršava ekonomski kolaps, procenjujući da bi smanjenje zaposlenosti žena moglo koštati zemlju do milijardu dolara ili pet odsto BDP-a.
Samo tokom 2021. godine interno je raseljeno bezmalo 700.000 ljudi - od kojih 60 posto čine deca, a 20 posto žene, pokazuju podaci UN-a. Na situaciju u Avganistanu značajno utiče i zima koja krizi daje novu dimenziju, na šta je ukazao i Kristofe Garnje (Christophe Garnier) iz organizacije Lekari bez granica. "Ti ljudi nemaju posao, prihod, zemlju, dom ni hranu", rekao je on je prilikom posete izbegličkom kampu u Heratu, gradu na zapadu Avganistana.
Avganistan je pogodila i suša kakva u toj zemlji decenijama nije viđena, pa su se, s obzirom na činjenicu da 75 posto Avganistanaca živi od poljoprivreda, mnogi mučili da prehrehrane svoje porodice i pre dolaska talibana. Prema podacima Svetskog programa za hranu (World food program) 40 posto ovogodišnjih useva je propalo, što je cenu žita podiglo za 25 odsto.
Rekordna suša 2021. narušila je izglede za avganistanske poljoprivrednike čak i pre talibanskog preuzimanja vlasti.
U regionu Ghor u centralnom Avganistanu, poljoprivredniku Murtazi Farzanu suša je uništila kompletan usev krompira i ostavila ga da se nada međunarodnoj pomoći, koja je takođe presušila od kako je država u rukama talibana.
“Zasejao sam oko 150 kilograma krompira, a nisam dobio skoro ništa od prinosa”, rekao je on.
Mnogi ljudi su iz sela pobegli u glavni grad regiona, Firozkoh gde žive u kampovima.
Jedna od njih je i Zahra koja je sa porodicom napustila svoje selo jer su im propali svi usevi.
“Suša je sve uništila. Potrebna nam je pomoć. Otišli smo misleći da će uslovi biti bolji, ali ni ovde ništa nije drugačije”, rekla je Zahra.
Jedan talibanski zvaničnik iz Ghora rekao je za Radio Azadi RSE/RL-a da je izgubljeno skoro 70 odsto prinosa u tom regionu koji jedan od najpogođenijih sušom u Avganistanu.
Prosečne temperature u Avganistanu porasle su za 1,8 stepeni Celzijusa od 1950. do 2010. godine, što je otprilike dvostruko više od globalnog proseka.
Padavine u Avganistanu su decenijama varirale, pri čemu je veći deo zemlje bio sušan tokom gotovo čitave godine. Ipak, klimatski stručnjaci kažu da se obrasci padavina tamo sve više menjaju.
Oni očekuju da će sve veće suše izazvati ozbiljnu krizu u zemlji u kojoj 75 odsto građana živi od poljoprivrede.
Isušena polja u avganistanskom okrugu Bala Murgab.
Upozoravaju i da globalne klimatske promene znače da će u nekim delovima zemlje biti kratkotrajnih obilnih kiša tokom proleća, kada je tlo manje sposobno da ih apsorbuje, što bi moglo da dovede do bujičnih poplava.
Državni zdravstveni sistem, koji je dve decenije podupiran stranom pomoći, bio je poljuljan čak i pre nego što su talibani preuzeli vlast sredinom avgusta. Pandemija, pa onda i međunardne sankcije dodatno su otežale njegovo funkcionisanje.
„Situacija je strašna“, rekao je Kan, stanovnik istočne provincije Kunar, za Radio Azadi RSE/RL-a.
Glavni problem koji utiče na zdravstveni sektor u Avganistanu je gubitak finansijske pomoći, kaže pomoćnica direktora za Aziju organizacije Human Rights Watch, Patriša Gosman (Patricia Gossman).
"Nema novca za plaćanje zdravstvenih radnika. Nema novca za kupovinu lekova", rekla je Gosman, koja je dodala da je sistem "već bio slab" u vreme prethodne vlade. “Sa bivšim donatorima koji su sada blokirali pomoć, ne humanitarnu pomoć, već stvarni novac za isplatu plata, situacija u zdravstvu je u slobodnom padu kao i ostatak ekonomije."
Stotine zdravstvenih ustanova u Avganistanu zatvoreno je otkako su talibani srušili međunarodno priznatu vladu u Kabulu.
Abdul Bari Omari, zamenik direktora sektora za javno zdravstvo, rekao je u oktobru za RSE da skoro 90 odsto zdravstvenog sistema zavisi od strane pomoći, što je dovelo do zatvaranja 2.300 zdravstvenih centara kada je ta pomoć prekinuta.
Dečiji fond Ujedinjenih nacija (UNICEF) i Lekari bez granica (MSF) kažu da su nakon talibanskog preuzimanja vlasti primeti odliv medicinskog osoblja, kao i porast broja pacijenata. Neuhranjenost navode kao jedan od glavnih zdravstvenih problema.
Očekuje se da će se neuhranjenost brzo povećavati kako siromaštvo u zemlji raste.
Avganistan nije zaobišla ni pandemija koja je poljuljala i stabilnije zemlje od Avganistana.
Zvaničnici državne avganistansko-japanske bolnice u Kabulu, jedine aktivne bolnice za lečenje pacijenata obolelih od COVID-19 u Avganistanu, rekli su za RSE da zaposleni nisu dobili plate tri meseca.
Lekarka pregleda pacijentkinju u avganistansko-japanskoj bolnici u Kabulu, 7. januara (AP Photo/Rahmat Gul)
Glavni lekar Tarik Ahmad Akbari kazao je da ustanovi nedostaje sredstava za kupovinu lekova, kiseonika, pa čak i hrane za pacijente.
Akbari je rekao da bolnica šalje zahteve za finansijsku pomoć vlastima i institucijama, kako u zemlji tako i van nje, te da bi bolnica mogla biti primorana na zatvaranje ako im molbe ne budu uslišene.
Nakon terorističkih napada Al Kaide na Njujork i Vašington 11. septembra 2001., međunarodna vojna koalicija predvođena SAD-om, ušla je u Avganistan kojim su do tada vladali talibani.
Dvadeset godina kasnije - avgusta 2021., odlukom predsednika SAD-a, Džoa Bajdena, a na osnovu sporazuma koji je ranije potpisan sa talibanima, američka vojska praćena trupama drugih NATO članica, napustila je Avganistan. Za kratko vreme talibani su povratili čitavu teritoriju i ponovo preuzeli upravljanje zemljom.
Ni jedna država do sada nije priznala talibansku vladu. Krajem januara u Oslu otvoreni su trodnevni pregovori između talibanske delegacije i predstavnika Sjedinjenih Država, Francuske, Britanije, Nemačke, Italije, Evropske unije i Norveške, te civilnog sektora. Iako su talibani razgovore pokušali da iskoriste kako bi prišli korak bliže međunarodnom priznanju i naklonosti, u fokusu su bila ljudska prava i humanitarna situacija u Avganistanu.
Međutim, pre nego što pristanu na ublažavanje sankcija, zapadne sile, između ostalog, zahtevaju povećanje prava za avganistanske žene i devojčice, te da talibanska administracija podeli vlast sa manjinskim etničkim i verskim grupama u Avganistanu.
