Prvi put od 2001. godine u Avganistanu nema američkih trupa, nakon što su SAD završile akciju evakuacije većine svojih građana i Avganistanaca i Avganistanki koji su bili u riziku.
Kao deo napora SAD, više od 114.000 ljudi je evakuisano sa kabulskog aerodroma u poslednje dve nedelje.
Međutim, kraj vojnog prisustva Sjedinjenih Država u Avganistanu podiže čitan novi niz pitanja za predsednika SAD Džoa Bajdena (Joe Biden) i njegovu administraciju, piše agencija Rojters.
Šta se dešava sa Amerikancima i Avganistancima koji nisu uspeli da se evakuišu?
SAD su evakuisale preko 5.500 američkih državljana od 14. avgusta, kada su počela prebacivanja ljudi iz Avganistana. Mali broj Amerikanaca je odlučio da ostane, uglavnom kako bi bili sa svojim obiteljima.
Bajdenova administracija je saopštila da očekuje da će talibani nastaviti da obezbeđuju siguran prolaz za Amerikance i druge ljude koji žele da odu, nakon što su se SAD povukle iz Avganistana.
Postoji zabrinutost o načinu kako će ti ljudi otići ako aerodrom nije u funkcionalnom stanju.
Desetine hiljada Avganistanaca i Avganistanki u riziku, poput prevodilaca koji su radili sa američkom vojskom, novinara i braniteljki ženskih prava su ostali u zemlji.
Njihova sudbina nije jasna, ali zvaničnici su zabrinuti da bi talibani mogli da im se osvete.
Talibani su se obavezali da će svim stranim i državljanima Avganistana sa odobrenjem za putovanje u druge zemlje dopustiti napuštanje Avganistana, navodi se u zajedničkom saopštenju Velike Britanije, Sjedinjenih Država i drugih zemalja u nedjelju, 29. avgusta.
Šta se dešava sa aerodromom u Kabulu?
U poslednje dve nedelje, američka vojska je obezbeđivala i upravljala međunarodnim aerodromom “Hamid Karzai” u Kabulu, uz učešće oko 6.000 vojnika.
Talibani su u pregovorima sa Katarom i Turskom oko pomoći da obezbede civilne letove, što je jedini način za mnoge da napuste Avganistan.
* BLOG RSE o evakuaciji iz Avganistana
Turski minister spoljnih poslova Mevlut Čavušoglu je izjavio u nedelju, 29. avgusta, da su aerodromu potrebne popravke pre nego što ponovo bude otvoren za civilne letove.
Turska, koja je članica misije NATO, bila je odgovorna za bezbednost aerodroma poslednjih šest godina. Otvaranje aerodroma nakon što su strane snage predale kontrolu nad njegovim operacijama je vitalno, ne samo za Avganistan kako bi ostao povezan sa svetom, nego i zbog pomoći u hrani i drugim potrepštinama koja treba da dođe u zemlju.
Kakav će biti odnos SAD i talibana u budućnosti?
Sjedinjene Države su saopštile da ne planiraju da ostave diplomate u Avganistanu nakon povlačenja i da će odlučiti o budućim odnosima sa Kabulom prema akcijama talibana.
Međutim, kako piše agencija Rojters, Bajdenova administracija će morati da odluči kako da osigura da ekonomska i humanitarna kriza ne izbiju u zemlji.
Ujedinjene nacije su saopštile da više od 18 miliona ljudi, više od pola avganistanske populacije, treba pomoć, kao i da pola od sve avganistanske dece ispod pet godina već pati od neuhranjenosti zbog druge velike suše u poslednje četiri godine.
Neke od zemalja, poput Velike Britanije, smatraju da ni jedna zemlja ne treba bilateralno da prizna talibane kao zvaničnu vladu Avganistana.
Kakva je pretnja Islamska država Korasana?
Jedan segment saradnje SAD i talibana bi mogla da bude pretnja koju predstavlja militantna grupa Islamska država Korasana (IDK).
Postoje pitanja o tome kako Vašington i talibani mogu da koordinišu i potencijalno čak razmenjuju informacije o grupi.
Islamska država Korasana, nazvana po istorijskom nazivu tog regiona, prvi put se pojavila u istočnom Avganistanu krajem 2014. godine i ubrzo izgradila reputaciju po velikoj brutalnosti.
Grupa je preuzela odgovornost za samoubilački napad kod aerodroma u Kabulu 26. avgusta, kada je ubijeno 170 ljudi i 13 pripadnika američkih trupa.
SAD su izvele bar dva udara dronovima protiv grupe od tada, a Bajden je izjavio da će njegova administracija nastaviti odgovore napada na aerodrom.
IDK je zakleti neprijatelj talibana. Međutim, obaveštajni zvaničnici SAD veruju da je pokret iskoristio nestabilnost izazvanu kolapsom avganistanske vlade koju je podržavao Zapad da ojača svoju poziciju i pojača regrutovanje obespravljenih pripadnika talibana.