Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal Srbije još nije podiglo optužnicu protiv radnika državne fabrike oružja Krušik Aleksandra Obradovića, iako je od njegovog hapšenja prošlo godinu i po dana.
„Postupak se nalazi u fazi preduzimanja dokaznih radnji. Više lica je saslušano u svojstvu svedoka“, saopšteno je za Radio Slobodna Evropa (RSE) iz ovog Tužilaštva.
Obradović je uhapšen 18. septembra 2019. godine na svom radnom mestu u fabrici Krušik u Valjevu, na zapadu Srbije, pod optužbom da je odao poslovnu tajnu, jer je novinarima dostavio dokumentaciju koja ukazuje na zloupotrebe u poslovima sa izvozom oružja.
Tužilac za visokotehnološki kriminal Branko Stamenković označio je završnu fazu istrage još u septembru prošle godine kada je za portal Nova rekao da će javnost o odlukama Tužilaštva „biti blagovremeno obaveštena“.
Sam Obradović povukao se iz javnosti jer je, kako kaže, o temi Krušik rekao sve što je imao, a njegov advokat Vladimir Gajić za RSE navodi da je postupak „u hibernaciji“.
„Sredinom oktobra tužilac je saslušao državnog sekretara u Ministarstvu trgovine koji formalno potpisuje krajnje dozvole za izvoz oružja, a posle toga je trebalo da bude saslušan direktor Krušika. Međutim, to je tada odloženo“, rekao je Gajić.
Iz Krušika nisu odgovorili na pitanja RSE da li je direktor te fabrike Vladan Lukić bio na razgovoru u Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal. Iz ove fabrike su ranije više puta odbacili optužbe o zloupotrebama.
Aleksandar Obradović je nakon objavljivanja dokumentacije koja na to ukazuje tri nedelje proveo u zatvoru, a potom i dva meseca u kućnom pritvoru. Na slobodu je pušten 18. decembra 2019. godine posle protesta i peticije za njegovo oslobađanje, koju je potpisalo 25 hiljada građana.
„Od 2017. sam skupljao dokumenta koja su ukazivala na koruptivne radnje i koja su bila ekonomsko-finansijske prirode. Jednostavno nisam želeo da budem ni slep ni nemi svedok svega toga“, rekao je Obradović za RSE u novembru 2019. godine dok je bio u kućnom pritvoru.
Sa radnog mesta u fabrici Krušik suspendovan je nakon hapšenja i do danas nije vraćen na posao.
„Odluka o suspenziji je po Zakonu o radu bila ograničena dok se on nalazio u pritvoru. Kada je izašao, doneta je nova odluka po kojoj ostaje pod suspenzijom do pravosnažnog okončanja krivičnog postupka. To hipotetički može da traje do zastare još 15 godina“, rekao je Obradovićev advokat.
Dok Obradović čeka epilog optužbi za odavanje poslovne tajne, za koje je zaprećena kazna od dve do deset godina zatvora, nema informacija o istrazi povodom dokumenata koje je dostavio javnosti.
Bez odgovora Tužilaštva za organizovani kriminal
Tužilaštvo za organizovani kriminal od novembra prošle godine proverava sumnje da su u poslovima sa državnom fabrikom Krušik bili privilegovani pojedini privatni trgovci. Među njima i preduzeće GIM, koje se vezuje za oca tadašnjeg ministra policije (danas odbrane) Nebojše Stefanovića.
Za RSE je tada potvrđeno da je Tužilaštvo od Bezbednosno-informativne agencije i Vojnobezbednosne agencije zatražilo da prikupi sve potrebne informacije.
Godinu dana kasnije, Tužilaštvo je saopštilo da su im dostavljeni izveštaji „koji sadrže obimnu dokumentaciju o Krušiku“, te da se ona „proučava, kako bi bila doneta odluka o daljem toku predistražnog postupka”.
Branko Stefanović je u međuvremenu preminuo, a iz Tužilaštva nisu odgovorili na pitanje RSE dokle se stiglo u ovom postupku.
Iako su novinari Balkanske istraživačke mreže (BIRN) objavili vizu, na kojoj se vidi da je Branko Stefanović 2018. godine u svojstvu pravnog savetnika GIM-a putovao u Saudijsku Arabiju, Agencija za borbu protiv korupcije objavila je u decembru 2019. da Stefanović u tom preduzeću nije bio angažovan na bilo koji način.
Predstavnici vlasti u Srbiji davali su oprečne izjave o ovom pitanju. Tadašnji ministar policije Nebojša Stefanović je više puta negirao vezu svog oca sa firmom GIM, dok je predsednik Srbije Aleksandar Vučić najpre 5. novembra 2019. rekao da je Branko Stefanović "samo običan zaposleni" u GIM-u, da bi nedelju kasnije izjavio je da ne zna da li je zaposlen.
Otac ministra policije bacio je u senku drugog kupca Kurišika čije se ime navodi u dokumentima - Slobodana Tešića. Ovaj trgovac oružjem je od 2017. godine na crnoj listi Ministarstva finansija Sjedinjenih Američkih Država zbog korupcije i kršenja ljudskih prava.
Afera „Krušik“ vratila je u fokus i pitanje tokova naoružanja koje Srbija prodaje Saudijskoj Arabiji, ali i drugim zemljama.
Ministarstvo trgovine je više puta navelo da nisu izdali nijednu dozvolu za izvoz oružja u bilo koju zemlju koja je pod sankcijama međunarodne zajednice. Kao i drugi predstavnici vlasti, tvrdili su da ne mogu znati za dalje tokove oružja.
'Krušik' u fokusu evropskih institucija
O aferi "Krušik" su nakon njenog otkrivanja pisali i strani mediji. Tako je nemački nedeljnik Špigel, u tekstu "Uzbunjivač stavlja srpsku vlast pod pritisak", ocenio da je afera, koju je otkrio Aleksandar Obradović, pokazuje da su korupcija i organizovani kriminal uz podršku s vrha uobičajeni u Srbiji i da ta zemlja, koja je kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, predstavlja bezbednosni rizik koji ne bi trebalo da bude potcenjen.
Godinu i po dana kasnije, „Krušik“ se našao i izveštaju Spoljnopolitičkog odbora Evropskog parlamenta (EP) o Srbiji.
U dokumentu koji je usvojen krajem februara ove godine, prihvaćeni su amandmani kojima se vlasti pozivaju da pokažu rezultate u istragama o ovoj i aferama "Jovanjica" (o navodnoj povezanosti vrha vlasti sa uhapšenima za proizvodnju droge) i "Telekom" (o zloupotrebama novca tog državnog preduzeća).
Ponovljen je i poziv vlastima da reše slučaj nezakonitog rušenja u beogradskoj četvrti Savamala iz aprila 2016. godine.
Izvestilac EP za Srbiju i autor izveštaja Vladimir Bilčik izjavio je da se na Srbiju apeluje „da ostvari ubedljive rezultate u istragama slučajeva visokog profila jer ih javnost pažljivo prati“.
Predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić je ovaj zahtev ocenio kao „pritisak na Srbiju i njenog predsednika Aleksandra Vučića“.
Moguće uključivanje Fondacije Amal i Džordža Klunija
Uprkos apelima međunarodnih organizacija, suspendovani radnik Krušika Aleksandar Obradović nakon ukazivanja na zloupotrebe u toj državnoj fabrici nije dobio status uzbunjivača jer, kako su naveli predstavnici vlasti, „nije poštovao zakonsku proceduru“, odnosno slučaj nije najpre prijavio nadležnim institucijama.
Mogućnost uključivanja u njegov slučaj najavila je Fondacija "Kluni za pravdu". U oktobru prošle godine za RSE su potvrdili da su upoznati sa istragom koja se protiv Obradovića vodi i dodali da je moguće da će posmatrati sudski postupak ukoliko optužbe protiv ostanu na snazi.
„Predao sam Kluni fondaciji papire koji se odnose na predmet i obavestio sam ih šta se radi“, rekao je Obradovićev advokat Vladimir Gajić.
Fondacija "Kluni" bavi se zaštitom i sprečavanjem zloupotrebe ljudskih prava, a vode je poznata advokatica za ljudska prava Amal Kluni (Clooney) i njen suprug, američki glumac Džordž Kluni (George Clooney).
Projekat Fondacije "Kluni", "TrialWatch" prati suđenja novinarima, ženama, LGBTQ osobama, braniteljima ljudskih prava i manjinama i, kako je navedeno za RSE, zastupa one koji su nepravedno zatvoreni.
